Баиле Херкулане
Баиле Херкулане Băile Herculane | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Румунија |
Жупанија | Караш-Северин |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 2.457 [1] |
Агломерација (2021.) | 3.787 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 52′ 43″ С; 22° 24′ 51″ И / 44.878611° С; 22.414167° И |
Апс. висина | 168 m |
Веб-сајт | |
primaria.baile-herculane.ro |
Баиле Херкулане (рум. Băile Herculane) је град и бањско лечилиште у жупанији Караш-Северин у Румунији. Град Баиле Херклане обухвата и насеље Печинишка.
Географија
[уреди | уреди извор]Баиле Херкулане се налази у југоисточном делу округа Караш-Северин и припада географском региону Баната. Варош је смештена у долини реке Черне, окруженој западним карпатским планинама Черна на истоку и Мехединци на западу. У Черну се низводно од вароши улива Бела река, односно 18 километара узводно од ушћа Черне у Дунав.
Најближа већа насеља су Мехадија која је удаљена 11 километара и Топлец 13 километара. Од окружног седишта Решице удаљена је 125 km. Планина Мехединци одваја варош од олтенских села на истоку и чини природну границу између Баната и Олтеније. Надморска висина вароши је 168 метара.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Херкулова Бања се први пут помиње 153. године нове ере у време Римљана. Термалне изворе и њихова лековита својства открило је и прво користило локално становништво. Бања је била позната широм земље и њени термоминерални извори су били веома цењени од стране аристрократије античког Рима, а за заштитника бање сматрао се Херкул због чега бања и носи такав назив до данашњег дана.
Након Пожаревачког мира 1718. године, почиње период реконструкције и модернизације бање. Године 1736. генерал Анреас вон Хамилтон који је постављен од стране цара Карла VI да управља Банатом, обнавља бању и њено постојање приписује Херкулу, Хигији и Ескулапу. Током времена бању су посетиле познате личности тог доба као што су цар Јозеф II, цар Франц I и царица Каролина, цар Франц Јозеф и царица Елизабета. Цар Франц Јозеф је Херкулову Бању описивао као „најлепше одмаралиште на континенту”, а царица Елизабета звана Сиси је у свом дневнику забележила природне лепоте тог краја.
1896. године значајне политичке личности тог доба, аустријски цар Франц Јозеф, румунски краљ Карол I и српски краљ Александар I Карађорђевић, састали су се у комплексу казина на свечаном ручку поводом отварања Сипског канала.[3]
Становништво и насеља
[уреди | уреди извор]Варош Баиле Херкулане је на попису 2021. године имала 3.787 становника[1], за 1.221 мање (-24,38%) од претходног пописа 2011. године када је било 5.008 становника. Већину становништва чине Румуни.
Варош Баиле Херкулане поред самог насеља Баиле Херкулане обухвата и насеље Печинишка.
Насеље | Изворни назив | Становништво | ||
---|---|---|---|---|
2002.[5] | 2011.[6] | 2021.[1] | ||
Баиле Херкулане | Băile Herculane | 5.396 | 4.433 | 2.457 |
Печинишка | Pecinișca | 623 | 575 | 1.330 |
Варош Баиле Херкулане | Oraș Băile Herculane | 6.019 | 5.008 | 3.787 |
Побратимљени градови
[уреди | уреди извор]- Вадул луј Вода, Молдавија
- Велико Градиште, Србија
- Жагубица, Србија
- Монтегрото Терме, Италија
- Тласкала, Мексико
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Железничка станица
-
Нептуново купатило
-
Казино
-
Херкулов трг
-
Статуа Херкула
-
Црква
-
Лековити извори
-
Вила Елизабета
-
Римокатоличка црква
-
Камени мост
-
Таваница Нептуновог купатила
-
Планина изнад вароши
-
Комплекс Казина
-
Биста генерала Николаја Викола
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Populația rezidentă pe sexe, județe, municipii, orașe, comune și sate”. recensamantromania.ro. Приступљено 12. 06. 2023.
- ^ „Băile-Herculane - Localizare”. primaria.baile-herculane.ro (на језику: румунски). Приступљено 04. 03. 2023.
- ^ „Băile-Herculane - Istoric”. primaria.baile-herculane.ro (на језику: румунски). Приступљено 04. 03. 2023.
- ^ „Етнички састав Румуније према попису из 2011.”. Institutul Național de Statistică (на језику: румунски).
- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 04. 03. 2023.
- ^ „Populaţia stabilă pe judeţe, municipii, oraşe şi localităti componenete la RPL_2011”. recensamantromania.ro. Приступљено 04. 03. 2023.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. (језик: мађарски) Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2022)