Балнеоклиматологија

Балнеоклиматологија

Осим шго га деца користе за игру, блатон(пелоид) се користи и за лечење бројних кожних и реуматских болести
Подспецијалност	физијатрија
Специјалиста	балнеоклиматолог

Балнеоклиматологија је медицинска дисциплина која се бави проучавањем утицаја природних физичко-хемијских фактора спољашње средине на људски организам и могућностима њене примене у медицинске сврхе. Она спада у једну од најстаријих наука јер испитује методе лечења коришћењем природних лековитих фактора познатих људима вековима. А ти природни фактору су:  минерална вода,  пелоид (лековито блато),  парцијални притисак кисеоника,  угљен диоксид, топлота и хладноћа (углавном као општа процедуре),  хидростатички притисак. Због свог састава богатог минералима и ретких нежељених реакција током њихове примене, природни физичко-хемијски фактори се сматрају сигурним и успешним средством у многим областима лекарске праксе.

Подела

Балнеоклиматологија се дели на две области: балнеологију и хуману биоклиматологију.

Балнеологија

Балнеологија (лат. balneum: купка + -логија) је грана балнеоклиматологије која се бави изучавањем ефеката и могућностима употребе у медицинске (белнеотерапијиске) сврхе следећих балнеолошких средстава:

Балнеолошка средстава која изучава балнеологија

Средства	Карактеристике
Минералне (лековите) воде	Које могу бити различитих карактерисика, минерализације, температуре или радиоактивности. Осим гашења жеђи за човека, вода има и друге благотворне ефекте, на пример за опуштања тела у лековитим купкама, одржавање чистоће - хигијени тела а самим тим и очувању здравља. Одређене врсте воде, односно воде богате минералима, имају и ефекат лека.
Пелоида (блато)	Може бити различитог порекла — неорганског или органског, са различитим хемијским саставом и физичко  хемијским својствима,
Лековити гасови	Могу бити различитог састава.

Балнеологија се бави и изучавањем поступака у балнеотерапији, односно како се користе:

• природне минералне воде у медицинске сврхе као напитак за лечење, купке или средства за инхалацију,
• гасови попут угљен-диоксида у сувим или воденим купатилима,
• различити облози од пелоида и биља и
• климатски фактори.

Специјалисти балнеологије након спроведених балнеолошких истраживања одређују сваком пацијенту индивидуално врсту, редослед и правилну комбинацију процедура узимајући у обзир све индикације и контраиндикације на основу детаљног прегледа и евентуалних додатних тестова.

Хумана биоклиматологија

Хумана биоклиматологија проучава однос између организма и временских стања спољне средине и њихов директни однос са здрављем и болестима. Однос између човековог организма и временски услови спољашње средине, краткотрајно су дефинисаних као време (метеорологија) и дугорочно су дефинисаниака клима (дуготрајно временско стање атмосфере).

Главни чиниоци и њихови односе које користи и проучава хумана биоклиматологија су;

Цастав и пропустљивост ваздуха проучава хумана биоклиматологија

• температура ваздуха,
• састав и пропустљивост ваздуха,
• сунчево зрачење,
• стање ветрова,
• атмосферски притисак,
• електрицитет,
• влажност ваздуха.

У зависности од физичких и хемијских фактора спољашњег света који делују на жива бића хумана биоклиматологија се дели на три области:

Области хумане биоклиматологије

Област	Предмет изучавања
Фитобиоклиматологија	Изучава утицај климе на живот биљака и животну средину.
Зообиоклиматологија	Изучава утицај климе на животињски света и животну средине.
Биоклиматологија људи	Проучава утицај околне средине на човеков живот, у првом реду климе, а нарочито промене времена које се одражавају на здравље, физичко и психичко стање и радну способност људи. Она изучава и интеракције између биосфере и Земљине атмосфере на временским скалама реда годишњих доба или дуже (за разлику од биометеорологије у којој је прогноза крајњи продукт примене истраживања везаних за медицинску метеорологију и хуману биометеорологију) и однос човека према спољашњој средини. а проучава утицај околне средине на његов живот, у првом реду климе, а нарочито промене времена и његових одступања од уобичајених вредности.

Историја

Благотворно дејство природних лековитих фактора (минералних или термалних вода, блата, климе и микроклиме) познато је од давнина. У лечењу кожних болести, балнео климатски чиниоци (минералне воде, пелоиди, сунчева светлост и др.) примењивани су још код старих Римљана, Грка и Египћана. Комбинацију биљних екстраката и излагање сунцу, стари Египћани (525. године п. н. е.) користили су за лечење витилига, а Клеопатра је помоћу глине неговала своју кожу.

Климатотерапија се примењивала у лечењу хроничних болести коже за време Хипократа (500. године п. н. е.), а у старом Риму бање са термалним минералним водама коришћене су за опоравак повређених војника.

Иако је неко време примена балнеоклиматских чинилаца у лечењу многих болести напуштена, у 16. веку се са њеном применом поново започело, када је нпр. у Верони отворено јавно купатило које се снабдевало водом богатом сумпором. Ово купатило се користило за лечење кожних болести, пре свега шуге.

Интензивнија примена балнеотерапије као важног медицинског третмана у лечењу кожних болести започела је поново тек 1800. године, најпре у Европи, а затим у Сједињеним Америчким Државама.

Популарност балнеотерапије је убрзо опала да би доживела препород током протекле четири деценије. Новија истраживања указују да је примена балнеоклиматских чинилаца често де лотворнија у лечењу и очувању здравља коже у односу на примену фармаколошких средстава

Почетак научне етапе балнеологије обележила су проучавања минералних вода и поклапа се са средином 19. века. Већина научних студија које су цењене на међународном нивоу спроведене су крајем 19. и почетком 20. века. Широм света оснивају се Друштва за медицинску хидрологију и климатологију, у оквиру којих се издају бројни часописи и објављују научни радови.

Следи и оснивање Балнеолошки института у којима се у склопу спровожења балнеотерапије уводр експериментална истраживања чији су резултати објављени у бројним часописима.

Иако је крајем 20. века и почетком 21. века балнеоклиматологија у благом опадању, 2020-их година дошло је до оживљавања интересовања за балнеологију, које је материјализовано кроз велики број објављених студија, обнављање бања и њихово укључивање у здравствене и бањски туризама.

Литература

• Altman, Nathaniel (2000). Healing springs: the ultimate guide to taking the waters : from hidden springs to the world's greatest spas. Inner Traditions / Bear & Company. ISBN 978-0-89281-836-5. 
• Buchman, Dian Dincin (2001). The complete book of water healing. (2nd изд.). McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-658-01378-2. 
• Selinus, Olle; Alloway, B. J. (2005). Essentials of medical geology: impacts of the natural environment on public health. Academic Press. стр. 446. ISBN 978-0-12-636341-8. 
• Jane Crebbin-Bailey, John W. Harcup, John Harrington (2005). The Spa Book: The Official Guide to Spa Therapy. Cengage Learning EMEA. ISBN 978-1-86152-917-6. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Dvorjetski, Esti (2007). Leisure, pleasure, and healing: spa culture and medicine in ancient eastern Mediterranean. Brill. ISBN 978-90-04-15681-4. 
• Koenig, Carola (2005). Specialized Hydro-, Balneo-and Medicinal Bath Therapy. Publisher: iUniverse. ISBN 978-0-595-36508-1. 
• Williams, Anne (2006). Spa bodywork: a guide for massage therapists. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-5578-8. 

Спољашње везе

• Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije
• Бање Србије
• Römische Badekultur
• Das Badhaus-Museum in Kulmbach
• Zur Geschichte des Badezimmers (pdf)
• Zur japanischen Badekultur
• Das japanische Haus und sein Ofuro
• Virtuelles Badekultur-Museum (ital.)
• Badekultur in der Kunst
• Badekultur in der Literatur
• Römerthermen Zülpich - Museum der Badekultur

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).