Баршунаста пањевчица

Баршунаста пањевчица
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Basidiomycetes
Ред:	Agaricales
Породица:	Tricholomataceae
Род:	Flammulina
Биномно име
Flammulina velutipes (Curt. ex Fr.) Sing.

Баршунаста пањевчица на ораху

Баршунаста пањевчица (лат. Flammulina velutipes) је зимска гљива, названа по типично баршунастој дршци и времену раста.

Опис гљиве

• Шешир пречника до 10 см, полукружан затим раван са благо набораним рубом; слабо меснат; кожица глатка, влажна и лепљива; жутосмеђе или црвенкастосмеђе боје, у средини тамнији.
• Листићи бели затим наранџастоцрвени, доста ретки, широки а према крају шешира ужи.
• Дршка 3-7 см дуга, пуна затим шупаља и бочно стиснута; под шеширом црвенкастожута, ниже сомотаста (баршунаста) тамносмеђе боје; дно дршке шиљато скоро црно.
• Месо жуто, танко, меко, жилаво, у дршци влакнато и жутозеленкасто, неизраженог мириса (по воћу) и укуса.
• Споре у маси беле.

Станиште

Расте од касне јесени до краја зиме, појединачно или у бусенима, најчешће на пањевима врбе и другом живом и трулом листопадном дрвећу.

Употреба

Баршунаста пањевчица је јестива гљива. Доброг је квалитета и како расте када других гљива нема у природи вредност јој расте. У Јапану се узгаја у великој количини (до хиљаду тона годишње) и сматра се лековитом. Радо се једе у источној Европи док је на западу мало популарна. Опасност од замене са другим гљивама не постоји с обзиром на карактеристично баршунасту дршку, место и време раста.

Литература

• Ђузепе Паце: Атлас гљива, Просвјета, Загреб 1977.
• Романо Божац: Гљиве – морфологија систематика токсикологија, Школска књига Загреб ∙ Графички завод Хрватске, Загреб 1993.
• Jean-Marie Polese: The Pocket Guide to Mushrooms, KÖNEMANN, Losange 1999.