Бајчићи
Бајчићи | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Приморско-горанска |
Град | Крк |
Становништво | |
— 2011. | 131 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 04′ 52″ С; 14° 30′ 08″ И / 45.0812° С; 14.5021° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 154 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 51511 Малинска |
Позивни број | +385 51 |
Регистарска ознака | RI |
Бајчићи су насељено место у саставу града Крка, у Приморској-горанској жупанији, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Бајчићи су удаљени од Малинске око 6 км, а од Крка, којему административно припадају, 9 км.
У близини села је брдо Врх (238 м) који штити Бајчиће, али и читав западни део отока Крка од буре. По томе је и тај крај добио назив (Шотовенто-тал. испод ветра, заветрина).
Историја
[уреди | уреди извор]Иако је Шотовенто било насељено још у антици, насељеност је у средњем веку била врло слаба. Тај су крај искориштавали становници града Крка за сечу дрва и пољопривреду, нарочито сточарство.
Средином 15. ст. Иван VII Франкопан населио је на подручје Шотовента 200-тињак влашких породица с Велебита. У вези с тим насељавањем је и постанак већег дела данашњих села Шотовента па и Бајчића. Ти су Власи говорили посебним језиком, крчкорумуњским језиком, који је кроз вековима поступно потискивало чакавско наречје којим се данас у том крају говори. Посљедњи говорник тог романског, крчкорумуњског језика био је Мате Бајчић Гашповић из Пољица који је умро 1875. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2011. године, насеље Бајчићи је имало 131 становника.[1]
Демографија[2] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1948. | 180 | |
1953. | 168 | |
1961. | 131 | |
1971. | 112 | |
1981. | 100 | |
1991. | 114 | |
2001. | 127 | |
2011. | 131 |