Пређи на садржај

Бел UH-1 Ироквојс Хјуи

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бел UH-1 Ирокез Хјуи)
Бел UH-1 Ирокез Хјуи

UH-1N Хјуи Маринског корпуса САД
UH-1N Хјуи Маринског корпуса САД

Општи подаци
Посада пилот, копилот, посада, командант, један или две тобџије или војни лекари
Димензије
Дужина 17,4 m
Маса
Маса празног 2.365 kg
Перформансе
Максимална брзина 220 km/h
Брзина успона 8,92 m/min
Врхунац лета 4.097 m
Погон
 Портал Ваздухопловство

Бел UH-1 Ирокез (енгл. Bell UH-1 Iroquois), међу америчким војницима и америчкој јавности познатији као Хјуи (енгл. Huey),[1][2][3][4][5][6][7][8][9] је вишенаменски лакши војни хеликоптер, погоном са једним турбоелисни мотор,[10][11][12][13][14][15][16][17][18] који је због свог интезивног учешћа обележио Вијетнамски рат.[19][20][21][22][23][24][25][26][27]

Израђен је према захтеву америчке војске из 1955. године ради вишенаменског хеликоптера.[28] Првобитно је био осмишљен да буде коришћен у медицинској служби, али се касније пронашло да може бити и савршен у пребацивању трупа на различите локације и њиховом избављању од опасности; иако је, по некима, био предвиђен за само шест путника (искључујући посаду).[29][30][31][32][33] Први свој лет је обавио 22. октобра 1956. г.[34][35][36] Због своје првобитне ознаке HU-1 (helicopter utility - вишенаменски хеликоптер) добио је свој горе поменути надимак.[37][38]

Више од 16.000 их је направљено широм света.[39]

Рат у Вијетнаму приморао је америчку војску да скроз преоријентише дотадашњу ратну стратегију и развије нову у којој ће хеликоптери играти битну улогу,[40] па је стога, између осталог, почев од 1962. године почела да користи и овај Белов тип,[41] који је учествовао у најразличитијим спасилачким подухватима за време рата, спасивши притом преко 400.000 рањеника, што му је донело нарочит углед и популарност у америчкој војсци.[42][43] Верује се да их је између 5-7.000 виђено само у Вијетнаму.[44][45][46] Излажући се тамо често опасностима оборено их је 2.500,[47][48] а према неким незваничним проценама та цифра прелази 3.000, што је коначно довело неке до идеје о јуришном хеликоптеру.[49]

Најмање три цивилне верзије настале су по узору на Бел UH-1 Ирокез Хјуи.[50] Почев од 1978. године његово место у војсци преузима UH-60 Блек Хоук,[51][52] који је израђен да може преносити 50% више терета и трупа преко веће удаљености и при вишој брзини.[53]

Развој

[уреди | уреди извор]
Бел XH-40, прототип од UH-1

Године 1952. године, америчка војска је покренула конкурс ради новог хеликоптера који би послужио превасходно за медицинску евакуацију (енгл. MEDEVAC), школску и опште јавну употребу.[54] Закључено је да су дотадашњи хеликоптери типа H-34 (који су коришћени у Вијетнаму почев од 1961) били прегломазни, недовољно или превише комплексни да би се лако одржавали.[55][56] „Бел хеликоптери“, компанија која је одраније имала доста успеха с типом 47G,[57] успела је 1955. године поново да заинтересује војску, овај пут својим типом 204 с турбинским мотором,[58][59] који је обавио свој први лет 22. октобра 1956. године под ознаком XH-40.[60] Војска је прихватила први примерак септембра 1958 г.,[61] а од наредне године јула месеца ушао је у масовну производњу бивајући притом означен као HU-1A.[62][63] Званично је именован „Ирокез“ (по индијанском племену Ирокези),[64] али му је касније наденут надимак Хјуи, због оригиналне ознаке HU-1,[65][66][67] који се одржао и онда када је 1962. године војска променила ознаку у UH-1.[68][69] Почев од 1960. године постепено ће смењивати хеликоптере типа Сикорски H-19D у санитетским јединицама.[70]

Све док компанија Авко-Лајкоминг енџин (енгл. Avco Lycoming engine) није развила свој турбо-вратилни мотор T53, дотле су хеликоптери били покретани на клипни мотор.[71] Овај мотор, којег одликују лакоћа и много мање вибрације и буке, заменио је поприлично сложене и тешке за одржавање клипне моторе, а појавом Хјуија стекао је славу.[72] Али, упркос томе што је UH-1 Хјуи доказао да су турбински хелиоптери изузетно побољшање што се тиче прве генерације обртно-крилних машина, војска је, оценивши да је рањив од ватре са земље, као и да није у стању да оперише успешно при лошим временским условима, крајем 60их и почетком 70их почела да израђује захтев за нову, више борбенију машину која би га на крају заменила.[73][74][75]

UH-1B

[уреди | уреди извор]
UH-1B.
Кабина UH-1B-а

У периоду између 1963. и 1968. године војска је израдила низ верзија Хјуи хеликоптера од којих су неке, попут UH-1B и AH-1G, имале изражен утицај на потоње верзије.[76] Производња верзије B (UH-1B) почела је марта 1961. године и за четири године достигла нешто више од 1.000 примерака.[77] У Вијетнам су почели да пристижу 1963. г.[78]

Ова верзија нисколетећег јуришног хеликоптера с побољшаним мотором од 716 kW (T53-L-5),[63] наоружана с два или четири митраљеза М60 калибра 7,62 mm и с четрнаест (а каткад и с тридесет и шест) ракетних пројектила од 2,75 инчи (70 mm) с обе стране,[79][80][81][82][83] показала се у каснијој фази Вијетнамског рата делотворном против оклопних јединица, уништивши осам северновијетнамских тенкова,[84] као и у пружању подршке речним јединицама у делти реке Меконг.[85][86][87]

Раних 60их, недуго након што су послати први амерички хеликоптери у Јужни Вијетнам, војска је развила верзију B, означивши је као UH-1D, која је имала дуже тело с кабином која је могла издржати шест носила с тежим рањеницима или девет лакше повређених.[88]

UH-1C

[уреди | уреди извор]
UH-1C.

Верзија C, у жаргону звана и Хјуи Крмак (енгл. Huey Hog), с погоном на развијенију верзију мотора T53-L-11 од 820 kW,[63] предвиђена је за не више од четири особе, наоружана је различитом врстом оружја: од по два митраљеза типа M60 калибра 7,62 mm, топова калибра 40 mm, па све до ракета од 70 mm; а пилоти су посебно давали првенство XM-5 систему користећи бацач граната М75.[89][90][91] Деловала је по потреби и током опасних временских условима ради испомагања опкољених конвоја.[92] У употребу је уведена 1965. г.[78]

UH-1D

[уреди | уреди извор]
UH-1D
Немачки UH-1D

Верзија D, позната под надимком Глатки (енгл. Slick),[93][94] пошто је била предвиђена да издржи чак и до петнаест лица,[95] имала је другачији мотор (T53-L-11), који је тежио 1,1 тону.[96][63] Такође, оно што је чини још посебнијом јесте оружани систем XM-21.[97] Уведена је у упоребу 1963. године,[78] а почев од 1967. је у служби је америчких оружаних снага, с примарним задатком да скупља рањенике и односи их са бојишта.[98]

Такође, коришћена је и приликом обављања задатака типа „пронађи и уништи“ (енгл. Search and destroy).[99][100] Успешно је слетела и узлетела јула 1967. године са тада експерименталне платформе ATC(R) најмање у оно време којом је располагала америчка морнарица.[101]

UH-1E

[уреди | уреди извор]
UH-1E.

Верзија E је изведена из верзије B за потребе америчке морнаричке пешадије и у складу с тим уведена јој је роторна кочница, специјална авијациона електроника, као и спасилачка дизалица.[63] Разоружан, UH-1E је био савршена извиђачка летелица, али је чешће преусмераван на задатке другачије природе, као што је нпр. оскрбљавање удаљених база.[102]

UH-1F

[уреди | уреди извор]
UH-1F.

Верзија F је такође изведена из верзије B, али за потребе америчког ваздухопловства и у складу с тим опсособљена је: с мотором Т58-GE-3 од 820 kW, с пречником ротора од 14,63 m, да издржи 10 лица, односно терет од 1814 kg у виду бочних ракета.[63][103]

AH-1G Кобра

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: AH-1 Кобра
AH-1G Кобра

Током Вијетнамског рата (1954—1975) војсци је био преко потребан јуришни хеликоптер у правом смислу те речи, који би пратио транспортне хеликоптере штитећи их у исто време од опасности са земље.[104][105]

Ради тога још крајем 50их компанија „Бел хеликоптери“, изучавајући могућности својих дотадашњих хеликоптера, развила је нешто измењену верзију AH-47 Сијукса с аеродинамичним носом, кратким наоружаним крилима, покретним топом којим је управљао тобџија иза којег се налазио пилот; али се убрзо испоставило да је дотична летелица поприлично немоћна за захтевне задатке које је имала да обавља у Вијетнаму, па је поменута компанија морала да развије много бољег AH-1G Хјуија.[106][103]

Ова побољшана верзија почела је да се испоручује од јуна 1968. године, а већ после три месеца су примећени први примерци у Вијетнаму.[107] За разлику од класичног Хјуија, Кобра је имала врло узак (најшира тачка била је свега 975 mm широка) и углађен труп, али је у много томе имала сличности: 80% њихових делова је било готово идентично.[108]

Наоружан шестоцевним митраљез-топом калибра 7.62 mm, а каткад и с аутоматским бацачем граната од 40 mm, оскрбљен са до чак седамдесет и шест ракета од 70 mm, као и електрично-хидрауличним топом од 20 mm, показао се у почетку као савршен ескортни јуришни хеликоптер (поготово онда када је оперисао заједно с OH-6A Кајузом[109]), што су му многи и признали, мада је и даље имао низ мана, а једна од њих била је велика спорост због преоптерећености од претходно набројаних оружја.[110][111][112][113][114][115][116]

UH-1H

[уреди | уреди извор]
UH-1H.

Верзија H је нешто измењена верзија D, чији је мотор T53-L-13 од 1044 kW.[63][103] Као и остале верзије, и ова је била распоређена у Југоисточној Азији, пре свега на вијетнамско бојиште, где је служила у општој подршци, као теретни транспортер, у ваздухопловно-медицинској служби, а каткад и по потреби као јуришни хеликоптер.[117] На бојном терену се појавила крајем 1967. г.[78]

Оперативна историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Вијетнамски рат

Војска САД

[уреди | уреди извор]

HU-1А (касније преименован у UH-1А) је ушао у службу 101. из Форт Кемпбела (Кентаки) и 82. ваздушно-десантне дивизије, као и 57. медицинског одреда из Форт Блиса (Тексас), чији примерци су били први који су марта 1962. године отишли за Вијетнам,[118] где су стигли месец дана касније.[119] Убрзо након доласка 57. медицинског одреда у Вијетнам (где су смештени у близини 8. пољске болнице у Ња Трангу), вијетнамски побуњеници појачали су знатно своје делатности у делти реке Меконг.[120] До краја јесени они су успешно потиснути са свих слеталишта од стране петнаест UH-1A-ова.[121]

Главни чланак: Битка код Ап Бака
Срушени Хјуи код Ап Бака.

Али приликом једног другог окршаја који се збио у Ап Баку 2-3. јануара 1963. године, такође невеликих размера, од укупно четрнаест хеликоптера једанаест је претрпело озбиљња оштећења од којих је пет оборено.[122][123] Амерички извори тај губитак објашњавају одсуством већег ратног искуства, али и превелике самоуверености која је владала међу пилотима.[124] С друге стране, вијетнамски историчари оцењују овај окршај пресудним у рату, јер по њима побуњеници су коначно савладали како да обарају америчке хеликоптере.[125] Због великог броја јужновијетнамских војника који су узели учешћа, а посебно због броја оборених америчких хеликоптера, битка код Ап Бака скренула је пажњу јавности.[126]

До средине 1966. године водови јуришних хеликоптера, од којих се сваки сачињавао од осам UH-1 Хјуија, били су оптерећени задацима широм целог Јужног Вијетнама.[127]

Главни чланак: Битка код Ке Сана

Готово 350 UH-1 Хјуија, CH–47 Чинука, OH-6 Кајуза и UH-1 јуришних хеликоптера је узело учешће у бици за Ке Сан, пруживши помоћ пешадијским батаљонима тиме што је њихову једну трећину одбацила на време.[128]

Посада амфибијског брода USS Blue Ridge била је приморана да потопи много јужновијетнамских Хјуија у Јужно кинеско море 28. априла 1975. не би ли на тај начин ослободила простор за остале хеликоптере.[129]

= Корисници (укључујући и бивше)[130] =

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Duran, Terry L (2007). „UH-1 Huey (Iroquois)”. Barron's Military Flight Aptitude Tests (на језику: (језик: енглески)). Barron's Educational Series. стр. 63. ISBN 978-0-7641-3517-0. Приступљено 5. 9. 2010. „Description: Two bladed single-engine transport/assault utility helicopter • Mission/branches: Utility transport; some Army, Air force models remain • Crew: Up to five: pilot, copilot, crew, chief, one or two gunners or medics • Length: 57 ft., 1 in. with rotors (17.4 m) • Height: 14 ft. 5 in. (4.4 m) • Rotor diameter: 48 ft. (14,6 m) • Empty weight 5.215 lb. (2,365 kg) • Max gross weight 9,500 lb. (4,318 kg) • Maximum speed: 135 mph (220 km/hr) • Maximum altitude: 12,700 ft. (4,097 m) • Maximum range: 777 miles (1,275 km) • Powerplant(s): One 1,400-hp Lycoming T53 turboshaft engine • Payload capacity: 2,200 lb. (990 kg) • Armament: Up to four 7.62 mm machine guns, two 40 mm grenade launchers, or six TOW antitank missiles • Manufacturer: Bell Helicopter • Variants: Medevac, gunship” 
  2. ^ Brown, Jerold E. (2001). „Huey UH-1”. Historical dictionary of the U.S. Army (на језику: (језик: енглески)). Greenwood Publishing Group. стр. 239. ISBN 978-0-313-29322-1. Приступљено 4. 9. 2010. „Commonly known as the “Huey” to U.S. troops during the Vietnam War and since, the UH-1 is a single-main-rotor, general purpose-helicopter.” 
  3. ^ Benavidez, Roy (1999). „Glossary → Huey”. Medal of Honor: One Man's Journey from Poverty and Prejudice (на језику: (језик: енглески)). John R. Craig. Brassey's. стр. 176. ISBN 978-1-57488-203-2. Приступљено 10. 9. 2010. „Huey - Yet another name for a helicopter or chopper. The Huey was a series of helicopter used in Vietnam starting with the UH-1A, UH-1C, and UH-1D.” 
  4. ^ Bibby, Michael (2000). „Introduction”. The Vietnam war and postmodernity (на језику: (језик: енглески)). Univ of Massachusetts Press. стр. x. ISBN 978-1-55849-238-7. Приступљено 15. 10. 2010. „The Last Huey evocatively explores this image and the Bell UH-1 Iroquois Helicopter, otherwise known as the Huey in the popular vernacular, as the meta-sign of the Vietnam War's post-modernity.” 
  5. ^ Caldwell, Peter (1991). „Glossary → Huey”. Bac-si: a doctor remembers Vietnam (на језику: (језик: енглески)). Taote Publishing. стр. 142. ISBN 978-0-9626124-0-4. Приступљено 17. 10. 2010. „Huey UH-1B helicopter gunship.” 
  6. ^ Pierre, Mark St. (2003). „Glossary → Huey”. Of uncommon birth: Dakota sons in Vietnam (на језику: (језик: енглески)). University of Oklahoma Press. стр. 279. ISBN 978-0-8061-3517-5. Приступљено 17. 10. 2010. „UH-series helicopter. This versatile light helicopter was equipped to serve as a gunship, a standard assault aircraft, resupply vehicle, or an air ambulance.” 
  7. ^ Buffalo, Andrew A. (2004). „Glossary of Terms → Huey”. The Older We Get, The Better We Were, Marine Corps Sea Stories Vol 2 (на језику: (језик: енглески)). -. S&B Publishing. стр. 331. ISBN 978-0-9745793-1-3. Приступљено 17. 10. 2010. „UH-1 Utility helicopter; it's real name is the Iroquois, but nobody uses it.” 
  8. ^ Hammel, Eric (2010). „Glossary → Huey”. The Root: The Marines in Beirut (на језику: (језик: енглески)). Pacifica Military History. стр. xvii. ISBN 978-1-890988-30-2. Приступљено 17. 10. 2010. „UH-1 Utility Helicopter” 
  9. ^ Carroll, Al (2008). „“Nothing But Indians”: Air Forces”. Medicine bags and dog tags: American Indian veterans from colonial times to the second Iraq War (на језику: (језик: енглески)). U of Nebraska Press. стр. 79. ISBN 978-0-8032-1085-1. Приступљено 30. 10. 2010. „Helicopter such as the UH-1 Iroquois (popularly nicknamed the “Huey”) bore the name of tribes admired for their warrior qualities.” 
  10. ^ Jackson, Kay (2009). „The Bell UH-1 Iroquois”. Military Helicopters In Action (на језику: (језик: енглески)). The Rosen Publishing Group. стр. 6. ISBN 978-1-4358-2748-6. Приступљено 4. 9. 2010. „The Bell UH-1 Iroquois, shown here, was popular U.S. helicopter used during the Vietnam War in the 1960s and 1970s. Its nickname is Huey.” 
  11. ^ Dethloff, Henry C. (2008). „UH-1 (Bell) Huey helicopter (or Bell model 204)”. Texas Aggies go to war: in service of their country (на језику: (језик: енглески)). John A. Adams. Texas A&M University Press. стр. 368. ISBN 978-1-60344-077-6. Приступљено 5. 9. 2010. „The helicopter was introduced as the “Iroquois” in 1955 and nicknamed the “Huey” (though several adaptations as HU-1A, HU-1B, HU-1C, UH-1E, UH-1F, UH-1L, and UH-1M(night sensors). It has been widely used by all service (and prominently in Vietnam) as utility helicopter and gunship” 
  12. ^ Hoffman, Carl (2005). „The Kindness of Stra” (Google book). Popular Mechanics (на језику: (језик: енглески)). Hearst Magazines. 12: 86—88. ISSN 0032-4558. Приступљено 5. 9. 2010. „The spine of the American effort in Vietnam, the Bell UH-A was the Army's first turbine helicopter, and Dillon's H model can carry about a ton, or 12 people, making it an ideal rescue vehicle.”  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  13. ^ Zurick, Timothy (2004). „Huey”. Army dictionary and desk reference (на језику: (језик: енглески)). Stackpole Books. стр. 116. ISBN 978-0-8117-3154-6. Приступљено 17. 10. 2010. „The Huey UH-1H Helicopter - a light, single-rotor transport and attack support aircraft; officialy designated as the Iroquois (AVN).” 
  14. ^ Dey, Michael (1991). „Report From Charlie Battery” (Google book). Popular Mechanics (на језику: (језик: енглески)). 0032-4558. 6: 8. Приступљено 17. 10. 2010. „Its use as a general transport, gunship and, especially, medivac aircraft is usurpassed.”  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  15. ^ Diaz, David (2005). „Glossary → Huey”. Tracking--Signs of Man, Signs of Hope: A Systematic Approach to the Art and Science of Tracking Humans (на језику: (језик: енглески)). V. L. McCann. Globe Pequot. стр. 229. ISBN 978-1-59228-686-7. Приступљено 17. 10. 2010. „UH-1 utility helicopter used extensively in Vietnam for moving troops, wounded personnel, and suplies.” 
  16. ^ „Huey”. Utilities: Webster's Quotations, Facts and Phrases (на језику: (језик: енглески)). Inc Icon Group International. 2008. стр. 327. ISBN 978-0-546-66209-2. Приступљено 24. 10. 2010. „UH-1 Iroquois utility helicopter. The variety used in Operation JUST CAUSE was 1H. Source: Department of The Army” 
  17. ^ Brown, Ronald J. (1998). „American's Amphibious Forces”. With marine forces afloat in Desert Shield and Desert Storm (на језику: (језик: енглески)). DIANE Publishing. ISBN 978-0-16-049765-0. Приступљено 30. 10. 2010. „Bell Textron UH-1 Huey ("Iroquois") utility helicopter, also dating from the Vietnam Era, were the primary light support aircraft.” 
  18. ^ Palmer, Bruce (2002). „1: 1963-1967: The JCS and Vietnam”. The 25-Year War: America's Military Role in Vietnam (на језику: (језик: енглески)). University Press of Kentucky. стр. 26. ISBN 978-0-8131-9036-5. Приступљено 30. 10. 2010. „Technology had produced the first helicopter with broad utility, versatility, and a capability for sustained operations, the turbine-engined UH-1, dubbed officially the “Iroquois” but nicknamed the “Huey”.” 
  19. ^ Dunstan, Simon (2003). „The Huey - Workhorse of Airmobility”. Vietnam choppers: helicopters in battle 1950-75 (на језику: (језик: енглески)). Osprey Publishing. стр. 46. ISBN 978-1-84176-796-3. Приступљено 5. 9. 2010. „In the panoply of US involvement in Vietnam, nothing symbolized that commitment more than the Huey helicopter.” 
  20. ^ Crawford, Steve (2003). „UH-1H Huey”. Twenty-first century military helicopters: today's fighting gunships (на језику: (језик: енглески)). Zenith Imprint. стр. 92. ISBN 978-0-7603-1504-0. Приступљено 7. 9. 2010. „A legend, the remarkable Bell UH-1 Iroquois (Huey) is the most famous helicopter in the world, linked forever with images of Vietnam War.” 
  21. ^ Gross, Chuck (2004). „Chapter 2: Company Checkout”. Rattler one-seven: a Vietnam helicopter pilot's war story (на језику: (језик: енглески)). University of North Texas Press. стр. 20. ISBN 978-1-57441-178-2. Приступљено 8. 9. 2010. „The Huey became synonymous with the Vietnam war and would became the greatest military helicopter of all time.” 
  22. ^ Hartzog, General William W. (2001) [1998]. „Section IV: Weapons and Equipment Development → The UH-1 helicopter”. American Military Heritage (на језику: (језик: енглески)). Government Printing Office. стр. 209. Приступљено 15. 10. 2010. „The UH-1 helicopter - called the Huey by soldiers - was the most widely used rotary wing aircraft in the Vietnam War.” 
  23. ^ Torres, Noe (2008). „6: The U.S. Recovery Team”. Mexico's Roswell: The Chihuahua UFO Crash (на језику: (језик: енглески)). Ruben Uriarte. Lulu.com. стр. 35. ISBN 978-0-9817597-1-5. Приступљено 24. 10. 2010. „The UH-1 Iroquis series ”Huey“, used extensively in Vietnam, are flown by a crew of two and can accommodate up to 13 passengers.” 
  24. ^ Nelson, Keith A. (2008). „Glossary of Terms: Aircraft → Huey”. Shadow Tracker (на језику: (језик: енглески)). 30° South Publishers. стр. 443. ISBN 978-1-920143-15-2. Приступљено 24. 10. 2010. „UH1H or Iroquois, a turbine-powered helicopter built by Bell Helicopter used extensively during the Vietnam War.” 
  25. ^ Elliot, Jeffrey M. (2007). „Helicopter Warfare”. The Arms Control, Disarmament, and Military Security Dictionary (на језику: (језик: енглески)). Robert Reginald. Wildside Press LLC. стр. 153. ISBN 978-1-4344-9051-3. Приступљено 24. 10. 2010. „The UH-1 utility helicopter Iroquois was utilized extensively during the Vietnam War...” 
  26. ^ Lewis, Stephen (2004). „Glossary of terms used → Huey”. Voyages to Vietnam: photographs by Australian naval and military veterans of the Vietnam conflict (на језику: (језик: енглески)). digitalprintaustralia.com. стр. 10. ISBN 978-0-9579708-1-6. Приступљено 30. 10. 2010. „The iconic helicopter of the Vietnam conflict.” 
  27. ^ Anderson, David L. (2002). „Vietnam War from A to Z: Aircraft”. The Columbia guide to the Vietnam War (на језику: (језик: енглески)). Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11493-6. Приступљено 30. 10. 2010. „Serving all of these purposes and the helicopter most associated with the Vietnam War was the Bell UH-1H Iroquois, known as the “Huey”.” 
  28. ^ O'Hara, Thomas (2005). „Flight Line, Camp Pendleton Airfield”. Camp Pendleton (на језику: (језик: енглески)). . Arcadia Publishing. стр. 105. ISBN 978-0-7385-2982-0. Приступљено 25. 10. 2010. „The Bell UH-1 Iroquois evolved from a 1955 U.S. Army requirement for a utility helicopter.” 
  29. ^ Rottman, Gordon L. (2007). „The helicopter”. Vietnam Airmobile Warfare Tactics (на језику: (језик: енглески)). Adam Hook. Osprey Publishing. стр. 7. ISBN 978-1-84603-136-6. Приступљено 4. 9. 2010. „By far the most widely used helicopter was the Bell UH-1 Iroquois series, universally known as the ”Huey“ (it had originally been designated HU-1A). It was initially planned as a medevac chopper, but was then found to be an excellent troop-lifter even though it carried only six passengers.” 
  30. ^ Hurd, William W. (2003). „Helicopters”. Aeromedical evacuation: management of acute and stabilized patients (на језику: (језик: енглески)). John G. Jernigan. Springer. стр. 57. ISBN 978-0-387-98604-3. Приступљено 17. 10. 2010. „The UH-1 Iroquois (“Huey”) is a Vietnam-era airframe that remains on active service some 30 years after its introduction (Fig 5.5). It is a single-turbine, twin blade rotor aircraft with a capacity of six litter patients.” 
  31. ^ „Chapter 1: Introduction to Critical Care Transport”. Critical Care Transport (на језику: (језик: енглески)). Jones & Bartlett Learning. 2009. стр. 7. ISBN 978-0-7637-1223-5. Приступљено 26. 10. 2010. „The majority of battlefield rescues, stabilizations, and evacuations were carried out by a much larger helicopter, the Bell UH-1 (Huey), code name Dustoff.” 
  32. ^ {{Cite book| last = Scurfield| first = authorlink = | editor = | title = Healing journeys: study abroad with Vietnam Veterans : vol. 2 of a Vietnam trilogy| origyear =| url = | format =| accessdate = 18. 11. 2010.| edition = | year = 2006| publisher = Algora Publishing| location =| language = (језик: енглески)|isbn=978-0-87586-405-1| doi = | chapter = Chapter 6. Journal Entries| chapter-url = https://books.google.com/books?id=MPh2kB3H7x8C&dq=hUEY+HELICOPTER&pg=PA128 | quote = The “Huey” was indispensable in saving tens of thousands of American lives during the war, whether it was to insert a team into a remote area, drop off troops at various landing zones, evacuate wounded soldiers, extract soldiers from dangerous situations.| pages = 128}}
  33. ^ Foxley, Harry (2004). „The Iroquois could carry a small internal load, although it more commonly carried half a dozen passengers, and the logistics of these gave us no problems.”. Marking Time: An Account Of Ordinary Soldiering (на језику: (језик: енглески)). Trafford Publishing. стр. 142. ISBN 978-1-4120-1587-5. Приступљено 18. 11. 2010. „The Iroquois could carry a small internal load, although it more commonly carried half a dozen passengers, and the logistics of these gave us no problems.” 
  34. ^ Bishop, Chris (2006). „Origins and development”. Huey Cobra Gunships (на језику: (језик: енглески)). Jim Laurier. Osprey Publishing. стр. 4. ISBN 978-1-84176-984-4. Приступљено 4. 9. 2010. „As the US Army's involvement in Vietnam grew through the early 1960s, Bell's UH-1 Iroquois or Huey, first flown in 1956, became the workhorse of Army rotary-winged combat operations.” 
  35. ^ Watkinson, John (2004). „1.2 A short technical helicopter history”. Art of the helicopter (на језику: (језик: енглески)). Butterworth-Heinemann. стр. 7. ISBN 978-0-7506-5715-0. Приступљено 5. 9. 2010. „The Bell Huey first flew in 1956 (Figure 1.8).” 
  36. ^ Polmar, Norman (2005). „UH-1Y (IROQUOIS)”. The Naval Institute guide to the ships and aircraft of the U.S. fleet (на језику: (језик: енглески)). Naval Institute Press. стр. 456. ISBN 978-1-59114-685-8. Приступљено 5. 9. 2010. „First flight of the XH-40 occurred on 22 October 1956.” 
  37. ^ Taylor, E. Kelly (2009). „Huey”. America's Army and the Language of Grunts: Understanding the Army Lingo Legacy (на језику: (језик: енглески)). AuthorHouse. стр. 170. ISBN 978-1-4389-6250-4. Приступљено 24. 10. 2010. „Utility could easily have originated from the “last name first, first name last” methodology so popular with the Army.” 
  38. ^ Dartford, Mark (2004). „Bell UH-1 Iroquois”. Helicopters (на језику: (језик: енглески)). Lerner Publications. стр. 38. ISBN 978-0-8225-4707-5. Приступљено 29. 10. 2010. „The Bell UH-1, nicknamed "Huey" (from its original U.S. Army designation), was the workhorse of the Vietnam era.” 
  39. ^ Dave Wyatt, ур. (март 2006). „Background/History”. Bell Helicopter A Textron Company: Pocket Guide: Bell UH-1Y (PDF) (на језику: (језик: енглески)). стр. 6. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 12. 2010. г. Приступљено 4. 9. 2010. „Over 16.000 UH-1 series helicopters have been produced.”  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  40. ^ Denis Balday, ур. (1999). „Vietnam and its Aftermath”. The History of Aviation (на језику: (језик: енглески)). 2-4 Heron Quays, London, E14 4JP: Chancellor Press. стр. 165. ISBN 978-0-7537-0096-9. „When the Vietnam War bagan, the American armed forces were fully reoriented to the new military strategy of helicopter mobility. They were also partially equipped with a variety of light, medium and heavy transport helicopters, all turbine-powered, to put the new tactics into effect.”  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  41. ^ McGowen, Stanley S. (2005). „Vietnam, The Middle East, And The Face-Off In Europe”. Helicopters: an illustrated history of their impact (на језику: (језик: енглески)). ABC-CLIO. стр. 99. ISBN 978-1-85109-468-4. Приступљено 4. 9. 2010. „In September 1962 fifteen Bell UH-1B Iroquois (“Hueys”), fitted with the XM-6E3 armament system, arrived at Tan Son Nhut, South Vietnam.” 
  42. ^ Terence, Martin (2006). „History of Aeromedical Transportation”. Aeromedical transportation: a clinical guide (на језику: (језик: енглески)). Ashgate Publishing. стр. 8. ISBN 978-0-7546-4148-3. Приступљено 4. 9. 2010. „However, the Vietnam war was the definite showcase for demonstrating the efficacy of helicopter medical transport in improving care of the injured. Under the codename ‘Operation Dustoff’, and using dedicated squadrons of Bell UH-1 Iroquois (‘Huey’) aircraft (Figure 1.3) over 400.000 patients were airlifted to hospital during the conflict.” 
  43. ^ Terry, Martin (2001). „Overview of Medical Transportation”. Handbook of Patient Transportation (на језику: (језик: енглески)). Cambridge University Press. стр. 7. ISBN 978-1-84110-071-5. Приступљено 30. 10. 2010. „During the Vietnam War, over 400,00 patients were airlifted to hospital using dedicated squadrons of Bell UH-1 Iroquois ('Huey') aircraft (Figure 1.2).” 
  44. ^ Truong, Vinh (2010). „An American First Lucrative Business: “Crony Capitalism””. Vietnam War: The New Legion, Том 2 (на језику: (језик: енглески)). Trafford Publishing. стр. 358. ISBN 978-1-4269-2744-7. Приступљено 7. 9. 2010. „While in South Vietnam, masterminded Harriman used a very smooth approach likewise more than thirty chemical defoliation corporation (Orange agent) a billion to billion C-Rations for in coming combat troop, sensor communication devices devices dropped on Ho Chi Min trail, more than 7.000 Huey Iroquois alone like military training aids and so and so on... been developing.” 
  45. ^ Billyfrank, Morrison (2005). „Two: Aviation”. Fort Campbell in Vintage Postcards (на језику: (језик: енглески)). Arcadia Publishing. стр. 27. ISBN 978-0-7385-1828-2. Приступљено 22. 9. 2010. „There were 5.000 UH-1s in Vietnam.” 
  46. ^ Matthews, Carolyn (2008). „Fascinating fact: More Fact About the Huey Helicopter”. True Stories of Rescue and Survival: Canada's Unknown Heroes (на језику: (језик: енглески)). Dundurn Press Ltd.. стр. 80. ISBN 978-1-55002-851-5. Приступљено 30. 10. 2010. „Huey are widely used military helicopter, also known as the Bell UH-1 series Iroquois... Before the end of that war, more than 5000 of these versatile aircraft were introduced into South Asia.” 
  47. ^ Lee, Tae-Woo. „History of Aeromedical Transportation”. Military Technologies of the World (на језику: (језик: енглески)). Helicopter Force. стр. 123. ISBN 978-0-275-99535-5. Приступљено 5. 9. 2010. „The human and material cost of the war was shared by those who flew Huey helicopters during the Vietnam War, with 2500 of these aircraft lost and 2202 pilots killed in action.” 
  48. ^ Hook, Sue Vander (2010). „The Huey”. Colin Powell: General & Statesman (на језику: (језик: енглески)). ABDO. стр. 11. ISBN 978-1-60453-965-3. Приступљено 15. 10. 2010. „During the Vietnam War, approximately 2,500 Hueys were shot down, resulting in the deaths of more than 2,200 U.S. pilots.” 
  49. ^ Hansen, Ole Steen (2006). „Bell UH-1 Huey Iroquois”. The AH-64 Apache helicopter (на језику: (језик: енглески)). Alex Pang. Capstone Press. стр. 6. ISBN 978-0-7368-5250-0. Приступљено 4. 9. 2010. „The UH-1 was often hit by enemy fire. More than 3.000 UH-1s were lost in Vietnam. These large losses led to the idea of an attack helicopter.” 
  50. ^ Yokley, Richard (2007). „Helicopters”. Emergency!: Behind the Scene (на језику: (језик: енглески)). Rozane Sutherland. Jones & Bartlett Learning. стр. 123. ISBN 978-0-7637-4896-8. Приступљено 4. 9. 2010. „At least three different helicopters were consistently used, and Copter 10 and Copter 14 (FAA number N8192J) are of the same design, Bell 205s. Copter 15 was a Bell 204 (FAA number N148JC). They are the civilian version of the UH-1 Iroquois (Bell ”Huey“, the helicopter used by the U.S. Army in Vietnam).” 
  51. ^ Pushies, Fred J. (2005). „Chapter 6: MH-60 Black Hawks”. Night Stalkers: 160th Special Operations Aviation Regiment (Airborne) (на језику: (језик: енглески)). . Zenith Imprint. стр. 91. ISBN 978-0-7603-2141-6. Приступљено 26. 10. 2010. „The Sikorsky UH-60 Black Hawk has been operational in the United States Army since 1978; it was a replacement for the UH-1 models Hueys.” 
  52. ^ „Force Projection Tactical Operations Center (FP TOC)”. Weapon Systems, U. S. Army, 1996: (o.p., See 8162-9 for '99 Ed.) (на језику: (језик: енглески)). DIANE Publishing. 1996. стр. 21. ISBN 978-0-7881-2855-4. Приступљено 26. 10. 2010. „The Black Hawk has enhanced the overall mobility of the Army because of its dramatic improvements in troop capacity and cargo lift capability compared to the UH-1 “Huey” it replaces... The Army began fielding the UH-60 in 1978.” 
  53. ^ Binkin, Martin (1986). „Outlook for Technological Change”. Military technology and defense manpower (на језику: (језик: енглески)). Brookings Institution Press. стр. 27. ISBN 978-0-8157-0977-0. Приступљено 30. 10. 2010. „The Army is procuring the AH-64 (Apache), equipped with the new Hellfire air-to-surface missile system and an avionics package than will give it night and all-weather antiarmor capability, and the UH-60 (Black Hawk) assault-support helicopter, designed to deliver 50 percent more cargo and troops over greater distances and at higher airspeed than the UH-1, which it replaces.” 
  54. ^ Bishop, Chris (2003). „Origins and development”. Bell UH-1 Huey “Slicks” 1962-75 (на језику: (језик: енглески)). Mike Badrocke. Osprey Publishing. стр. 5. ISBN 978-1-84176-632-4. Приступљено 4. 9. 2010. „In the 1954, the Army launched a design competition for a new utility helicopter which would serve primarily as a medical evacuation (medevac) machine.” 
  55. ^ Cheng, Christopher C. S. (1994). „Spare Part Plorblems”. Air mobility: the development of a doctrine (на језику: (језик: енглески)). Greenwood Publishing Group. стр. 122. ISBN 978-0-275-94721-7. Приступљено 7. 9. 2010. „The problem with spare parts was twofold: cost and parts supply shortages.” 
  56. ^ Clarke, Jeffrey J. (1988). „Spare Part Plorblems”. Advice and Support: The Final Years, 1965-1973 (на језику: (језик: енглески)). Government Printing Office. стр. 166. Приступљено 7. 9. 2010. „A similar problem affected the old H-34 helicopters used by the South Vietnamese since 1961.” 
  57. ^ Pattillo, Donald M. (1998). „Light Helicopter Development”. A history in the making: 80 turbulent years in the American general aviation industry (на језику: (језик: енглески)). McGraw-Hill Professional. стр. 93. ISBN 978-0-07-049448-0. Приступљено 8. 9. 2010. „The most successful general aviation helicopter continued to be Bell 47, which underwent continuous improvement.” 
  58. ^ Pattillo, Donald M. (2001). „Helicopter and Convertiplane Advances”. Pushing the Envelope: The American Aircraft Industry (на језику: (језик: енглески)). University of Michigan Press. стр. 208. ISBN 978-0-472-08671-9. Приступљено 5. 9. 2010. „Bell, with large-scale production of Model 47G continuing for both military and civil markets, won in 1955 the important army contract for an advanced utility helicopter with its Model 204 turbine-powered design.” 
  59. ^ Hacker, Barton C. (2007). „Technology in Vietnam”. American Military Technology: The Life Story of a Technology (на језику: (језик: енглески)). Margaret Vining. JHU Press. стр. 141. ISBN 978-0-8018-8772-7. Приступљено 7. 9. 2010. „In 1955 the U.S. Army chose the Bell Model 204 as winer in its design competition for a utility helicopter.” 
  60. ^ Laming, Tim (1996). „Bell UH-1”. Fight's On: Airborne with the Aggressors (на језику: (језик: енглески)). Zenith Imprint. стр. 49. ISBN 978-0-7603-0260-6. Приступљено 9. 9. 2010. „The United States Army issued a requirement for a casualty evacuation (casevac) and utility helicopter during the early 1950s, resulting in the Bell Model 204 which flew for the first time on 22 October 1956.” 
  61. ^ Veronico, Nick (2004). „UH-1H/V Huey”. 21st Century U.S. Air Power (на језику: (језик: енглески)). Jim Dunn. Zenith Imprint. стр. 146. ISBN 978-0-7603-2014-3. Приступљено 7. 9. 2010. „Most commonly called “Huey” (Hue-é), a word play on Helicopter Utility, the first HU-1, was accepted by the army in September 1958.” 
  62. ^ Leishman, J. Gordon (2006). „1.2 Maturing Technology”. Principles of helicopter aerodynamics (на језику: (језик: енглески)). Cambridge University Press. стр. 41. ISBN 978-0-521-85860-1. Приступљено 7. 9. 2010. „The success with the Model-47 led Bell Helicopter to develop the UH-1 Huey, which was delivered starting in 1959.” 
  63. ^ а б в г д ђ е Chant, Christopher (1987). „Aircraft → UH-1A, UH-1B, UH-1E. UH-1D, UH-1H Iroquois”. A compendium of armaments and military hardware (на језику: (језик: енглески)). Routledge. стр. 365—366. ISBN 978-0-7102-0720-3. Приступљено 19. 9. 2010. 
  64. ^ Polmar, Norman (2004). „Bell HU-1 Huey/Iroquois and AH-1 Cobra”. One hundred years of world military aircraft (на језику: (језик: енглески)). Dana Bell. Naval Institute Press. стр. 265. ISBN 978-1-59114-686-5. Приступљено 7. 9. 2010. „Although officially named Iroquois by the Army, following its custom of naming helicopters for American Indian tribes, by the late 1950s the designation HU-1 had led to the indelible name “HU-ey” being adopted for all models.” 
  65. ^ Tymony, Cy (2008). „Helicopters”. The Sneaky Book for Girls (на језику: (језик: енглески)). Andrews McMeel Publishing. стр. 52. ISBN 978-0-7407-7714-1. Приступљено 5. 9. 2010. „Bell “Huey” UH-1 - Nicknamed the ”Huey“ because its original designation was HU-1.” 
  66. ^ Curtis, Howard (2009). „Introduction to Rotorcraft”. Aerospace engineering desk reference (на језику: (језик: енглески)). Michael Cook, Antonio Filippone. Butterworth-Heinemann. стр. 484. ISBN 978-1-85617-575-3. Приступљено 7. 9. 2010. „The Bell Huey was officially designated the Iroquois, but the Helicopter, Utility designation, HU-1, led to the nickname of Huey, which stuck, in Vietnam the Huey was used in enormous numbers.” 
  67. ^ Bull, Stephen (2004). „Huey, XH-40, Iroquois, etc. HELICOPTER”. Encyclopedia of military technology and innovation (на језику: (језик: енглески)). Greenwood Publishing Group. стр. 131. ISBN 978-1-57356-557-8. Приступљено 7. 9. 2010. „The name Huey sprang from the original HU designation, later changed to UH.” 
  68. ^ Whittle, Richard (2010). „Chapter two: The Salesman”. The Dream Machine: The Untold History of the Notorious V-22 Osprey (на језику: (језик: енглески)). Simon and Schuster. стр. 27—28. ISBN 978-1-4165-6295-5. Приступљено 7. 9. 2010. „Solders would dub it the “Huey”, a nickname that would stick even after the Army changed the aircraft's designation to UH-1.” 
  69. ^ Skaarup, Harold A. (2002). „Bell Model 204/XH-40/UH-1/B/F Iroquois”. Alabama Warbird Survivors 2003: A Handbook on Where to Find Them (на језику: (језик: енглески)). iUniverse. стр. 33. ISBN 978-0-595-25601-3. Приступљено 8. 9. 2010. „The initial designation was HU-1, which led to the common unofficial nickname of Huey. It was redesigned in 1962 as the UH-1 under a tri-service agreement.” 
  70. ^ Greenwood, John T. (2005). „Chapter 8: Cold War and Vietnam War, 1954-75”. Medics at war: military medicine from colonial times to the 21st century (на језику: (језик: енглески)). F. Clifton Berry. Naval Institute Press. стр. 133. ISBN 978-1-59114-344-4. Приступљено 15. 10. 2010. „In 1960, the Bell UH-1A “Hueys” began replacing the Sikorsky H-19Ds in helicopter ambulance units.” 
  71. ^ Pigott, Peter (2003). „Bell CH-135 Huey”. Taming the skies: a celebration of Canadian flight (на језику: (језик: енглески)). Dundurn Press Ltd.. стр. 188. ISBN 978-1-55002-469-2. Приступљено 8. 9. 2010. „Until Avco Lycoming developed its T53 turboshaft engine, helicopters were powered by piston engine.” 
  72. ^ Siuru, William D. (1993). „4 Propulsion: Setting The Pace For Change”. Future Flight: The Next Generation of Aircraft Technology (на језику: (језик: енглески)). McGraw-Hill Professional. стр. 60. ISBN 978-0-8306-4376-9. Приступљено 8. 9. 2010. „The turboshaft engine, a close relative of the turboprop, replaced the complex, heavy, and maintenance-intensive reciprocating engines that had powered all helicopters until the Kaman K-225 first flew in 1951. Lightweight, with less vibration and noise, this small gas-turbine engine was popularized by the famous Bell Huey Helicopters.” 
  73. ^ Bishop, Chris (2008). „Development”. Sikorsky UH-60 Black Hawk (на језику: (језик: енглески)). Ian Palmer. Osprey Publishing. стр. 8. ISBN 978-1-84176-852-6. Приступљено 8. 9. 2010. „The pioneering Bell UH-1 Huey had shown that turbine powered helicopters were a vast improvement on first generation rotary-winged machines, but the Huey was far from an ideal battlefield machine. Although it served with distinction in Vietnam, it proved to be vulnerable to ground fire, and in late 1960s, the Army began to evolve a requirements for a new, more battle-worthy machine that would eventually replace the UH-1.” 
  74. ^ Green, Michael (2005). „Helicopter History”. Weapons Carrier Helicopters: The UH-60 Black Hawks (на језику: (језик: енглески)). . Capstone Press. стр. 7. ISBN 978-0-7368-3780-4. Приступљено 15. 10. 2010. „The Army began to look for a replacement for the Huey in the early 1970s.”  Непознати параметар |DUPLICATE_others= игнорисан (помоћ)
  75. ^ Grange, David L. (2002). „What About Weather?”. Air-Mech-Strike: Asymmetric Maneuver Warfare for the 21st Century (на језику: (језик: енглески)). Huba Wass de Czege, Richard D. Liebert. Turner Publishing Company. стр. 123. ISBN 978-1-56311-616-2. Приступљено 10. 11. 2010. „In Vietnam the predominately UH-1 Huey fleet could not operate in winds above 30 knots very well and needed at least a 1/4 mile visibility.” 
  76. ^ Horwood, Ian (2010). „The Howze Board”. Interservice Rivalry and Airpower in the Vietnam War (на језику: (језик: енглески)). DIANE Publishing. стр. 44. ISBN 978-1-4379-2382-7. Приступљено 10. 9. 2010. „The backbone of the Army-s aviation assets in the period 1963 to 1968 would be provided by variants of the UH-1 utility helicopter. Of these, the UH-1B attack helicopter would be available in 1963, with the AH-1G Cobra attack helicopter becoming available in 1964.” 
  77. ^ Williams, James W. (2005). „Meeting the demands for aircraft - making war in peacetime”. A History of Army Aviation: From Its Beginnings to the War on Terror (на језику: (језик: енглески)). iUniverse. стр. 140. ISBN 978-0-595-36608-8. Приступљено 7. 9. 2010. „Production of the UH-1B began in March 1961 and went into 1965, with slightly more than 1000 produced for the Amry.” 
  78. ^ а б в г Rottman, Gordon L. (2008). „Experience in Battle: Army Helicopters”. US Helicopter Pilot in Vietnam (на језику: (језик: енглески)). Steve Noon. Osprey Publishing. стр. 53. ISBN 978-1-84603-229-5. Приступљено 24. 10. 2010. 
  79. ^ Frankum, Ronald Bruce (2005). „Appendix → UH-1”. Like rolling thunder: the air war in Vietnam, 1964-1975 (на језику: (језик: енглески)). Rowman & Littlefield. стр. 192. ISBN 978-0-7425-4302-7. Приступљено 9. 9. 2010. „The UH-1B/C, nicknamed Huey, was a utility helicopter with two primary weapons systems: a 7,62 minigun, capable of firing 2,400 rounds per minute; and a seven-round rocket pod mounted on each side of the helicopter.” 
  80. ^ Brown, Kevin V. (1967). „Helicopters in Vietnam”. Popular Mechanics. Бр. 2 (на језику: (језик: енглески)). Hearst Magazines: 110. ISSN ISSN [https://www.worldcat.org/search?fq=x0:jrnl&q=n2:0032-4558 0032-4558 [[Međunarodni standardni serijski broj|ISSN]] [https://www.worldcat.org/search?fq=x0:jrnl&q=n2:0032-4558 0032-4558]] Проверите вредност параметра |issn= (помоћ). Приступљено 10. 9. 2010. „The UH-1B is armed, ussually with machine guns and rocket pods, and in most cases works organically with ground units.”  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  81. ^ Clarke, Bruce B.G. (2007). „Chapter 8”. Expendable warriors: the Battle of Khe Sanh and the Vietnam War (на језику: (језик: енглески)). Greenwood Publishing Group. стр. 67. ISBN 978-0-275-99480-8. Приступљено 11. 9. 2010. „Our UH1B's were armed with four flex-mounted M-60 machine guns, two per side, mounted an pilot-activated pylons... This version also mounted thirty six 2.75 rockets in two 18-pods - one per side.” 
  82. ^ Marolda, Edward J. (1996). „River Patrol”. (на језику: (језик: енглески)). DIANE Publishing. стр. 167. ISBN 978-0-7881-3250-6. Приступљено 23. 9. 2010. „The UH-1B “Hueys”, armed variously with 2.75-inch rockets; .50-caliber, 60-millimeter machine guns; grenades; and small arms, were a powerful and mobile complement to the Game Warden surface unit.” 
  83. ^ Carland, John M. (2000). „Division Deploy”. Combat Operations: Stemming the Tide, May 1965 to October 1966 (на језику: (језик: енглески)). Government Printing Office. стр. 62. ISBN 978-0-16-050197-5. Приступљено 23. 9. 2010. „It had thirtynine UH-1B helicopters, each equipped with two 24-tube 2.75-ich rocket launcher *(one on each side) and machine guns, that extended the range of the division's firepower.” 
  84. ^ Gross, Charles Joseph (2002). „The Renaissance of American Military Power”. American military aviation: the indispensable arm (на језику: (језик: енглески)). Texas A&M University Press. стр. 235. ISBN 978-1-58544-255-3. Приступљено 7. 9. 2010. „The centerpiece of the army aircraft inventory was a fast, low-flying helicopter that could kill tanks - a requirement that had not even existed on a formal basis during the war in Southeast Asia, although some UH-1B Huey gunships destroyed eight North Vietnamese tanks with rockets during the latter stages of war.” 
  85. ^ Rottman, Gordon L. (2006). „River Patrol Force”. Vietnam Riverine Craft 1962-75 (на језику: (језик: енглески)). Hugh Johnson. Osprey Publishing. стр. 39. ISBN 978-1-84176-931-8. Приступљено 23. 9. 2010. „The flotilla was supported by Detachment Golf (two or three SEAL Team 1 platoons), Helicopter Attack Squadron (Light) 3 with 25 UH-1B Huey gunships, and Light Attack Squadron 4 with 15 OV-10A Bronco observation/attack airplanes.” 
  86. ^ Sweetman, Jack (2002). „American Naval History”. American naval history: an illustrated chronology of the U.S. Navy and Marine Corps, 1775-present (на језику: (језик: енглески)). Naval Institute Press. стр. 230. ISBN 978-1-55750-867-6. Приступљено 23. 9. 2010. „A UH-1B Seawolf helicopter provides air cover for a squadron of PBRSs on the Cho Gao in the Mekong Delta.” 
  87. ^ Symonds, Craig L. (2001). „Game Warden and the Mobile Riverine Force: December 1965 - September 1968”. The Naval Institute historical atlas of the U.S. Navy (на језику: (језик: енглески)). Naval Institute Press. стр. 212. ISBN 978-1-55750-984-0. Приступљено 24. 9. 2010. „The first PBRs arrived in Vietnam in April 1966, and they began to patrol the Mekong Delta in May. By June there were eightly such boats in operation, and in August they established an effective partnership with Huey (UH-1B) helicopter borrowed form the Army and called “Seawolves” by their Navy crws.” 
  88. ^ Dorland, Peter (2006). „The UH-A Iroquois (“Huey”)”. Dust Off: Army Aeromedical Evacuation in Vietham (на језику: (језик: енглески)). James S. Nanney. Government Printing Office. стр. 68. ISBN 978-0-16-075478-4. Приступљено 5. 9. 2010. „In the early 1960s, shortly after the first U.S. Army helicopters were sen to South Vietnam, the Army began to use an improved version of the UH-1B: the UH-1D which had a longer body with a cabin that could six litter patients or nine ambulatory patients.” 
  89. ^ Berent, Mark (1991). „Chapter Seven”. Phantom leader (на језику: (језик: енглески)). Mark Berent. стр. 401. ISBN 978-0-399-13603-0. Приступљено 10. 9. 2010. „They flew the UH-1C helicopter gunships. These particular ships, called the Huey Hog, mounted a variety of weaponry ranging form two 6.62 mm M60 door guns to a chin turret firing 40 mm grenades. Pilot loved XM-5 system using the M-75 grenade launcher that chunked 240 grenades a minute out as far as 1,500 meters.” 
  90. ^ Guard, Michael D. (2008). „Chapter Two: FNGS”. In the Sanctity of the Snake Pit (на језику: (језик: енглески)). AuthorHouse. стр. 61. ISBN 978-1-4343-6792-1. Приступљено 10. 9. 2010. „C-models are smaller, older aircraft, capable of lifting a four-man crew, armament, and not much else.” 
  91. ^ Conboy, Kenneth (1989). „C3: Laotian Commando Raider, 1969”. The war in Laos, 1960-75 (на језику: (језик: енглески)). Osprey Publishing. стр. 42. ISBN 978-0-85045-938-8. Приступљено 10. 9. 2010. „A UH-1C Huey gunship flown by Thai volunteers touches down at Pakse airbase, 1972. It is armed with 2,75 in. rockets and an XM-21 7,62 mm flexgun.” 
  92. ^ Nagl, John A. (2007). „Vietnam: Meeting the Enemy and Convoy Security”. The U.S. Army/Marine Corps counterinsurgency field manual: U.S. Army field manual no. 3-24 : Marine Corps warfighting publication no. 3-33.5 (на језику: (језик: енглески)). David H. Petraeus. University of Chicago Press. стр. 263. ISBN 978-0-226-84151-9. Приступљено 16. 10. 2010. „Under dangerous weather conditions, two UH-1C “Huey” gun ships arrived first to assist the beleaguered convoy.” 
  93. ^ Wiknik, Arthur (2009). „Glossary → Huey”. Nam Sense: Surviving Vietnam With the 101st Airborne Division (на језику: (језик: енглески)). Casemate Publishers. стр. 261. ISBN 978-1-935149-09-5. Приступљено 19. 9. 2010. „'Slick: Bell UH-1D utility or assault helicopter.” 
  94. ^ James, Joyce (2003). „Frequently Used Terms → Huey Slick”. Pucker factor 10: memoir of a U.S. Army helicopter pilot in Vietnam (на језику: (језик: енглески)). McFarland. стр. 3. ISBN 978-0-7864-1557-1. Приступљено 17. 9. 2010. „UH-1 helicopter used to carry troops and supplies. No weapons are attached to the sides of the aircraft, therefore the sides are “slick”.” 
  95. ^ Wincheser, James H. (1966). „Our Fabulous Choppers”. Popular Science (на језику: (језик: енглески)). Bonnier Corporation. ISSN ISSN [https://www.worldcat.org/search?fq=x0:jrnl&q=n2:0161-7370 0161-7370 [[Međunarodni standardni serijski broj|ISSN]] [https://www.worldcat.org/search?fq=x0:jrnl&q=n2:0161-7370 0161-7370]] Проверите вредност параметра |issn= (помоћ). Приступљено 19. 9. 2010. „A larger version used by the Army is the UH-1D, powered by the same engine but seating 12 to 15 and with a range of 315 miles.”  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  96. ^ Heilman, William (2008). „Chapter 9: The Koreans”. A Pilot's Tale - Flying Helicopters in Vietnam (на језику: (језик: енглески)). Lulu.com. стр. 138. ISBN 978-1-4357-1185-3. Приступљено 19. 9. 2010. „The UH-1D had an L11 engine, the rule of thumb propunded by some wag was that model number was derived from the max-carrying capacity, thus L11 equals 1100 pounds maximum.” 
  97. ^ Goldstein, Donald M. (1999). „Tools of War”. The Vietnam war: the story and photographs (на језику: (језик: енглески)). Katherine V. Dillon, J. Michael Wenger. Brassey's. стр. 59. ISBN 978-1-57488-210-0. Приступљено 19. 9. 2010. „Photograph 5-58 provides a close look at the UH-1D “Huey” with an XM-21 weapons system.” 
  98. ^ „Encyclopedic Usage → UH-1 Iroquois”. Basing: Webster's Quotations, Facts and Phrases (на језику: (језик: енглески)). ICON Group International. 2008. стр. 458. ISBN 978-0-546-71634-4. Приступљено 19. 9. 2010. „UH-1 Iroquois. During the conflict the craft was upgraded, notably to a larger version based on the Model 205 initially designated the UH-1D which flew operationally from 1967.[WP]” 
  99. ^ MacGarrigle, George L. (1998). „Old Coastal Haunts”. Combat Operations Taking the Offensive October 1966 to October 1967 (на језику: (језик: енглески)). Government Printing Office. стр. 321. ISBN 978-0-16-049540-3. Приступљено 15. 10. 2010. „UH-1D Hueys pick up troops during an October search and destroy mission near Landing Zone Uplift.” 
  100. ^ Headrick, Daniel R. (2009). „Chapter 9”. Power Over Peoples: Technology, Environments, and Western Imperialism, 1400 to the Present (на језику: (језик: енглески)). Princeton University Press. стр. 342. ISBN 978-0-691-13933-3. Приступљено 16. 10. 2010. „Bell UH-1D transport helicopter disgorging soldiers in Vietnam.” 
  101. ^ Carrico, John M. (2007). „ATC(R) “Refueler””. Vietnam Ironclads (на језику: (језик: енглески)). Lulu.com. стр. 57. ISBN 978-0-615-13984-5. Приступљено 16. 10. 2010. „July 1967, an army Huey helicopter conducts landing and takeoff from an experimental platform installed on program 4ATC(R)91-1.(NHC).” 
  102. ^ Fails, William R. (1995). „Chapter Eight: Two Separate Roles For The UH-1E”. Marines & Helicopters, 1962-1973 (на језику: (језик: енглески)). DIANE Publishing. стр. 110. ISBN 978-0-7881-1818-0. Приступљено 16. 10. 2010. „Without guns, the UH-1E was an excellent observation aircraft, but it often was diverted to other missions, as here supplying a remote firebase.” 
  103. ^ а б в Stanton, Shelby L. (2003). „Vietnam”. Vietnam order of battle (на језику: (језик: енглески)). Stackpole Books. стр. 289. ISBN 978-0-8117-0071-9. Приступљено 10. 11. 2010. 
  104. ^ Green, Michael (2005). „Early Gunships”. Super Cobra Attack Helicopters: The AH-1W (на језику: (језик: енглески)). Gladys Green. Capstone Press. стр. 7. ISBN 978-0-7368-3779-8. Приступљено 21. 9. 2010. „During the Vietnam War (1954-1975), the military needed helicopter gunships to protect its transport helicopters.” 
  105. ^ Bishop, Chris (2005). „Development”. Apache AH-64 Boeing (McDonnell Douglas) 1976-2005 (на језику: (језик: енглески)). Jim Laurier. Osprey Publishing. стр. 5. ISBN 978-1-84176-816-8. Приступљено 24. 10. 2010. „After the successful debut of armed UH-1 utility helicopters in Vietnam, and before the equally successful introduction of the Cobra, the US Army initiated the Advanced Aerial Fire Support System program to develop a new combat helicopter for gunship, escort, and fire support tasks.” 
  106. ^ Bonds, Ray (2002). „Bell AH-1F HueyCobra, AH-1W SuperCobra and AH-1Z”. Illustrated Directory of Modern American Weapons (на језику: (језик: енглески)). David Miller. Zenith Imprint. стр. 52. ISBN 978-0-7603-1346-6. Приступљено 21. 9. 2010. „Bell started to study the possibilities of armed helicopters in the 1950s and the company's first product was a modified version of the AH-47 Sioux, with a streamlined nose housing a pilot and gunner in tandem, with stub wings for weapon mounts and a chin turret. It was quickly apparent that the Sioux was grossly underpowered for this mission so the company turned to an adaption of the larger an much more powerful AH-1 Huey, which appeared in 1965 as the company-funded Model 209 HueyCobra.” 
  107. ^ Bangash, M. Y. H. (2008). „2 Data on Missiles, Impactors, Aircraft and Explosions → 2.25 Helicopters → Bell AH-1 HueyCobra”. Shock, Impact and Explosion: Structural Analysis and Design (на језику: (језик: енглески)). . シュプリンガー・ジャパン株式会社. стр. 348. ISBN 978-3-540-77067-1. Приступљено 22. 9. 2010. „The inital production version of the HueyCobra was the AH-1G, delivery of which began in June 1967. Only 3 months later, HueyCobras arrived in South Vietnam as part of an organization known as Cobra-NETT, which was entrusted with introducing the type into combat.” 
  108. ^ Zahn, Randy R. (2003). „Chapter 6: Deadeye Dickhead”. Snake pilot: flying the Cobra attack helicopter in Vietnam (на језику: (језик: енглески)). . Brassey's. стр. 32. ISBN 978-1-57488-565-1. Приступљено 22. 9. 2010. „Unlike the Huey, the Cobra has a very narrow, sleek fuselage. The widest point of the fuselage is only three feet two inches. I say unlike the Huey, but in many ways they were alike; eighty percent of their components were interchangeable.” 
  109. ^ Stringer, Kevin Douglas (2006). „Fireforce brigade”. Military organizations for homeland defense and smaller-scale contingencies: a comparative approach (на језику: (језик: енглески)). John Adams Wickham. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-99308-5. „The Hughes OH-6A Cayuse was quite effective when teamed with the AH-1G Cobra attack helicopter as part of what were known as “Pink Teams”.” 
  110. ^ Margiotta, Franklin D. (1996). „Armed Helicopters”. Brassey's encyclopedia of land forces and warfare (на језику: (језик: енглески)). Brassey's. стр. 84. ISBN 978-1-57488-087-8. Приступљено 22. 9. 2010. „In 1967 the first attack helicopter, the AH-1G Huey Cobra, was used in Vietnam, equipped with a six-bareeled 7.62 mm machine gun or 40 mm automatic grenade launcher. Up to 76 2.75-inch free-flight rockets can be carried under the body. A 20 mm bun can also be used in a special turret.” 
  111. ^ O'Hara, Thomas Q. (2007). „Cobra Use in Vietnam”. The Marines at Twentynine Palms (на језику: (језик: енглески)). Arcadia Publishing. стр. 75. ISBN 978-0-7385-4772-5. Приступљено 22. 9. 2010. „Everyone agreed the Cobra was an excellent weapons platform but earlier models were slow with a full load of weapon and fuel.” 
  112. ^ Lawrence, A. T. (2009). „Part II: 1967-1968 → II-Back to the Boonies: VIII”. Crucible Vietnam: memoir of an infantry lieutenant (на језику: (језик: енглески)). McFarland. стр. 158. ISBN 978-0-7864-4517-2. Приступљено 22. 9. 2010. „If we fortunate, we also had Bell AH-1G Cobra gunship or escorts, armed with 70 mm rockets and Miniguns or 20 mm “Gatling-style” cannon.” 
  113. ^ Pozdol, Thomas (2009). „Chapter 4: 14 May 1964: Point Squad”. Tam Ky: The Battle for Nui Yon Hill (на језику: (језик: енглески)). iUniverse. стр. 54. ISBN 978-1-4401-8783-4. Приступљено 22. 9. 2010. „The Cobra carried 7.62 mini-guns, 20 mm cannons, 40 mm grenade launchers and rockets.” 
  114. ^ Willbanks, James H. (2005). „The battle of Loc Ninh”. The battle of An Loc (на језику: (језик: енглески)). Indiana University Press. стр. 45. ISBN 978-0-253-34481-6. „The Bell AH-1G Huey was a two-person attack helicopter armed with various configurations of weapons system, including 7.62 mm miniguns, 40 mm grenade launcher, and rocket launchers.” 
  115. ^ McGowen, Stanley S. (2004). „Helicopter Follies”. You Ain't Gonna Believe This But... A Different Perspective Of Vietnam (на језику: (језик: енглески)). Eugene Gene Swinson. Trafford Publishing. стр. 74. ISBN 978-1-4120-3794-5. Приступљено 23. 9. 2010. „The air conditioning system in the Cobra gunship did not work too well and could not be used at all when the Cobra was heavily loaded with fuel and ammunition.” 
  116. ^ Blackmore, Tim (2005). „Rotor Hearts: The Helicopter as War's Pacemaker”. War X: human extensions in battlespace (на језику: (језик: енглески)). University of Toronto Press. стр. 108. ISBN 978-0-8020-8791-1. Приступљено 15. 10. 2010. „Gunship firepower ratchets up when, in 1968, the Huey Cobra and its two 1,500-round mini-guns, 5.000-round electrohydraulic mini-gun, 40 mm cannon and 76 rockets, floats into Vietnam (Marvicsin and Greenfield 199, Spalding 55-6)” 
  117. ^ Schubert, Frank N. (1995). „UH-1H Iroquois Utility Helicopter”. Ур.: Theresa L. Kraus. The Whirlwind War (на језику: (језик: енглески)). Dept. of the Army. стр. 254. ISBN 978-0-16-042954-5. Приступљено 22. 9. 2010. „The latest version, the UH-1H, was deployed to Southwest Asia. Primary missions include general support, air assault, cargo transport, aeromedical evacuation, search and rescue, and electronic warfare.” 
  118. ^ de Chaunac, Jacques François (2003). „Chapter VIII”. The American Cavalry in Vietnam: "First Cav" (на језику: (језик: енглески)). Lyman C. Duryea. Turner Publishing Company. стр. 100. ISBN 978-1-56311-890-6. Приступљено 22. 9. 2010. „They (UH-1As) were destined for the 82d and 101st Airborne Divisions, as well as the 57th Medical Detachment. The UH-1s of the 57th were the first to leave for Vietnam in March of 1962.” 
  119. ^ Vinh Truong, Truong (2010). „UH-1/Huey in Vietnam: VNAF Choppers, the Legacy of Valor”. Vietnam War: The New Legion, Том 1 (на језику: (језик: енглески)). Trafford Publishing. стр. 332. ISBN 978-1-4269-2666-2. Приступљено 26. 10. 2010. „The Battle of Ap-Bac, the first Huey to operate in Vietnam were medivacs by HU-1As that arrived in April 1962, before United States become officially involved in the conflict.” 
  120. ^ Bartecchi, Carl E. (2007). „The Dust-Off Legends”. A Doctor's Vietnam Journal (на језику: (језик: енглески)). Lulu.com. стр. 96. ISBN 978-1-4303-0949-9. Приступљено 15. 10. 2010. „The first air ambulance helicopters, five “Hueys” and their crews and support groups arrived in Vietnam in 1962 near the 8th Field Hospital at Nha Trang. Shortly after their arrival, enemy activity began to increase significantly in the Mekong Delta area.” 
  121. ^ Toczek, David (2007). „The Belligerents”. The Battle of Ap Bac, Vietnam: They Did Everything But Learn from It (на језику: (језик: енглески)). W. B. Rosson. Naval Institute Press. стр. 44. ISBN 978-1-59114-853-1. Приступљено 15. 10. 2010. „In an attempt to maintain the ARVN's mobility and to protect the five H-21 companies that were now in Vietnam, the U.S. deployed in early 1962 the Utility Tactical Transport Helicopter Company (UTTHC), the U.S. Army's first gunship company, with 15 UH-1As... Throughout the fall of 1962, the gunships suppressed the PLAF of the landing zones with a fair amount of success.” 
  122. ^ Ang, Cheng Guan (2002). „The Battle of Ap Bac”. The Vietnam war from the other side: the Vietnamese communists' perspective (на језику: (језик: енглески)). Routledge. стр. 67. ISBN 978-0-7007-1615-9. Приступљено 15. 10. 2010. „As a result, the US suffered its highest ever casualty of any battle in Vietnam at that time. Of the 14 US helicopters, 11 were shot at and five crashed.” 
  123. ^ Colet, John (2002). „The escalation of the armed conflict (1959-63)”. Vietnam handbook (на језику: (језик: енглески)). Joshua Eliot. Footprint Travel Guides. стр. 364. ISBN 978-1-903471-31-9. Приступљено 30. 10. 2010. „In January 1963 at Ap Bac, not far from the town of My Tho, the Comunists scored their first significant victory in the south. Facing 2.000 well armed ARVN troops, a force of just 300-400 PLAF inflicted heavy casualties and downed five helicopters.” 
  124. ^ Campbell, Douglas (2003). „Vietnam and Air Support”. The Warthog and the close air support debate (на језику: (језик: енглески)). Naval Institute Press. стр. 50. ISBN 978-1-55750-232-2. Приступљено 15. 10. 2010. „Helicopter pilots' cocky attitude aggravated their lack of combat experience - a situation made worse as communist gunners acquired proficiency and better guns. As a result, they suffered embarrassing losses in such fight as the Battles of Ap Bac (1963) and Binh Gia (1965).” 
  125. ^ Brigham, Robert Kendall (1998). „Our Friend Around the World”. Guerrilla diplomacy: the NLF's foreign relations and the Viet Nam War (на језику: (језик: енглески)). Cornell University Press. стр. 27. ISBN 978-0-8014-3317-7. Приступљено 15. 10. 2010. „The battle carried strategic significance for the Lao Dong because its guerrillas had finally learned to shoot down American helicopters.” 
  126. ^ Starry, Donn A. (1982). „Armor in the South Vietnamese Army”. Armored Combat in Vietnam (на језику: (језик: енглески)). Ayer Publishing. стр. 28. ISBN 978-0-88143-005-9. Приступљено 1. 11. 2010. „Because of the large number of South Vietnamese troops involved, and especially because of the number of U.S. helicopters downed early on the first day, the battle of Ap Bac drew to much attention.” 
  127. ^ Cash, John A. (1985). „7: Gunship Mission by John A. Cash”. Seven Firefights in Vietnam (на језику: (језик: енглески)). DIANE Publishing. стр. 139. ISBN 978-1-56806-563-2. Приступљено 2. 11. 2010. „By mid-1966 gun helicopter platoons, each platoon consisting of eight UH-1 (Huey) helicopters armed with rockets and machine guns and each platoon organic to an assault helicopter company, were hard at work all over South Vietnam.” 
  128. ^ Rottman, Gordon L. (2005). „Opposing Forces: Free World Forces”. Khe Sanh 1967-68: Marines Battle for Vietnam's Vital Hilltop Base (на језику: (језик: енглески)). H. Gerrard, Peter Dennis. Osprey Publishing. стр. 47. ISBN 978-1-84176-863-2. Приступљено 2. 11. 2010. „Almost 350 UH-1 Huey; C-47 Chinook, OH-6 Cayuse and UH-1 attack helicopters allowed to lift one third of its infantry battalions at a time.” 
  129. ^ Isserman, Maurice (2003). „The War Ends”. Vietnam War (на језику: (језик: енглески)). John S. Bowman. Infobase Publishing. стр. 152. ISBN 978-0-8160-4937-0. Приступљено 18. 11. 2010. „Crewmen of the amphibious command ship USS Blue Ridge push a Vietnamese H-1 Iroquois helicopter into the South China Sea, April 28, 1975. During evacuation operations for refugees, Vietnamese pilots flew their helicopters to the ship in such large numbers that the copters had to be pushed into the sea to make room for more to land.” 
  130. ^ Gunston, Bill (1980). „Bell „Huey“”. Suvremeni vojni avioni i helikopteri (на језику: (језик: српски)). Загреб: Алфа. стр. 169—170. COBISS.SR-ID 49241863. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Duran, Terry L (2007). Barron's Military Flight Aptitude Tests (на језику: (језик: енглески)). Barron's Educational Series. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бел UH-1 Ироквојс Хјуи на Викимедијиној остави.



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бел_UH-1_Ироквојс_Хјуи&oldid=28550556”