Пређи на садржај

Бета-лактамски антибиотик

С Википедије, слободне енциклопедије
Beta-лактамски престен код пеницилина (1) и цефалоспорина (2).

Бета-лактамски антибиотици (β-лактамски антибиотици) су велика група антибиотика која у својој молекуларној структури садржи бета-лактамски прстен.[1] Осим сличности у хемијској грађи, β-лактамски антибиотици поседују и истоветни механизам деловања и сличности у фармаколошким и имунолошким карактеристикама.[2][3]

У групу бета-лактамских антибиотика, спадају следеће подгрупе антибиотика: пеницилини, цефалоспорини, монобактами, карбапенеми и пенеми, инхибитори бета-лактамазе (клавуланска киселина, сулбактам и тазобактам) који имају β-лактамски структуру али им је антибактеријско деловање врло слабо.[4]

Једињења из групе бета-лактамских антибиотика су у свету најупотребљаванија група антибиотика.[5][6][7][8][9][10][11]

Начин деловања

[уреди | уреди извор]

Бета-лактамски антибиотици делују бактероцидно на бактерије тако што инхибирају синтезу пептидогликана а у ћелијскоом зиду бактерије. Ћелијски зид је одговоран за постојаност бактеријске ћелије у различитим условима средине, а нарочито је значајан у спречавању прекомерног бубрења бактерије у хипотоничној средини. Ремећење интрегитета ћелијског зида бактерију чини подложну прекомерном уласку воде, а коначан ефекат јесте, уз нагомилавање прекурсора пептидогликана, бактерицидан. Бактерија пуца, или подлеже лизи, а на дејство бета-лактамских антибиотика најосетљивија је у фази деобе.[12][4]

Co-fluampicil

Бета-лактамски антибиотици се везују за групу бактеријских протеина карактеристичних по свом афинитету према пеницилину који се због тога називају и пеницилин-везујући протеини — ПВП (енгл. Penicillin-binding protein — PBP).[13] Бета-лактати-везујући протеине лоцирани су са спољашње стране плазма мембране бактерија и обављају различите ензимске улоге, најчешће понашајући се као транспептидазе, карбоксипептидазе или ендопептидазе.[14]

Идентификован је низ ПВП, при чему постоје значајне варијације у њиховој сктруктури између појединих бактеријских врста, чиме се објашњава и различита ефикасност бета-лактамских антибиотика против различитих бактерија.[15][1]

Од фундаменталног значаја за дејство ових антибиотика је иреверзибилна инхибиција транспептидаза. Транспептидазе, током нормалног процеса биосинтезе ћелијског зида, катализују уклањање једног остатка D-аланина из пептида везаног за N-ацетилмураминску киселину што омогућава реакцију преосталог терминалног D-аланина са пентаглицинским остатком оближњег пептида. На овај начин се формирају унакрсне пептидне везе неопходне за стабилност ћелијског зида.[16]

Индикације

[уреди | уреди извор]

Бета лактамски антибиотици су индиковани за профилаксу и лечење инфекција изазваних осетљивим микроорганизмима на ове лекове.[17] Начелно, β-лактамски антибиотици делују само против грам-позитивних бактерије, али њихов непрестани развој продужио им је и побољшао спектар антибиотиских активниности и против различитих грам-негативних микроорганизама, што је повећало корисност β-лактамских антибиотика.[18][3]

Према спроведеним истраживањима бета-лактамски антибиотици чине 61% свих потрошених антибиотика у Црној Гори[19], што је нешто мање у поређењу са Аустралијом (64%)[20] а значајно више у поређењу са неким нордијским земљама (око 40%),[21][22]. Према истим истраживањима, пеницилинима припада 71% свих бета-лактамских антибиотика у Црној Гори што је више у односу на Финску (66%), али значајно мање у поређењу са Норвешком (93%). То говори да и међу развијеним земљама постоје велике разлике у примени бета-лактамских антибиотика, које су вероватно последица утицаја читавог низа медицинских и немедицинских чинилаца. Стога је незахвално судити о томе који су од наведених процената, показатељи рационалне примене антибиотика и зато се може закључити да је за све лекаре најбоље да прихвате оптималну примену, која, у најкраћем, подразумева одговарајући антибиотик само тамо где је индикован, уз адекватан режим дозирања и трајање терапије.[23][24]

Осим регулационих мера,[23] потребно је да здравство уложи додатне напоре у едукацији лекара ради афирмације правилног приступа прописивању и примени бета-лактамских антибиотика.

Најчешће примењивани β-лактамски антибиотици у Црној Гори у 2000. у односу на неке развијене земље у свету (на 1000 становника на дан)[23]
Генерички назив лека Црна Гора Норвешка Финска Аустралија
Амоксицилин 4,0 0,8 2,7 4,6
Ампицилин 2,8 0,1 0,0 0,0
Цефалексин 2,5 0,3 1,9 1,9
Цефахлор 0,8 0, 0,0 1,0
Бензилпеницилин, прокаин бензилпеницилин 0,5 0,0 0,0 0,0

Подела

[уреди | уреди извор]

Пеницилини

[уреди | уреди извор]
ПЕНИЦИЛИНИ(β-лактамски антибиотици)
Врста пеницилина Генерички називи антибиотка
Пеницилини широког спектра дејства
  • Ампицилин • Пивампицилин • Карбеницилин • Амоксицилин • Кариндацилин • Бакампицилин®
  • Епицилин • Пивмецилинам • Азлоцилин • Мезлоцилин® • Мециллинам • Пиперацилин®
  • Тикарцилин • Метампицилин • Талампицилин • Сулбеницилин • Темоцилин • Гетацилин
Пеницилини, отпорни на ß-лактамазу
  • Бензилпеницилини: Феноксиметилпеницилин • Пропицилин • Азидоцилин • Фенетицилин • Пенамецилин® • Кломецилин • Бензатина бензилпеницилин • Бензилпеницилин прокаин • Бензатина феноксиметилпеницилин
  • Комбиниовани препарати: «Бицилин-3» (бензатин бензилпеницилин+бензилпеницилин прокаин+бензилпеницилин) • «Бицилин-5» (бензатин бензилпеницилин+бензилпеницилин прокаин)
Пеницилини, осетљиви на ß-лактамазу
  • Диклоксацилин® • Клоксацилин® • Метицилин® • Оксацилин • Флуклоксацилин®
Инхибитори β-лактамазе
  • Сулиабактам • Тазобактам®
Комбинација пеницилина
  • «Амписид» (ампицилин+сулиабактам) • «Аугментин» (амоксицилин+клавулонскакиселина), «Трифамокс ИБЛ» (амоксицилин+сулфобактам) • «Тиментин» (тикарцилин+клавуланска кислина) • Сулиатамицилин
  • Комбинација пеницилина: «Ампиокс» (ампицилин+оксацилин)

Цефалоспорини

[уреди | уреди извор]
ЦЕФАЛОСПОРИНИ (β-лактамски антибиотици) [1]
Генарације цефалоспорина Генерички називи цефалоспорина
Цефалоспорини прве генерације
  • Цефалексин • Цефалоридин® • Цефалотин • Цефазолин • Цефадроксил • Цефазедон
  • Цефатризин • Цефапирин* • Цефрадин® • Цефацетрил® • Цефроксадин* • Цефтезол
Цефалоспорини друге генерације
  • Цефокситин • Цефуроксим • Цефамандол • Цефаклор • Цефотетан® • Цефоницид • Цефотиам
  • Лоракарбеф • Цефметазол® • Цефпрозил • Цефоранид
Цефалоспорини треће генерације
  • Цефотаксим • Цефтазидим • Цефсулодин® • Цефтриаксон • Цефменоксим • Латамоксеф
  • Цефтизоксим® • Цефиксим • Цефодизим® • Цефетамет • Цефпирамид® • Цефоперазон
  • Цефподоксим® • Цефтибутен • Цефдинир • Цефдиторен
  • Цефоперазон у комбинацији с другимим препаратами: «Сулфаперазон» (цефоперазон+сулфабактам)
Цефалоспорини четврте генерације
  • Цефепим • Цефпиром®
Монобактами
  • Азтреонам
Карбапенеми
  • Меропенем • Ертапенем
  • Дорипенем
  • Имипенем у комбинации с ензимским инхибитором: «Тиенам®» (имипенем+циластатин)и (панипемен-батамипром)
Остали цефалоспорини
  • Цефтобипрол медокарил

Монобактами

[уреди | уреди извор]
Монобактами
Облик Генерички називи антибиотка
Трочлани
Четворочлани
Петочлани
Шесточлани
Седмочлани
Вишечлани

Карбапенеми и пенеми

[уреди | уреди извор]
Карбапенеми и пенеми
Облик Генерички називи антибиотка
Пенеми
  • Пенем
Карбапенем
  • Биапенем · Дорипенем · Ертапенем · Имипенем · Меропенем · Панипенем

Инхибитори β-лактамазе

[уреди | уреди извор]

Бета-лактамаски инхибитори иако су занемарљиви показују антимикробну активност и садрже β-лактамски прстен. Њихов једини циљ је да спрече инактивацију β-лактамских антибиотика везивањем за бета-лактамазе, и као такви, они се комбинују заједно са β-лактамским антибиотицима.[1]

Инхибитори β-лактамазе
Облик Генерички називи антибиотка
Бета-лактамаски инхибитори
  • Клавуланска киселина · Тазобактам · Сулбактам

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). „38. Antibiotics and Antimicrobial Agents”. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 
  2. ^ Probst-Kepper M, Geginat G (јул 2018). „[New Antibiotics for Treatment of Highly Resistant Gram-negative Bacteria]”. Anasthesiol Intensivmed Notfallmed Schmerzther. 53 (7-08): 529—542. .
  3. ^ а б Pandey, Neelanjana; Cascella, Marco (2020), Beta Lactam Antibiotics, StatPearls Publishing, PMID 31424895, Приступљено 2021-02-03 
  4. ^ а б Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 46. Protein synthesis inhibitors and miscellaneous antibacterial agents”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  5. ^ Lodise, T. P.; Lomaestro BM; Drusano GL.; Society of Infectious Diseases Pharmacists (септембар 2006). „Application of antimicrobial pharmacodynamic concepts into clinical practice: focus on beta-lactam antibiotics: insights from the Society of Infectious Diseases Pharmacists”. Pharmacotherapy. 26 (9): 1320—32. PMID 16945055. S2CID 196393077. doi:10.1592/phco.26.9.1320. .
  6. ^ Chiriac, A. M.; Rerkpattanapipat, T; Bousquet, P. J.; Molinari, N; Demoly, P. (април 2017). „Optimal step doses for drug provocation tests to prove beta-lactam hypersensitivity”. Allergy. 72 (4): 552—561. PMID 27569064. S2CID 207001573. doi:10.1111/all.13037. .
  7. ^ Miller, R. L.; Shtessel, M; Robinson, L. B.; Banerji, A. (август 2019). „Advances in drug allergy, urticaria, angioedema, and anaphylaxis in 2018”. Journal of Allergy and Clinical Immunology. 144 (2): 381—392. PMC 6688939 Слободан приступ. PMID 31247266. doi:10.1016/j.jaci.2019.06.010. .
  8. ^ Mortensen, J. S.; Jensen BP; Zhang, M; Doogue, M. (август 2019). „Preanalytical Stability of Piperacillin, Tazobactam, Meropenem, and Ceftazidime in Plasma and Whole Blood Using Liquid Chromatography-Tandem Mass Spectrometry”. Ther Drug Monit. 41 (4): 538—543. PMID 31306394. S2CID 196813852. doi:10.1097/FTD.0000000000000650. .
  9. ^ Podlecka D, Jerzynska J, Malewska-Kaczmarek K, Stelmach I (2019). „A Case of a Child With Several Anaphylactic Reactions to Drugs”. Glob Pediatr Health. 6: 2333794. X19855287.
  10. ^ Han, M. L.; Liu, X; Velkov, T.; Lin, Y. W.; Zhu Y, Creek DJ, Barlow CK, Yu HH, Zhou Z, Zhang J, Li J. Comparative Metabolomics Reveals Key Pathways Associated With the Synergistic Killing of Colistin and Sulbactam Combination Against Multidrug-Resistant (2019). „Acinetobacter baumannii”. Front Pharmacol. 10: 754. .
  11. ^ Mandel GL, Bannett JE, Dolin R, ур. (2000). Principles and Practise of Infectious Diseases (5 изд.). Philadelphia, PA: Churchill Livingstone. doi:10.1016/S1473-3099(10)70089-X. ISBN 044307593X. 
  12. ^ Група аутора, редактор Швабић-Влаховић, Милена (2005). Медицинска бактериологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0746-1. 
  13. ^ Leone S, Cascella M, Pezone I, Fiore M (август 2019). „New antibiotics for the treatment of serious infections in intensive care unit patients”. Curr Med Res Opin. 35 (8): 1331—1334. PMID 30760041. S2CID 73427697. doi:10.1080/03007995.2019.1583025. .
  14. ^ Thakuria, B.; Lahon, K. (јун 2013). „The Beta Lactam Antibiotics as an Empirical Therapy in a Developing Country: An Update on Their Current Status and Recommendations to Counter the Resistance against Them”. Journal of Clinical and Diagnostic Research. 7 (6): 1207—14. PMC 3708238 Слободан приступ. PMID 23905143. doi:10.7860/JCDR/2013/5239.3052. .
  15. ^ Leone S, Damiani G, Pezone I, Kelly ME, Cascella M, Alfieri A, Pace MC, Fiore M (мај 2019). „New antimicrobial options for the management of complicated intra-abdominal infections”. Eur J Clin Microbiol Infect Dis. 38 (5): 819—827. PMID 30903538. S2CID 254144225. doi:10.1007/s10096-019-03533-y. .
  16. ^ Patrick, Graham L. (2005). An Introduction to Medicinal Chemistry (3. изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927500-7. 
  17. ^ Eckburg PB, Lister T, Walpole S, Keutzer T, Utley L, Tomayko J, Kopp E, Farinola N, Coleman S. Safety, Tolerability, Pharmacokinetics, and Drug Interaction Potential of SPR741, an Intravenous Potentiator, after Single and Multiple Ascending Doses and When Combined with β-Lactam Antibiotics in Healthy Subjects. Antimicrob Agents Chemother. 2019 Sep;63(9)
  18. ^ Ibrahim, M. E.; Abbas, M; Al-Shahrai, A. M.; Elamin, B. K. „Phenotypic Characterization and Antibiotic Resistance Patterns of Extended-Spectrum β-Lactamase- and AmpC β-Lactamase-Producing Gram-Negative Bacteria in a Referral Hospital, Saudi Arabia.”. Canadian Journal of Infectious Diseases and Medical Microbiology. 2019: 2019—6054694. .
  19. ^ Duborija-Kovacevic N. Analiza vanbolničke upotrebe ljekova u Crnoj Gori [magistarski rad]. Beograd: Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu; 2003.
  20. ^ Commonwealth Department of Health and Ageing. Drug Utilisation SubCommittee (DUSC) of the Pharmaceutical Benefits Advisory Committee. Australian Statistics on Medicines 1999-2000.Canberra; 2003.
  21. ^ National Agency for Medicines and Social Insurance Institution.228 Finnish Statistics on Medicines. Helsinki: (2002). pp. 41-50.
  22. ^ Norvegian Institut of Public Health, Department of Pharmacoepidemiology. Drug Consumption in Norway 1999-2003. Oslo: 2004.
  23. ^ а б в Duborija-Kovacević, N. (2006). „The outpatient use of beta lactam antibiotics in Montenegro before the introduction of new reform strategy on drug market”. Srpski Arhiv Za Celokupno Lekarstvo. 134 (5–6): 224—228. PMID 16972410. doi:10.2298/SARH0606224D. .
  24. ^ Sabo A, Tomic Z, Stanulovic M. Antibakterijski lekovi [monografija].Bački Petrovac: ADŠ Kultura; (2001). pp. 20.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Patrick, Graham L. (2005). An Introduction to Medicinal Chemistry (3. изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927500-7. 
  • Група аутора, редактор Швабић-Влаховић, Милена (2005). Медицинска бактериологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0746-1. 
  • Rossi S, ур. (2004). AMH 2004: Australian Medicines Handbook 2004. Adelaide: Australian Medicines Handbook. ISBN 978-0-9578521-4-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бета-лактамски_антибиотик&oldid=28348053”