Бетунија
Бетунија арап. بيتونيا | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Палестина |
Територија | Палестинске територије |
Становништво | |
Становништво | |
— | 19.761 (2.007) |
Географске карактеристике | |
Координате | 31° 53′ 20″ С; 35° 10′ 03″ И / 31.8890° С; 35.1675° И |
Површина | 26,2 km2 |
Бетунија или Битунја (арап. بيتونيا), је град у Палестини на Западној обали реке Јордан. Град се налази 3 км западно од Рамале и 14 км северно од Јерусалима. Град је део гувернатуре Рамала и Ал Бирех у централном делу Западне обале. Према Палестинском Државном заводу за статистику град је имао 19.761 становника 2007,[1] што га чини трећим по величини градом у гувернатури после Ал Биреха и Рамале.
Историја
[уреди | уреди извор]Пронађене су крхотине керамике из доба Византијског царства, али и мамлучког и раног османског периода.[2]
Британски Фонд за Истраживање Палестине (PEF) је 1883. спровео Премер Западне Палестине, а на основу налаза сугерисано је да је Бетунија била крсташко село Униет, које је било једно од 21 села које је краљ Готфрид дао као посед Цркви Светог Гроба.[3] Међутим, 1887. године, Рохрихт је Бетунију идентификовао са „Бетиуменом”, другим поседом који је краљ дао Светом гробу.[4][5] Кондер утврдио је да је ово „очигледно тачно” и самим тим „веома мало вероватно” да је Бетунија била „Униет”.[6] Абел, пишући 1931. године, је сугерисао да је Бетунија била „Бет Униет”, поменут у тексту из раног 12. века.[2]
Велика засвођена зграда у граду, названа Бад ал Балад (сеоска преса за уље) датирана је у доба крсташа.[7][8]
Доба Британског мандата над Палестином
[уреди | уреди извор]У време пописа становништва у Палестини (1922) који су спровеле власти британског мандата, Бетунија је имала 948 становника, од којих су сви били муслимани,[9] до следећег пописа становништва у Палестини (1931) тај број је порастао на 1.213, и даље су сви били муслимани, који су живели у 277 домаћинстав.[10]
Према статистичким подацима о селима Палестине, које је прикупила влада Британског мандата над Палестином (1945), популација Бетаније је достигла број од 1.490, а сви су били муслимани,[11] док је површина земље која је припадала селу била 23.366 дунама, према званичном попису земљишта и становништва.[12] За плантаже и земљиште које је наводњавано коришћено је 7.854 дунума, за житарице 8.381,[13] док је 77 дунума било грађевинско земљиште (под кућама).[14]
Јорданско доба
[уреди | уреди извор]У јеку Арапско-израелског рата 1948. и након споразума о прекиду ватре 1949, Бетунија је била под контролом Јордана, који је убрзо анектирао Западну обалу реке Јордан 1950.
Бетунија је 1961. имала 2.216 становника.[15]
Израелска окупација
[уреди | уреди извор]Бетунија је 1967. након 19 година јорданске власти и Арапско-израелског рата 1967. прешла у руке Израела. Након 1995. године, према Споразуму из Осла, 3.759 дунума (17,8%) градске земље је класификовано као сектор A, 472 дунума (2,2%) је класификовано као сектор B, док су преосталих 16.896 дунума (80%) класификовани као сектор C. Израел је конфисковао део земље који је припадао Бетунији како би саградио два израелскa насељa: Бет Хорон и Гиват Зеев.[16][17]
Према Споразуму из Осла, Израелске одбрамбене снаге немају право да уђу у подручја A (подручје под потпуном контролом Палестинске самоуправе), али је након „операције одбрамбени штит” 2002. различити положај сектора је укинут када је израелска војска те године ушла у Бетунију у потрази за осумњиченим, који је хтео да изврши терористички напад.[18]
Савремено доба
[уреди | уреди извор]Због лоше економске ситуације у граду, многи су емигрирали. Неки су отишли у подручје Чикага и били укључени у покретање фондације Бриџвју џамија.[19][20]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ 2007 PCBS Census Архивирано на сајту Wayback Machine (9. април 2019). Palestinian Central Bureau of Statistics. pp. 114.
- ^ а б Finkelstein et al, 1997, pp. 346-7
- ^ Conder & Kitchener 1883, SWP III, p. 11
- ^ Röhricht, 1887, p. 205
- ^ de Roziére, 1849, pp. 98, 102: Beituimen; both cited in Röhricht, 1893, RRH, pp. 16- 17, No 74
- ^ Conder, 1890, pp. 30, 32
- ^ Pringle, 1997, p. 29
- ^ Pringle, 2009, pp. 235-240
- ^ Barron, 1923, Table VII, Sub-district of Ramallah, p. 16
- ^ Mills, 1932, p. 48.
- ^ Government of Palestine, Department of Statistics, 1945, p. 26
- ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 64
- ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 111
- ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 161
- ^ Government of Jordan, Department of Statistics, 1964, p. 15
- ^ Betunia: A Palestinian Community, POICA
- ^ Beituniya Town Profile, ARIJ, pp. 17-18
- ^ Nahum Barnea, 'Beitunian nights: The IDF in the West Bank', Ynet 18 March 2016.
- ^ Hard-liners won battle for Bridgeview mosque, February 8, 2004 Chicago Tribune
- ^ Forget Poles: Palestinians find a home in suburban Chicago Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2016), February 7, 2013, webz.org
Литература
[уреди | уреди извор]- Barron, J.B., ур. (1923). Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922. Government of Palestine.
- Conder, C.R.; Kitchener, H.H. (1883). The Survey of Western Palestine: Memoirs of the Topography, Orography, Hydrography, and Archaeology. 3. London: Committee of the Palestine Exploration Fund.
- Conder, C.R. (1890). „Norman Palestine”. Quarterly statement - Palestine Exploration Fund. 22: 29—37.
- Ellenblum, Ronnie (2003). Frankish Rural Settlement in the Latin Kingdom of Jerusalem. Cambridge University Press. ISBN 9780521521871. (pp. 73, 185)
- Finkelstein, I.; Lederman, Zvi, ур. (1997). Highlands of many cultures. Tel Aviv: Institute of Archaeology of Tel Aviv University Publications Section. ISBN 965-440-007-3.
- Government of Jordan, Department of Statistics (1964). First Census of Population and Housing. Volume I: Final Tables; General Characteristics of the Population (PDF).
- Government of Palestine, Department of Statistics (1945). Village Statistics, April, 1945.
- Guérin, V. (1875). Description Géographique Historique et Archéologique de la Palestine (на језику: French). 2: Samarie, pt. 2. Paris: L'Imprimerie Nationale.
- Hadawi, S. (1970). Village Statistics of 1945: A Classification of Land and Area ownership in Palestine. Palestine Liberation Organization Research Centre.
- Hartmann, M. (1883). „Die Ortschaftenliste des Liwa Jerusalem in dem türkischen Staatskalender für Syrien auf das Jahr 1288 der Flucht (1871)”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 6: 102—149.
- Hütteroth, Wolf-Dieter; Abdulfattah, Kamal (1977). Historical Geography of Palestine, Transjordan and Southern Syria in the Late 16th Century. Erlanger Geographische Arbeiten, Sonderband 5. Erlangen, Germany: Vorstand der Fränkischen Geographischen Gesellschaft. ISBN 3-920405-41-2.
- Mills, E., ур. (1932). Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas. Jerusalem: Government of Palestine.
- Palmer, E.H. (1881). The Survey of Western Palestine: Arabic and English Name Lists Collected During the Survey by Lieutenants Conder and Kitchener, R. E. Transliterated and Explained by E.H. Palmer. Committee of the Palestine Exploration Fund.
- Pococke, R. (1745). A description of the East, and some other countries. 2. London: Printed for the author, by W. Bowyer.
- Pringle, Denys (1997). Secular buildings in the Crusader Kingdom of Jerusalem: an archaeological Gazetter. Cambridge University Press. ISBN 0521 46010 7.
- Pringle, Denys (2009). The Churches of the Crusader Kingdom of Jerusalem: Volume IV The cities of Acre and Tyre with Addenda and Corrigenda to Volumes I-III. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85148-0.
- Robinson, E.; Smith, E. (1841). Biblical Researches in Palestine, Mount Sinai and Arabia Petraea: A Journal of Travels in the year 1838. 2. Boston: Crocker & Brewster.
- Robinson, E.; Smith, E. (1841). Biblical Researches in Palestine, Mount Sinai and Arabia Petraea: A Journal of Travels in the year 1838. 3. Boston: Crocker & Brewster.
- Röhricht, R. (1887). „Studien zur mittelalterlichen Geographie und Topographie Syriens”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 10: 195—344.
- Röhricht, R. (1893). (RRH) Regesta regni Hierosolymitani (MXCVII-MCCXCI) (на језику: Latin). Berlin: Libraria Academica Wageriana.
- de Roziére, ур. (1849). Cartulaire de l'église du Saint Sépulchre de Jérusalem: publié d'après les manuscrits du Vatican (на језику: Latin и French). Paris: Imprimerie nationale.
- Schick, C. (1896). „Zur Einwohnerzahl des Bezirks Jerusalem”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 19: 120—127.
- Sharon, M. (1999). Corpus Inscriptionum Arabicarum Palaestinae, B-C. II. BRILL. ISBN 9004110836.
- Socin, A. (1879). „Alphabetisches Verzeichniss von Ortschaften des Paschalik Jerusalem”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 2: 135—163.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Welcome To Beituniya
- Beitunia, Welcome to Palestine
- Survey of Western Palestine, Map 17: IAA, Wikimedia commons
- Beituniya Town (Fact Sheet), Applied Research Institute–Jerusalem (ARIJ)
- Beituniya Town Profile, (ARIJ)
- Beituniya, aerial photo, (ARIJ)
- Civil Administration nixes order to take land for settlement road, June 14, 2012, The Times of Israel