Некада је број становника био далеко већи, а село је било прилично развијеније. У средњем веку је ово насеље било село у Жупи Борач и кроз њега је пролазио царски друм који је преко Борча спајао Жичу са Београдом. На старом сеоском гробљу које потиче још из средњег века и које се налази на самој граници са селом Борач и данас се налази зидина једне цркве. По предању ту цркву је саградио цар Душан и она се звала Мрњина црква, а порушена је у време турских разарања. Данас село нема своју цркву, матична црква мештана је Црква Архангела Гаврила у Борчу. Ово насеље је брдско-планинског типа и као такво подељено је на неколико засеока који су у једно и фамилије. Неки од засеока села Бечевица су: Ћосовићи, Кокићи, Дуб, Игрутиновићи, Васовићи, Јовановићи итд. Становништво је углавном пореклом из црногорских крајева и из рашке области, у мањој мери и са Косова, а највећи број досељавања извршен је крајем XVIII и почетком XIX века.
У насељу Бечевица живи 298 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (44,3 код мушкараца и 50,9 код жена). У насељу има 117 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.