Битка код Хохкирха
Битка код Хохкирха | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Седмогодишњи рат | |||||||
![]() Битка код Хохкирха | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
![]() |
![]() | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Леополд Јозеф Даун Ернст Гидеон фон Лаудон |
Фридрих Велики Фридрих Зајдлиц | ||||||
Јачина | |||||||
80.000 | 30.000 | ||||||
Жртве и губици | |||||||
7.587 војника | 9.097 војника, 101 топ |
Битка код Хохкирка одиграла се 14. октобра 1758. године код села Хохкирх (Саксонија) између аустријских и пруских снага. Битка је део Седмогодишњег рата, а завршена је победом Аустријанаца.[1]
Позадина
[уреди | уреди извор]Аустријска армија (око 80.000 људи) под Леополдом Ј. Дауном налазила се 7. октобра у утврђеном логору код Китлица, а мањи делови у Рајхенбаху. Фридрих II Велики, на челу пруских снага, имао је око 30.000 људи код Хохкирха, а један корпус (10.000 људи) код Вајсенберга. Из тог распореда, Даун је одлучио да ноћним покретом 13/14. октобра подиђе пруском положају и да у зору разбије изненадним обухватним нападом пруско десно крило и логор код Хохкирха.[1]
Битка
[уреди | уреди извор]Напад је почео у 5 часова ударом и захођењем главних снага у три колоне с југа. Значајну помоћ том нападу пружио је корпус генерала Ернеста Лаудона појачан са 15 ескадрона хусара и 4 батаљона вараждинских и градишћанских крајишника, који је дубљим обухватом из позадине упао у пруски логор и овладао положајима од Хохкирха до Штајндерфела, сузбивши претходно коњицом бочни противнапад пруске коњице.[1]
За Хохкирх, којег су Аустријанци напали обухватно с југа, водила се жестока борба. Даун је са надмоћном артиљеријом одбио више повратних напада и принудио Фридрихове снаге да се до 9 часова повуку на висове северно од Помрица. Пошто су Аустријанци до 10 часова заузели Котиц и Лауске, Фридрих је наставио повлачење на положај Креквиц - Клајн - Бауцен под заштитом коњице.
Последице
[уреди | уреди извор]Аустријанци су се задовољили запленом пруског логора и гоњењем артиљеријском ватром. Губици: пруски 9.097 војника, 101 топ, а аустријски 7.587 војника.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, том 3 (484)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 3), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 484