Битка на Јавору (1876)
| Битка на Јавору | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Српско-турских ратова | |||||||
_08.jpg) Спомен гробље на Јавору. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Кнежевина Србија |
 Османско царство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
Фрањо Зах Илија Чолак-Антић генерал Новоселов |
Муктар-паша Мехмед-Али-паша Дервиш-паша | ||||||
| Јачина | |||||||
| око 25.000 | око 32.000 | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| знатни | мањи од српских | ||||||
Битка на Јавору, од 6. јула до 5. септембра 1876, била је низ сукоба на југозападној граници Кнежевине Србије током Првог српско-турског рата. Започета као српска офанзива на Сјеницу и Нови Пазар, битка се убрзо свела на одбрану југозападне границе Србије и постепено повлачење пред надмоћнијим турским снагама. Завршена је турском стратегијском победом.[1]
Супротстављене снаге[уреди | уреди извор]
Пред почетак рата, почетком јула 1876, на југозападној граници Кнежевине Србије била је концентрисана такозвана Ибарска војска, под командом генерала Фрање Заха. Војска се састојала од Западноморавске дивизије, коју су чиниле по три бригаде Прве класе и три Друге класе народне војске, коњички пук, артиљеријски пук (3 батерије по 8 топова), пионирски батаљон, болничка чета, 4 батерије и комора. Главнина војске (31 батаљон пешадије, 6 батерија топова, 2 ескадрона коњице и 1 инжињеријски батаљон) била је код села Кушића на планини Јавор, док је комора са залихама била у Ивањици.[1]
Према овим српским снагама стајало је око 15.000 турских војника код Сјенице и Нове Вароши, под командом Муктар-паше, и око 18.000 код Новог Пазара, под командом Мехмед Али-паше.[1][2]
Ратне операције[уреди | уреди извор]
Ибарска војска прешла је 6. јула границу на Јавору и после боја на Калипољу повукла се на Васиљев врх и Велики и Мали Ограђеник, где се утврдила. До 24. јула обе стране су се утврђивале и припремале за даље борбе, а тога дана је Ибарска војска покушала да овлада турском караулом Горићијевац, али је имала само делимичног успеха. После насилног извиђања 3. августа, Турци су 5. августа јаким снагама напали и потисли лево крило Ибарске војске са Боровца, а затим прикупивши око 15 табора пешадије напали 7. августа и центар Ибарске војске на Доловима и потисли је преко Басара на Кушиће. Тако су Турци овладали потпуно Јавором, а 2. септембра и Укоченицом; 3. и 4. септембра вођене су нарочито тешке борбе за Чемерницу, а ноћу 4/5. септембра Срби су после тешке борбе одбацили Турке и овладали Јавором.[1]
Битке и окршаји[уреди | уреди извор]
- Битка на Калипољу (24. јуна/6. јула)[3]
- Битка на Новом Пазару (24-26. јуна/6-8. јула)[4]
- Битка за Огоријевац (12/24. јула)[5]
- Бој на Васиљевићу (12/24. јула)[5]
- Битка за Суви Рт (12/24. јула)[5]
- Пад Јавора (22-26. јула/3-7. августа)[6]
- Битка за Укоченицу (16-21. августа/28. августа-2. септембра)[7]
- Битка за Чемерницу (22-23. августа/3-4. септембра)[8]
- Ослобођење Јавора (4-5. септембра)[9]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Никола Гажевић, Војна енциклопедија 9, Војноиздавачки завод, Београд (1975), стр. 117-119.
- ^ Др Саво Скоко, ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК, књига прва, БИГЗ, Београд (1985), стр. 70-72
- ^ Мита Петровић (1955), РАТНЕ БЕЛЕШКЕ СА ЈАВОРА И ТОПЛИЦЕ 1876, 1877. и 1878, свеска прва: Догађаји са Јавора 1876. Чачак: Народни музеј. стр. 27-55
- ^ Мита Петровић (1955), РАТНЕ БЕЛЕШКЕ СА ЈАВОРА И ТОПЛИЦЕ 1876, 1877. и 1878, свеска прва: Догађаји са Јавора 1876. Чачак: Народни музеј. стр. 60-67
- ^ а б в Мита Петровић (1955), РАТНЕ БЕЛЕШКЕ СА ЈАВОРА И ТОПЛИЦЕ 1876, 1877. и 1878, свеска прва: Догађаји са Јавора 1876. Чачак: Народни музеј. стр. 78-93
- ^ Мита Петровић (1955), РАТНЕ БЕЛЕШКЕ СА ЈАВОРА И ТОПЛИЦЕ 1876, 1877. и 1878, свеска прва: Догађаји са Јавора 1876. Чачак: Народни музеј. стр. 116-150
- ^ Мита Петровић (1955), РАТНЕ БЕЛЕШКЕ СА ЈАВОРА И ТОПЛИЦЕ 1876, 1877. и 1878, свеска прва: Догађаји са Јавора 1876. Чачак: Народни музеј. стр. 176-183
- ^ Мита Петровић (1955), РАТНЕ БЕЛЕШКЕ СА ЈАВОРА И ТОПЛИЦЕ 1876, 1877. и 1878, свеска прва: Догађаји са Јавора 1876. Чачак: Народни музеј. стр. 183-192
- ^ Мита Петровић (1955), РАТНЕ БЕЛЕШКЕ СА ЈАВОРА И ТОПЛИЦЕ 1876, 1877. и 1878, свеска прва: Догађаји са Јавора 1876. Чачак: Народни музеј. стр. 192-202
Литература[уреди | уреди извор]
- Марковић, Љубомир М. (1996). Јаворски рат 1876. Београд: Друштво уметника „Стари Град”. стр. 141. ISBN 978-86-7270-005-3.
- Опачић, Др Петар; Скоко, Др Саво (1981). Српско-турски ратови 1876 - 1878. Београд: Београдски издавачко-графички завод. стр. 339.
- Опачић, Петар; Скоко, Саво; Вукчевић, Славко и Ратковић-Костић, Славица (1998). Битке и бојеви у Српско-турском и Црногорско-турском рату 1876 - 1878. и Српско-бугарском рату 1885. [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 2. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 622. ISBN 86-335-0038-8.
- Ђорђевић, Др Владан (2021). Српско-турски рат: успомене и белешке из 1876, 1877. и 1878. године - На граници, Књ. 1. Ниш: Талија издаваштво. стр. 599. ISBN 978-86-81800-95-9.
- Ђорђевић, Др Владан (2021). Српско-турски рат: успомене и белешке из 1876, 1877. и 1878. године - Преко границе, Књ. 2. Ниш: Талија издаваштво. стр. 441. ISBN 978-86-81800-95-9.
- Бабац, Душан М. (2011). Српска војска у ратовима за независност 1876 - 1878. Београд: Медија центар "Одбрана". стр. 247. ISBN 978-86-335-0325-9.
- Јаворац, Јован; Приредио: Марковић, Љубомир М. (1996). Ратне успомене 1876. Београд: Друштво уметника „Стари Град” и Чигоја штампа. стр. 95. ISBN 978-86-7270-004-6.
- Марковић, Љубомир М. (1996). Јунаци са Јавора: Мајор Илић, Петар Борисављевић и Јеврем Вукосављевић. Београд: Друштво уметника „Стари Град”. стр. 85. ISBN 978-86-7270-006-0.
- Мита Петровић, РАТНЕ БЕЛЕШКЕ СА ЈАВОРА И ТОПЛИЦЕ 1876, 1877. и 1878 - Свеска прва, догађаји са Јавора 1876, Народни музеј, Чачак (1955).