Радаљ

Радаљ
Радаљ;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Мали Зворник
Становништво
— 2011.	2211
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 07″ С; 19° 11′ 00″ И / 44.402° С; 19.183333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	394 m
	Радаљ Радаљ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15321
Позивни број	015
Регистарска ознака	LO

Радаљ је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 2211 становника.

Овде се налазе Радаљска бања и Радаљско језеро.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Радаљ живи 1920 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,6 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 758 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,29.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	1.901
1953.	2.189
1961.	2.590
1971.	2.502
1981.	2.342
1991.	2.574	2.525
2002.	2.497	2.584

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	2.478	99,23%
Чеси	2	0,08%
Руси	2	0,08%
непознато	2	0,08%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	1	4
80+	11	16
75—79	20	32
70—74	61	66
65—69	66	75
60—64	58	70
55—59	53	51
50—54	64	63
45—49	116	95
40—44	132	104
35—39	93	97
30—34	76	70
25—29	72	74
20—24	100	81
15—19	115	96
10—14	109	90
5—9	74	70
0—4	59	63
Просек :	36,6	38,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	265	299	489	528	595	741	758

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	100	177	118	207	98	43	9	5	0	1	3,29

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.038	321	660	39	13	5
Женски	994	172	671	134	13	4
УКУПНО	2.032	493	1.331	173	26	9

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	581	64	0	8	227
Женски	241	52	0	1	59
УКУПНО	822	116	0	9	286
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	12	58	48	7	55
Женски	0	1	38	12	5
УКУПНО	12	59	86	19	60
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	19	25	10	6
Женски	3	4	17	13	18
УКУПНО	4	23	42	23	24
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	35
Женски	7	0	0	11
УКУПНО	13	0	0	46

Историја[уреди | уреди извор]

На захтев Јована Цвијића, радаљски учитељ Никола Ненадовић је 1903. године, према Цвијићевим писменим упутствима, написао „Опис села Радаља”, један обиман етнографски текст који је Видосава Стојанчевић објавила у књизи „Рађевина и Јадар у списима Цвијићевих сараданика”. У свом студиозном раду, у оквиру којег је била и прецизна топографска скица села, учитељ Ненадовић је описао и својом руком нацртао цртеж масивног надгробног споменика, за који је из неког разлога утврдио да потиче баш из 1205. године. Уклесани текст на стећку гласи: СЕ ЛЕЖИ БОГУШ НА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ НА ПЛЕМЕНИТО НАСТАВИ СИН ЈЕГОВ МИЛЕН. Изнад натписа налази се крст у облику „анка”. Аутохтоно место споменика било је „измеђ’ реке Радаља и школске зграде”. Године 1904, споменик је пренет у Етнографски музеј у Београду, где је стручном анализом утврђено да потиче из почетка 15-ог века. Први пут је представљен јавности на изложби организованој 1955. године, а затим је постављен на Калемегдан, код Деспотове капије, односно данашње Народне опсерваторије, где се и сада налази. Уклесани израз НА СВОЈЕ ЗЕМЉЕ НА ПЛЕМЕНИТО(ј), говори да је у питању надгробни стећак неког властелина.

Први помен[уреди | уреди извор]

Најстарији помен села Радаља је из 1452. године. У јесен те године, деспот Ђурађ је неколико месеци боравио у западној Србији и источној Босни. Састао се са босанским краљем Стефаном Томашом, са којим је склопио формални мир после дужег периода међусобних непријатељстава. На састанку два српска владара и рођака, договорено је да Томаш призна Ђурђево право на град Зворник, којег је деспот фактички држао већ дуже време. Са своје стране, деспот се обавезао да ће помоћи краљу у његовом сукобу са Ђурђрвим савезником, осионим херцегом Стефаном Вукчићем Косачом, по чијој ће титули средњовековно Захумље добити данашње име. Додатно, краљ Томаш је на себе преузео обавезу да посредује у спору смедеревског деспота са Млетачком републиком, у вези са спорним територијама у Зети. У свити деспота Ђурђа на преговорима са босанским краљем налазило се неколико Дубровчана, међу којима је најзначајнији био Паскоје Саркочевић, члан деспотовог „тајног савета” и „челник ризнички” српске Деспотовине. Саркочевић је писмо од 25. октобра 1452. године, којим је обавештавао своју животно заинтересовану Републику о току дипломатских преговора, адресирао „у селу Радаљу, код Зворника”. Документ је регистрован у протколној књизи фонда Lettere di Levante Архива Дубровачке републике.

Гранит за облагање Палате Главне поште у Београду, завршене 1938, потекао је из овог села - на вађењу хиљаду вагона камена могла је радити и половина становника сеоске општине.^[4]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ "Политика", 29. јул 1936

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] "Политика", 29. јул 1936

[1]

[2]

[3]

[4]