Бошњачка странка (Црна Гора)
Бошњачка странка Bošnjačka stranka | |
|---|---|
 | |
| Вођа | Ервин Ибрахимовић |
| Оснивач | Рафет Хусовић |
| Основана | 26. фебруара 2006. |
| Седиште | Рожаје, Црна Гора |
| Идеологија | Права Бошњачке мањине, Друштвени конзервативизам, Национални конзервативизам Проевропеизам. |
| Политичка позиција | Десни центар |
| Европско чланство | Европска народна партија |
| Скупштина Црне Горе | 6 / 81 |
| Градоначелници | 2 / 25 |
| Веб-сајт | |
| https://www.bscg.me/ | |
Бошњачка странка (БС) је политичка странка у Црној Гори. Основана је 2006. године. Залаже се за остваривање интереса и заштиту права бошњачког народа у оквиру државних граница Црне Горе. Не подржава регионално повезивање Бошњака на ширем простору Санџака.
Оснивање
[уреди | уреди извор]До оснивања Бошњачке странке дошло је почетком 2006. године, у вријеме припрема за одржавање референдума о државном статусу Црне Горе. Упоредо са приближавањем референдумског изјашњавања, бошњачки народ се у црногорском дијелу Санџака почео суочавати са великим политичким и историјским изазовима, који су проистицали из могуће државно-политичке подјеле Санџака, која би наступила као посљедица евентуалног распада тадашње Државне заједнице Србије и Црне Горе. Таква подјела је са собом носила опасност од даље фрагментације и маргинализације Бошњака, што је изазивало забринутост међу бошњачким политичким првацима, како у Црној Гори, тако и у региону.[1][2]
Настојећи да одговоре на притиске и позиве који су долазили са разних страна, како од владајућих странака, тако и од унионистичке опозиције, прваци појединих бошњачких странака су почетком 2006. године започели преговоре у циљу међусобног организационог повезивања и стварања јединствене политичке странке, која би у том кључном политичким и историјском тренутку заступала стратешке интересе бошњачког народа у Црној Гори. Након иницијалних преговора и унутрашњих расправа у оквиру појединих странака, за потпуно уједињење су се опредјелиле четири странке: Бошњачка демократска алтернатива (БДА), Интернационална демократска унија (ИДУ), Странка националне равноправности (СНР) и Бошњачко-муслимански савез (БМС). До формалног уједињења и стварања Бошњачке странке дошло је 26. фебруара 2006. године, на великом сабору који је одржан у Рожајама. Том приликом је за предсједника Бошњачке странке изабран Рафет Хусовић, а усвојени су и кључни програмски документи у којима су формулисани стратешки циљеви страначке политике. Кључни циљ се огледао у захтјеву за признавањем конститутивности бошњачког народа у Црној Гори, независно од исхода предстојећег референдума. Поводом самог референдума, оснивачка скупштина се није изјашњавала, препустивши новоустановљеним органима странке да о том питању отпочну преговоре са осталим политичким чиниоцима у Црној Гори.[3][4]
Однос према референдуму
[уреди | уреди извор]Првобитна, широко постављена политичка платформа Бошњачке странке, наишла је на одобравање и међу представницима неких других бошњачких странака и организација. Међутим, убрзо се показало да у руководству Бошњачке странке преовладава струја која се залаже за склапање споразума са црногорским владајућим странкама. Тим поводом је дошло до комплексних преговора између руководства Бошњачке странке и представника владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе. Преговори су резултирали постизањем сагласности о стратешким питањима, што је формализовано склапањем Подгоричког споразума, који је потписан 23. марта 2006. године. У замену за референдумску подршку црногорској државној независности, руководство Бошњачке странке је од представника ДПС-а тражило и добило низ обећања, која су се односила на конститутивност бошњачког народа, гарантовану заступљеност Бошњака на свим нивоима власти и проналажење низа конкретних рјешења за неометан национални и културни развој Бошњака у Црној Гори. Након добијања таквих гаранција, Главни одбор Бошњачке странке је знатном већином гласова донио одлуку да бошњачке гласаче позове да на предстојећем референдуму подрже независност Црне Горе.[5][6][7][8][9]
Таква одлука је довела до првих унутрашњих подјела, пошто дио страначког руководства није био спреман да подржи рјешења која би у крајњем исходу водила ка неповратној подјели Санџака. Упоредо са пристајањем Бошњачке странке уз блок за независност, дошло је до организовања посебне групе бошњачких првака, који су се противили свакој подјели Санџака те су стога били противни и одвајању Црне Горе од Србије. Та група је крајем марта 2006. године добила подршку и од Бошњачког националног вијећа из Новог Пазара, након чега је у Црној Гори основан Бошњачки блок, који је у име народног јединства позвао бошњачке гласаче да подрже останак Црне Горе у државној заједници са Србијом.[10][11]
Током априла и маја 2006. године, челници Бошњачке странке и Бошњачког блока су у склопу референдумске кампање настојали да на своју страну привуку што већи број бошњачких гласача. Након референдума о независности Црне Горе, који је одржан 21. маја 2006. године, постало је јасно да је референдумски процес успио управо захваљујући гласовима Бошњака, који су у великој већини подржали независност Црне Горе. Иако је Бошњачка странка знатно доприњела остварењу тог циља, испунивши свој дио споразума са црногорским владајућим странкама, убрзо се показало да постоје различита гледишта не само о динамици реализације, већ и о суштини постигнутих предреферендумских споразума. Тиме је означен почетак борбе за реализацију договорених циљева, а та борба траје и до данас.[12][13]
Учешће на изборима
[уреди | уреди извор]Недуго након референдума, у Бошњачкој странци је дошло до унутрашњег сукоба и подјеле око питања о начину изласка на предстојеће скупштинске изборе.[14]
На парламентарним изборима 2006. била је у коалицији са Либералном партијом и осваја један посланички мандат.
На парламентарним изборима 2009. била је у коалицији Европска Црна Гора и осваја три посланичка мандата.
На парламентарним изборима 2012. излази самостално и осваја три посланичка мандата. Посланици су Алмер Калач — предсједник клуба, Суљо Мустафић и Решад Сијарић. У Влади Мила Ђукановића од 2012. године Рафет Хусовић је потпредсједник Владе.
На парламентарним изборима 2016. излази самостално и осваја два посланичка мандата. Из Бошњачке странке у Владу Душка Марковића улазе Рафет Хусовић Потпредсједник Владе за регионални развој, Осман Нурковић Министар саобраћаја и Кемал Пуришић Министар рада и социјалног старања.
На парламентарним изборима 2020. излази самостално и осваја три посланичка мандата. После преговора са новом већином у парламенту, не успева да се договори око учешћа у влади и одлази у опозицију.
На парламентарним изборима 2023. излази самостално и осваја шест посланичка мандата. После преговора са новом већином у парламенту, не успева да се договори око учешћа у влади и остаје у опозицији.
Види још
[уреди | уреди извор]- Бошњаци у Црној Гори
- Ислам у Црној Гори
- Санџак (област)
- Етнички Муслимани у Црној Гори
- Референдум о независности Црне Горе 2006.
- Односи Црне Горе и Босне и Херцеговине
- Односи Црне Горе и Србије
- Странка демократске акције Црне Горе
- Интернационална демократска унија (Црна Гора)
- Подгорички споразум (2006)
- Бошњачки блок (2006)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Slobodna Evropa (2005): Da li su crnogorski Bošnjaci dezinformisani?
- ^ Slobodna Evropa (2005): Plebiscitarno za procrnogorsku građansku opciju?
- ^ Bošnjaci Net (2006): U Rožajama osnovana Bošnjačka stranka
- ^ Slobodna Evropa (2006): Počela djelovati Bošnjačka stranka u Crnoj Gori
- ^ Deutsche Welle (2006): Bošnjačka stranka odlučila da podrži crnogorsku nezavisnost uz jedan uslov
- ^ Вечерње новости (2006): Бошњаци са Милом, ако не врда
- ^ Bošnjaci Net (2006): Sigurni mandati i bosanski jezik
- ^ Вечерње новости (2006): Прети глас минус
- ^ Mondo (2010): Obećanja Mila Đukanovića o Sandžaku
- ^ Bošnjačko nacionalno vijeće (2006): Vijeće poziva na formiranje Bošnjačkog bloka u Crnoj Gori
- ^ Bošnjaci Net (2006): U Rožajama formiran Bošnjački blok
- ^ PCNEN (2006): Nuhodžić: DPS želi saradnju sa BS
- ^ Bošnjaci Net (2012): Bošnjaci u Crnoj Gori traže status konstituenta, ravnopravnih građana i promjenu državnih simbola
- ^ PCNEN (2006): Pitanje saradnje sa DPS razbilo Bošnjačku stranku
Литература
[уреди | уреди извор]- Đečević, Mehmed; Vuković-Ćalasan, Danijela; Knežević, Saša (2017). „Re-designation of Ethnic Muslims as Bosniaks in Montenegro: Local Specificities and Dynamics of This Process”. East European Politics and Societies and Cultures. 31 (1): 137—157.
- Маркуш, Јован Б., ур. (2007). Бијела књига: Референдум у Црној Гори 2006: Зборник докумената. Подгорица: Народна мисао.
- Memić, Mustafa (2003). Bošnjaci (Muslimani) Crne Gore. Podgorica: Almanah.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична страница Бошњачке странке
- Vijesti (2012): Izbori 2012: Interaktivna grafika, uporedne analize
