Пређи на садржај

Општине Црне Горе

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Општине у Црној Гори)
Општине Црне Горе 2022. године

Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:

Списак општина

[уреди | уреди извор]

Хронологија

[уреди | уреди извор]
Општине и срезови у Црној Гори 1952–1955. године

Године 1945. Црна Гора је законом територијално подјељена на 3 града: Никшић, Подгорицу и Цетиње (имали су статус Среских народних одбора), 17 срезова и 294 мјесна народна одбора и мјесна градска народна одбора који су били у саставу срезова. Већ 1946. године смањен је број срезова на 14, а број мјесних народних одбора и мјесних градских народних одбора на 180.

Године 1947. статус града су добила и Пљевља (и има их укупно 4), број срезова је смањен на 13, а број мјесних народних одбора, мјесних народних одбора варошица и мјесних народних одбора вароши (у саставу срезова) на 145.

Општине и срезови у Црној Гори 1955–1957. године

Наредне 1948. укида се 7 мјесних народних одбора и формира 2 нова.

Током 1949. године смањује се број мјесних народних одбора за још 3, а Бар, Бијело Поље, Даниловград, Иванград, Колашин, Котор, Улцињ и Херцегнови постају Градови у саставу срезова.

Током 1951. године сви градови улазе у састав срезова осим Титограда који је ван среза као Народни одбор града Титограда, такође се укида један мјесни народни одбор.

Општине у Црној Гори 1957–1960. године

1952. године доношењем Закона о подјели Народне Републике Црне Горе на срезове, градове и општине формира се 10 срезова и Град Титоград (у рангу среза), 84 општине од којих су 9 биле градске општине.

1955. године доношењем Закона о подручју срезова и општина у Народној Републици Црној Гори образује се 5 срезова са 36 општина које су биле у њиховом саставу.

Године 1957. број општина се смањује на 28, а крајем исте године је донијет закон о укидању срезова од 1. јануара 1958. године.

1960. године доношењем Закона о подјели Народнеој Републике Црне Горе на општине број општина је смањен на 20 и оваква територијална организација ће остати непромјењена наредних 30 година.

1990. године је поново формирана општина Андријевица (Сл. Лист СРЦГ 45/1990), а промјена је званично заживјела 1. јула 1991. године.

2005. године доношењем Закона о Главном граду формиране су градске општине Голубовци и Тузи.

2013. године је формирана општина Петњица.

2014. године је формирана општина Гусиње.

2018. године је формирана општина Тузи.

2022. године је формирана општина Зета.[1]

Статистика (2023)

[уреди | уреди извор]
# Грб Општина Сједиште Површина Становништво Густина Етничка већина Језичка већина Вјерска већина
км² # укупно # по км² #
1
Општина Андријевица Андријевица 283 3,910 14 Срби (67,25%) српски (75,55%) православље
2
Општина Бар Бар 598 45,812 77 Црногорци (42,26%) црногорски (40,25%) православље
3
Општина Беране Беране 544 24,645 45 Срби (59,82%) српски (69,15%) православље
4
Општина Бијело Поље Бијело Поље 924 38,662 42 Срби (43,13%) српски (48,15%) православље
5
Општина Будва Будва 122 27,445 225 Срби (35,79%) српски (43,73%) православље
6
Пријестоница Цетиње Цетиње 899 14,494 16 Црногорци (91,17%) црногорски (85,77%) православље
7
Општина Даниловград Даниловград 501 18,617 37 Црногорци (57,31%) српски (50,64%) православље
8 Општина Гусиње Гусиње 157 3,933 25 Бошњаци (57,13%) босански (50,77%) ислам
9
Општина Херцег Нови Херцег Нови 235 30,824 131 Срби (48,34%) српски (57,25%) православље
10
Општина Колашин Колашин 897 6,700 7 Црногорци (52,07%) српски (58,25%) православље
11
Општина Котор Котор 335 22,746 68 Црногорци (46,43%) српски (43,63%) православље
12
Општина Мојковац Мојковац 367 6,728 18 Црногорци (54,01%) српски (57,08%) православље
13
Општина Никшић Никшић 2,065 65,705 32 Црногорци (59,46%) српски (49,48%) православље
14 Општина Петњица Петњица 173 4,957 29 Бошњаци (51,90%) босански (62,09%) ислам
15
Општина Плав Плав 328 9,050 28 Бошњаци (65,64%) босански (60,53%) ислам
16
Општина Плужине Плужине 854 2,177 3 Срби (74,46%) српски (84,47%) православље
17
Општина Пљевља Пљевља 1,346 24,134 18 Срби (66,41%) српски (72,92%) православље
18
Главни град Подгорица Подгорица 1,441 179,505 125 Црногорци (54,54%) српски (44,81%) православље
19
Општина Рожаје Рожаје 432 23,184 54 Бошњаци (84,66%) босански

(74,05%)

ислам
20
Општина Шавник Шавник 553 1,569 3 Црногорци (53,82%) српски (54,88%) православље
21
Општина Тиват Тиват 46 16,338 355 Срби (34,47%) српски (39,15%) православље
22 Општина Тузи Тузи 236 12,979 55 Албанци (62,55%) албански (60,25%) ислам
23
Општина Улцињ Улцињ 255 20,507 80 Албанци (73,53%) албански (74,28%) ислам
24 Општина Зета Голубовци 153 16,071 105 Црногорци (49,81%) српски (63,79%) православље
25
Општина Жабљак Жабљак 445 3,569 9 Црногорци (50,43%)) српски (61,00%) православље

Карта

[уреди | уреди извор]
Карта општина Црне Горе 2014. године

Будућност

[уреди | уреди извор]

Такође, постоје приједлози за формирање општина: Сутоморе, Петровац на Мору и Грбаљ.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Zeta postala samostalna opština”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2022-08-18. 
  2. ^ „Паштровићи траже да Петровац буде општина”. ИН4С (на језику: српски). 16. 9. 2014. Приступљено 13. 5. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општине_Црне_Горе&oldid=28887542”