Санџак Црна Гора

За друге употребе, погледајте страницу Санџак (вишезначна одредница).

Санџак Црна Гора (тур. Kara Dağ) је био санџак (управна јединица) Османског царства на подручју (старе) Црне Горе у првој половини 16. вијека. Формиран је 1513. године, на почетку владавине турског султана Селима I (1512-1520). Настао је издвајањем дотадашњег вилајета Црнојевића из састава Скадарског санџака. Налазио се у саставу Румелијског ејалета. Први (и једини) управитељ новоствореног санџака био је Скендер Црнојевић, најмлађи брат посљедњег зетског господара Ђурђа Црнојевића (1490-1496). Напосредно након стварања овог санџака, спроведен је попис пореских обвезника, али том приликом је дошло до разних неправилности, усљед чега се становништво жалило султану, тако да је нови попис спроведен 1523. године. Након смрти санџакбега Скендера Црнојевића, око 1530. године, овај санџак је укинут као посебна управна јединица, а његово подручје је реорганизовано као посебан вилајет Црна Гора у саставу Скадарског санџака.

Управитељи

• 1513−1530 Скендер Црнојевић

Види још

• Црнојевићи
• Зета у доба Црнојевића
• Пад Зете (1496)
• Вилајет Црнојевића
• Скендер Црнојевић
• Историја Црне Горе
• Цетињска епархија
• Млетачка Албанија

Литература

• Благојевић, Милош; Спремић, Момчило (1982). „Слом Црнојевића”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 414—430. 
• Бојанић, Душанка (1989). „Нове вести о Скендер-бегу Црнојевићу”. Историјски часопис. 36: 183—190. 
• Ђурђев, Бранислав (1950). „О утицају турске владавине на развитак наших народа”. Годишњак Историског друштва Босне и Херцеговине. 2: 19—82. 
• Ђурђев, Бранислав (1953). Турска власт у Црној Гори у XVI и XVII веку: Прилог једном нерешеном питању из наше историје. Сарајево: Свјетлост. 
• Đurđev, Branislav (1954). „Iz istorije Crne Gore, brdskih i malisorskih plemena”. Radovi. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 2: 165—220. 
• Đurđev, Branislav (1955). „Sitni prilozi za istoriju Crne Gore u XVI i XVII veku: II”. Godišnjak Istoriskog društva Bosne i Hercegovine. 7: 17—36. 
• Đurđev, Branislav (1957). „Crnogorske kanun-name iz deftera iz 1523 godine”. Kanuni i kanun-name za bosanski, hercegovački, zvornički, kliški, crnogorski i skadarski sandžak (PDF). Sarajevo: Orijentalni institut. стр. 156—168. 
• Đurđev, Branislav; Vasić, Milan (1962). Jugoslavenske zemlje pod turskom vlašću (do kraja XVIII stoljeća): Izabrani izvori. Zagreb: Školska knjiga. 
• Đurđev, Branislav (1966). „Prilozi proučavanju turskih izvora za istoriju Crne Gore krajem XV i u XVI veku”. Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine. 15 (1964): 181—195. 
• Đurđev, Branislav (1968). Dva deftera Crne Gore iz vremena Skender-bega Crnojevića. 1. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. 
• Đurđev, Branislav; Hadžiosmanović, Lamija (1973). Dva deftera Crne Gore iz vremena Skender-bega Crnojevića. 2. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. 
• Ђурђев, Бранислав (1984). Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена: Одабрани радови (PDF). Титоград: Црногорска академија наука и умјетности. 
• Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј. 
• Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу. 
• Miklosich, Franz (1886). Die Serbischen Dynasten Crnojević: Ein Beitrag zur Geschichte von Montenegro (PDF). Wien. 
• Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVI вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 1—88. 
• Томић, Јован Н. (1901). Црнојевићи и Црна Гора (1479-1528): Историјска расправа. Београд.