Пређи на садржај

Братотин

Координате: 42° 25′ 30″ С; 20° 34′ 47″ И / 42.425° С; 20.57972° И / 42.425; 20.57972
С Википедије, слободне енциклопедије
Братотин
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаОраховац
Становништво
 — 2011.396
Географске карактеристике
Координате42° 25′ 30″ С; 20° 34′ 47″ И / 42.425° С; 20.57972° И / 42.425; 20.57972
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Братотин на карти Србије
Братотин
Братотин
Братотин на карти Србије

Братотин (алб. Bratotin) насељено је место у Србији у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 396 становника.[а] Налази се северозападно од Ораховца, од којег је удаљено око 20 километара. Насеље је збијеног типа. Куће су смештене на присојној страни једног и осојној страни другог брежуљка. Братотин је са три стране опкољен брежуљцима.

Историја

[уреди | уреди извор]

Постоји предање да је Братотин добио име по некој браћи која су у њему живела. Један од њих се „потурчио” и прешао у Црмњане, а други није хтео да прими ислам и остао је у селу. Пошто је то била велика срамота и увреда за братство, требало је прекинути све везе са братом „потурицом”. Том приликом кидали су сламку у знак кидања свих родбинских односа. Од брата који је исламизиран у Црмњану и данас живе потомци и презивају се Кидај. По другом брату, који није прешао у ислам, село је добило име Братотин.

На брежуљку северно од села налази се српско гробље. Доњи део гробља је старији и у њему се налази неколико камених плоча обраслих маховином, на којима је урезан по један крст. Према тврдњи мештана, на Главици јужно од села некада је била црква.

До 1977. године деца су у школи пратила наставу на албанском језику, што је био разлог због чега су родитељи избегавали да шаљу женску децу у школу. На залагање мештана доведен је учитељ који изводи наставу на српском језику, тако да су деца учила до 5. разреда у Братотину, а од 6. до 8. разреда у Ратковцу.[1]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након рата 1999. године Срби напуштају Братотин.

Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године
Етнички састав према попису из 1961.[2]
Албанци
  
210 80,1%
Срби
  
51 19,5%
Укупно: 262
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
362 84,8%
Срби
  
65 15,2%
Укупно: 427
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
394 99,5%
Укупно: 396

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 162
1953. 207
1961. 262
1971. 288
1981. 427
1991. 489

Порекло становништва

[уреди | уреди извор]

У насељу је 1979. године било 30 кућа Албанаца и шест кућа Срба, који чине једно братство Матић.

Српски родови:

  • Матић, шест кућа. Верују да су у Братотину живели и пре Косовске битке. Славе Никољдан, мала слава Свети Никола летњи.
    • Јовановић, секундарно презиме једне куће.
    • Неделковић, седундарно презиме две куће.
    • Петковић, секундарно презиме једне куће.[6]

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Већи део кућа зидан је печеном циглом још пре рата. Ентеријер одговара ентеријеру албанских кућа. Гостинска соба је одвојена посебним улазом, а у њој седе само мушкарци. Соба је застрта чергама, застирач је је врло груб, иазткан од козје длаке. Поред зидова су поређани јастуци. Са другим собама повезана је посебним улазом, за који се не може рећи ни да су врата ни да је прозор. Кроз њега је тешко ући, пошто има другу намену јер служи да до њега жене из кухиње принесу храну, а одатле је мушкарац преузима и сервира гостима. Оваква архитектура је карактеристична за старе зграде, док су нове планске и одговарају потребама савременог човека.[1]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Букумирић, Милета (1984). „Из ономастике јужне Метохије”. Ономатолошки прилози. V: 413—604.