Брен (пушкомитраљез)
| Пушкомитраљез Брен Марк 1 | |
|---|---|
 Најранији модел Бреновог пушкомитраљеза (Брен Марк 1). | |
| Врста | пушкомитраљез |
| Порекло |  Велика Британија |
| Употреба | |
| Употреба у | види Корисници |
| Бојно деловање | Други светски рат Корејски рат Вијетнамски рат |
| Производња | |
| Варијанте | Марк 1-4 |
| Спецификације | |
| Маса | 10,5[1] kg |
| Дужина | 1.115[2] mm |
| Калибар | 7,7[1] mm |
| Врста операције | аутоматско оружје |
| Начин дејства | позајмица барутних гасова[1] |
| Брзина паљбе | 500[2] 450-550[1] мет/мин |
| Брзина зрна | 730[1]-744[2] m/s |
| Макс. еф. домет | 500-800 m |
| Магацин | изнад сандука са 29[2]/30[1] метака |
| Нишан | фиксни |
Брен (енгл. Bren light machine gun), британски пушкомитраљез масовно коришћен у Другом светском рату.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Бренов пушкомитраљез развијен је тридесетих година 20. века у Великој Британији, на основу чешког пушкомитраљеза Збројовка (ЗБ М1926).[1] У време када су га Британци пустили у производњу 1937. године, еволуирао је у оно што многи стручњаци верују да је један од најбољих лаких митраљеза икада направљених.[2]
Постојала су три главна ратна модела са варијантама, али је сваки користио основни механизам позајмице барутних гасова. Тип 1 је имао подесиви двоножац, дршку и задњи нишан. Тип 3 и 4 појавили су се 1944. и биле су краћи, лакши и јефтинији; било је и других послератних промена. Био је једноставан, изузетно поуздан и лако се одржавао.[2]
Употреба
[уреди | уреди извор]Брен је револуционисао британску и аустралијску тактику. Обезбеђивао је лако аутоматско оружје које се могло носити у покрету са пешадијом, способност која никада није постојала у британској војсци. Брен је такође био монтиран на много различитих типова возила, а производили су се различити стативи за скоро сваку улогу. Служио је у Француској 1939. године и био у акцији у северној Африци и Италији и бици за Европу. Аустралијске трупе су користиле Брена на свим поприштима рата у којима су служиле.[2]
Већину пушака Брен је у почетку производио Енфилд, али је производња покренута у Канади, Аустралији и Индији. Производња свих ових фабрика била је усмерена на све савезничке и војске Комонвелта. Поред тога, много оружја је послато у окупирану Европу да би се опремили различити покрети отпора.[2]
Употреба
[уреди | уреди извор]Брен је коришћен у Кореји, Малезији и Вијетнаму. Затим је прерађен за НАТО муницију калибра 7,62 мм и постао је Л4. Почетком 21. века (2004) још увек је био у служби у војскама широм света.[2]
Корисници
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Васиљевић, Милан (1974). „Пушкомитраљез”. Ур.: Никола, Гажевић. Војна енциклопедија. 7 (2 изд.). Београд: Војноиздавачки завод.
- Willbanks, James H. (2004). Machine gunsː An illustrated history of their impact. Oxford, England: ABC-CLIO. ISBN 1-85109-485-7.