Бромаста киселина

Бромаста киселина
Називи
	IUPAC називs хидрокси-Λ3-броманон; хидроксидоксидобромин; бромаста киселина
Идентификација
MeSH	acid Bromous acid
Својства
Хемијска формула	HBrO2
Моларна маса	112,911 g/mol
Сродна једињења
Други анјони	Хидроксибромна киселина; Хипобромна киселина; Бромна киселина; Пербромна киселина
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
	Референце инфокутије

Бромаста киселина је киселина брома хемијске формуле HBrO₂ у којој је оксидациони број брома +3. Киселина до сада није изолована^[1] јер није стабилна и постоји само у прелазном стању, на пример при оксидацији хипобромита.^[2]^[3]^[4]

Добијање

Претпоставља се да настаје при реакцији бромне воде и сребро-нитрата, али се потом она даље оксидује:

\mathrm {AgNO_{3}+Br_{2}+H_{2}O\longrightarrow \;HOBr+AgBr+HNO_{3}}

\mathrm {2AgNO_{3}+Br_{2}+H_{2}O+HOBr\longrightarrow \;HBrO_{2}+2AgBr+2HNO_{3}}

При томе је потребно да бромне воде буде у вишку, а да раствор сребро-нитрата буде концентрован.^[1]

Неколико бромита су стабилни и изоловани су, као што су NaBrO₂•3H₂O и Ba(BrO₂)₂•H₂O.^[2]

Бромити могу да се користе за редукцију перманганата до манганата.^[2]

\mathrm {2MnO_{4}^{-}+BrO_{2}^{-}+OH^{-}\longrightarrow \;2MnO_{4}^{2-}+BrO_{3}^{-}+H_{2}O}

^ ^а ^б Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
^ ^а ^б ^в Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001). Inorganic Chemistry. ISBN 978-0-12-352651-9. , Elsevier.
^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.