Буг
Буг Західний Буг; Захо́дні Буг; Bug | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 772 km |
Басен | 39.400 km2 |
Пр. проток | 110 m3⁄s |
Слив | Нарев → Висла → Балтичко море |
Водоток | |
Извор | Подољско побрђе 49° 53′ 33.6″ N 25° 0′ 59.9″ E / 49.892667° С; 25.016639° И |
В. извора | 310 m |
Ушће | у реку Нарев 52° 30′ 24″ N 21° 05′ 04″ E / 52.50667° С; 21.08444° И |
В. ушћа | 75 m |
Ук. пад | 235 m |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Украјина Белорусија Пољска |
Притоке | Khuchva, Uherka, Krzna, Toczna, Liwiec, Мухавец, Nurzec, Брок, Solotvyna, Rokitna, Holoyivka, Spasivka, Bialystok, Studzianka, Varezhanka, Zolochivka, Włodawka, Cetynia, Buczynka, Pulwa, Љаснаја, Poltva River, Kałamanka, Rata, Solokiya River, Ług, Bukowa, Fiszor, Udal, Kamianka, Kołodziejka, Pukawka, Izivka, Bystryak, Gara, Zolotukha, Kamenka, Neretva, Pitushok, Topkjy, Sarenka, Warężanka, Czyżówka |
Река на Викимедијиној остави |
Буг или Западни Буг (пољ. Bug; укр. Західний Буг; блр. Захо́дні Буг; рус. Западный Буг) река је у источној Европи и лева притока реке Нарев (део басена реке Висле и Балтичког мора).
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Река Буг извире у Подољском побрђу на североистоку Украјине, тече према северу до града Бреста где нагло скреће ка западу, и улива се у реку Нарев код града Сероцка у Мазовском Војводству Пољске на око 24 km низводно од њеног ушћа у реку Вислу.
Укупна дужина водотока је 772 km, од чега је највећи део преко територије Пољске (587 km). Укупна површина сливног подручја Буга је 73.470 km², а просечан годишњи проток у доњем делу тока је 110 m³/s. Преко канала Дњепар—Буг је повезан са ријеком Дњепар и са Црним морем. Под ледом је од краја децембра до краја марта.
Средњи део Буга представља део природне међудржавну границу између Пољске и Украјине, а потом и Пољске и Белорусије. Традиционално, њен доњи део тока се сматра границом између православља на истоку и католицизма на западу. Током Другог светског рата, након немачке инвазије на Пољску ријека Буг је била граница између Вермахта и совјетске Црвене армије.
Притоке
[уреди | уреди извор]- Најважније леве притоке реке Буг су: Золочивка, Полтва, Солокија, Букава, Хучва, Ухерка, Ливјец и Рата.
- Најважније десне притоке су: Луга, Мухавец, Љаснаја, и Нурец.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- М., Суворов А. Беловежская пуща. Дыхание природы. Легенды и были. Памятники природы. Удивительное и замечательное (2008). Брест: Суворов А. М. ISBN 978-985-90178-1-0. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - Забокрицкая М. Р., Хильчевский В. К., Манченко А. П. Гидроэкологическое состояние бассейна Западного Буга на территории Украины. — К.: Ника-центр, 2006. — 184 с. (укр.)
- Долина реке Буг Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2006)(језик: пољски)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Индексный поиск по водоемам Беларуси - река Западный Буг (језик: руски) (језик: белоруски)
- Буг Западный // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. (језик: руски)
- Bug at GEOnet Names Server[мртва веза] (језик: енглески)