Варвар Војник
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9d/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_09062_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B2%D0%BE%D0%B8%D0%BD.png/220px-%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_09062_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%80_%D0%B2%D0%BE%D0%B8%D0%BD.png)
Свети мученик Варвар је био војник за време владавине Јулијана Одступника.[1] Када је царев војвода Вакх повео римску војску против Франака, у тој војсци је био и Варвар, потајни хришћанин. На бојишту се појавио неки јунак од стране Франака и изазивао Римљане, да би му неко од њих изашао на мегдан. Војвода Вакх је посаветовао Варвара да он изађе. Варвар се наводно помолио Богу, изашао и победио.[2] Од тога се уплашила франачка војска и побегла. Тада је војвода направио велико весеље, и наредио да се идолима принесу жртве. Но при том жртвоприношењу војвода је сазнао да се Варвар држи по страни. Када га је упитао о томе, Варвар је изјавио да је он хришћанин. Војвода је то јавио цару, а цар је наредио, да се Варвар стави на најтеже муке.[3] Међутим Варвар је све то поднео са великом храброшћу и присебношћу. У хрићанској традицији помиње се да су се при његовом мучењу показала многа чудеса, и многи војници када су видели то, примили су веру Христову. Међу њима био је и сам војвода Вакх са Калимахом и Дионисаијем. Сва тројица су посечена у Христово име, а за њима и Варвар, 362. године.[1]
Српска православна црква слави га 6. маја по црквеном, а 19. маја по грегоријанском календару.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Свети мученик Варвар”. www.crkvenikalendar.com. Приступљено 2024-01-21.
- ^ „Свети мученик Варвар”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-22.
- ^ „Св. праведни и многострадални Јов; Св. муч. Варвар; Св. Варвар разбојник – Vaznesenjska crkva” (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-21.
Литература[уреди | уреди извор]
- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Охридски пролог за 6. мај (19. мај) (језик: српски)