Василије Нови
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/38/%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_07264_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B9.png/220px-%D0%96%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D1%8B%D1%85_%281903-1911%29_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_07264_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B9.png)
Преподобни Василије Нови је хришћански светитељ. Најпре је живео у шуми, без крова и огњишта. Када су га ухватили и упитали ко је, он је одговорио: "Један од живих на земљи".[1] Посумњали су за њега да је шпијун и много су га мучили. Када је ослобођен остатак живота је мирно проживео у Цариграду. Хришћани верују да је прозирао у све тајне људске, предсказивао будућност и чинио велика чуда. Његова послушница је била старица Теодора, за коју хришћани верују да се када је умрла јавила Григорију, послушнику Василијевом, и описала му двадесет митарства, кроз које свака душа мора да прође.[1] Свети Василије је мирно сконча 25. марта (7. априла) 944. године. Хришћани такође верују да је виђен после смрти у великој слави на небесима од једног Цариграђанина.
Српска православна црква слави га 26. марта по црквеном, а 8. априла по грегоријанском календару.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Свети преподобни Василије Нови”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-01-22.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.