Велика Ператовица
Велика Ператовица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
| Град | Грубишно Поље |
| Област | Билогора |
| Становништво | |
| — 2011. |  26 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 45′ 20″ С; 17° 15′ 06″ И / 45.755613° С; 17.251601° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 214 m |
  Велика Ператовица Велика Ператовица на карти Хрватске | |
 Велика Ператовица Велика Ператовица на карти Бјеловарско-билогорске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 43290 Грубишно Поље |
| Позивни број | +385 43 |
Велика Ператовица је насељено мјесто града Грубишног Поља, у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Велика Ператовица се налази око 10 км сјевероисточно од Грубишног Поља.
Историја
[уреди | уреди извор]Почетком 20. века Велика Ператовица је село - православна парохија са припадајућим селима: Гаково, Велика Дапчевица, Мала Дапчевица, Лончарица, Тополовица и Мала Ператовица.
Политичка општина се налази у Грубишном Пољу, као и пошта и телеграф. Од јавних здања у Ператовици су православна црква и комунална школа. Велика Ператовица има тада 589 домова (од којих су 361 српски) и 3734 становника (од којих су 2710 православци Срби или 72%).[1]
Председник црквене општине је 1905. године поп Стојан Зајелац, родом из Граховљана; он је и перовођа и парох. Парохија је 2. платежне класе, има парохијски дом и земљишну сесију, као и српско православно гробље. Православна црква посвећена Св. Петки је грађена 1709. године. Православно парохијско звање је основано 1789. године, а најстарије матице су крштених из 1773. године.
Основна школа у месту је комунална, има једно здање грађено 1821. године. Учитељ Васа Вукобратовић 1905. године ради са 88 ученика у редовној настави.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2011. године, насеље Велика Ператовица је имало 26 становника.[2]
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 164 | |||
| Хрвати | 3 | |||
| Југословени | 1 | |||
| остали и непознато | 4 | |||
| Укупно | 172 | 242 | 390 | 855 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 855 | |
| 1971. | 390 | |
| 1981. | 242 | |
| 1991. | 172 | |
| 2001. | 37 | |
| 2011. | 26 | |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Сремски карловци 1910.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за села у Бјеловарско-билогорској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
.gif){kind=small}
