Иваново Село
Иваново Село | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Бјеловарско-билогорска |
Град | Грубишно Поље |
Област | Билогора |
Становништво | |
— 2011. | 264 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 40′ 25″ С; 17° 15′ 03″ И / 45.67356022294991° С; 17.25070130782589° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 146 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 43504 Иваново Село |
Позивни број | +385 43 |
Иваново Село (чеш. Janova Ves) је насељено мјесто у саставу града Грубишног Поља, у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Иваново Село се налази око 8 км југоисточно од Грубишног Поља.
Историја
[уреди | уреди извор]Иваново Село је најстарија чешка насељеничка колонија у Славонији. Колонизовано је 1822. године, од када па све до краја Првог светског рата звало Јоханесдорф. Народно име му је "Пемија" изведено од "Бемен". Године 1932. село припада Грубишинопољском срезу, а смештено је између Дарувара и Великих Бастаја.[1]
У Иваном Селу је постојао државни посед (шума) ради којег је ту радила Шумска управа (1931-1936). Иста Управа је 1936. године премештена у Вировитицу.[2]
Државна народна школа је у међуратном периоду имала два одељења. Министар просвете је 1939. године дозволио да је отвори у тој школи и први разред "Више народне школе", али без повећања одељења.[3] Као учитељи у Иваном Селу се помињу: Мирко Богданић (1927), Звонимир Кришковић (1928), Адела Блажевић (1933), Ловро Блажевић (1936)...
Хрватски Збор народне гарде и МУП су 21. септембра 1991. године напали до тада српско Иваново Село. Том приликом је погинуло неколико цивила.[4]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2011. године, насеље Иваново Село је имало 264 становника.[5]
Демографија[6] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 773 | |
1971. | 726 | |
1981. | 560 | |
1991. | 441 | |
2001. | 326 | |
2011. | 264 |
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Иваново Село је имало 441 становника, следећег националног састава:
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ "Правда", Београд 29. новембар 1932.
- ^ "Бранич", Београд 1936.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1939.
- ^ nspm.rs
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]