Пређи на садржај

Весна Јаковљевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Весна Јаковљевић
Лични подаци
Датум рођења(1971-02-20)20. фебруар 1971.(53 год.)
Место рођењаСмедерево, СР Србија, СФР Југославија
Занимањеписац
Породица
ПородицаДавид, Лука, Дарио (синови)
Књижевни рад
Најважнија делаКрзно вука (2022)
Анђеоско лице (2023)
Гром (2023)
Племенито срце (2023)
Angel Face (2024)
економска школа

Весна Јаковљевић (Смедерево, 20. фебруар 1971) српска је списатељица из Лонгаронеа у Италији.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Књижевница Весна Јаковљевић рођена је Смедереву, у којем је завршила економску школу. Данас живи у месту Лонгароне, недалеко од Белуна у Италији, у коју је отишла 1996. године. До сада је написала три збирке поезије – „Крзно вука”, „Гром” и „Племенито срце” и роман „Анђеоско лице”. Инспирација су јој животне радости и патње.[1][2]

У октобру 2023. представила се читалачкој публици у Србији на 66. Међународном београдском сајму књига, уз подршку својих колега. Године 2024. објавила је енглеску верзију свог романа под називом „Angel Face”.[1]

Учесница је бројних српских и међународних литерарних конкурса и културних манифестација, на којима је остварила завидне резултате,[3] и заступљена је у многим песничким збиркама. Лауреаткиња је значајних награда.[4]

Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.[5]

Мајка је тројице синова – Давида, Луке и Дарија.[2]

  • Крзно вука – поезија (Београд, 2022)
  • Анђеоско лице – роман (Београд, 2023)
  • Гром – поезија (Београд, 2023)
  • Племенито срце – поезија (Београд, 2023)
  • Angel Face – роман Анђеоско лице на енглеском језику (2024)

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • Златна значка за песму године на међународном такмичењу Европске академије српских знаности и уметности (Љубљана, Словенија)
  • Проглашење песме „Улица погрешног човека” за најбољу на међународном такмичењу (Берђола Мађоре, Италија)
  • Друго место са песмом „Волиш ли ме и сада?” (Пескјера дел Гарда, Италија)
  • Похвалница за песму „Ђулија” (Бари, Италија)
  • Диплома за песму „Мона Лиза” Књижевног клуба „Златно перо” (Књажевац, Србија)
  • Похвалница за песму „Ждрал” Удружења књижевника „Стојан Живадиновић” (Сокобања, Србија)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Живот преточен у поезију”, РТС, 8. април 2024. Посећено 6. октобра 2024.
  2. ^ а б в „Уметност јача од изазова”, Вести, 25. март 2024. Посећено 6. октобра 2024.
  3. ^ „Весна Јаковљевић – ’Мисао је тајни убица’”, Мили дуели, 4. јануар 2024. Посећено 6. октобра 2024.
  4. ^ „Дивна кафа у ’Вестима’”, Вести, 19. септембар 2024. Посећено 6. октобра 2024.
  5. ^ Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 6. октобра 2024.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Калаузовић, И. (2024). Енциклопедија националне дијаспоре. Ниш: Impressions. ISBN 978-86-82470-02-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]