Вељко Ражнатовић
| вељко ражнатовић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Вељко Ражнатовић | |||||||
| Лични подаци | |||||||
| Датум рођења | 20. мај 1920. | ||||||
| Место рођења | Ријека Црнојевића, код Цетиња, Краљевство СХС | ||||||
| Датум смрти | 17. јун 1986. (66 год.) | ||||||
| Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||||||
| Професија | војно лице | ||||||
| Породица | |||||||
| Супружник | Славка Јосифовић | ||||||
| Деца | Жељко Ражнатовић | ||||||
| Деловање | |||||||
| Члан КПЈ од | 1941. | ||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија | ||||||
| Чин | пуковник | ||||||
| Одликовања |
| ||||||
Вељко Ражнатовић (Ријека Црнојевића, код Цетиња, 20. мај 1920 — Београд, 17. јун 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе и пуковник авијације ЈНА.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 20. маја 1920. године у Ријеци Црнојевића, код Цетиња.[1]
Као омладинац се прикључио омладинском револуционарном покрету и 1939. године постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је маја 1941. године.[1]
Након окупације Југославије, 1941. године учествовао је у припремама оружаног устанка. Био је учесник Тринаестојулског устанка, а потом је радио као илегалац на Цетињу, где је био члан Окружног комитета КПЈ за Цетиње.[1]
После је прешао у јединицу, где је обављао дужности заменика командира и командира чете. Потом је био члан Политичког одељења (Политодела) Десете крајишке ударне бригаде, члан Политодела 23. српске дивизије и заменик политичког комесара 46. српске дивизије.[1]
Послератни период
[уреди | уреди извор]Августа 1945. године био је постављен за политичког комесара Ваздухопловног војног училишта и радио је на стварању нових пукова и ваздухопловних база. Посебно је био ангажован на организовању Команде Ваздухопловног војног училишта, као и наставног одељења и одржавању наставе.[1]
Касније се налазио на служби у Брежицама у Словенији, Загребу и Панчеву. Био је политички комесар 37. ваздухопловне дивизије до 1953. године.[2]
Био је ожењен Славком Јосифовић (1925—2012), са којом је имао ћерке Мирјану, Јасну и Биљану и сина — Жељка Ражнатовића Аркана (1952—2000).
Преминуо је 17. јуна 1986. године у Београду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства првог реда, Орден партизанске звезде другог реда, Орден заслуга за народ другог реда, Орден за храброст и Орден партизанске звезде трећег реда.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Миликић За наше небо 1995.
- ^ Димитријевић Југословенско ратно ваздухопловство 2006, стр. 354.
Литература
[уреди | уреди извор]- Милош Миликић Мидо За наше небо — Монографија прве класе летача Ваздухопловног училишта 1945–1947. Београд 1995. година.
- Бојан Димитријевић Југословенско ратно ваздухопловство — 1942–1992. Београд 2006. година.
