Википедија:Гласање/Предлог/Поништење правила о писању изворном графијом

Након уводне расправе на Трг:Правописна питања покрећем и званичну расправу у вези са потпуним или дјелимичним поништењем правила о писању софтвера, компанија, музичких група и видео-игара изворном графијом. Усвојено правило се показало у потпуности или дјелимично као неспроводиво и као супротност његовом прокламованом циљу да стандардизује одређене наслове и текстове.

Расправа о поништењу правила о писању изворном графијом ће бити у двије варијанте: потпуно или дјелимично поништење:

• потпуно поништење се односи на стављање ван снаге читавог правила у сва четири аспекта: софтвери, компаније, музичке групе и видео-игре;
• дјелимично поништење се односи на стављање ван снаге само два аспекта: софтвери и компаније.

Образложење:

Софтвер је толико широк и растегљив појам да се под њиме може подразумијевати готово све што има везе са рачунарима, телефонима, интернетом (програми и језици, апликације, интернет платформе, веб сервери... и много тога што се уз њих везује).

Компаније су такође неодређен појам. У овдашњем поимању то нису само имена уписана у привредни регистар већ све што се везује уз таква имена тј. све што имају под својом контролом/власништвом: телевизије, студији, новински листови, интернет платформе итд. сродног или истог назива као и њихове контролне компаније.

Дакле, ова два појма је немогуће тачно и одредити и стога је неспроводиво да се стандардизује нешто што је неодређено. Правопис и странице за разговор на Википедији дају довољан простор да се све спорно по овим питањима појединачно расправља и рјешава. Због тога по обје предложене варијанте ова два појма се изузимају од обавезне изворне графије.

С друге стране, појмови музичке групе и видео-игре су одређени и ту нема недоумица такве природе. На Трг:Правописна питања (а и кроз раније расправе у вези са транскрипцијом) неки уредници су истакли да је корисно стандардизовати ова два појма. А наравно и могуће је јер се дају лако одредити. Стога је изводиво да расправљамо о поништењу писања софтвера и компанија, а да задржимо писање музичких група и видео-игара.

Изузетак:

Уколико би се одлучили за варијанту дјелимичног поништења претходно усвојеног правила тј. да задржимо писање изворном графијом музичких група и видео-игара, оправдани изузетак од изворне графије би били транскрибовани облици који се налазе у Правопису српског језика (Википедија на српском језику не може да одбацује ријечи које се налазе у Правопису српског језика).

Расправа траје десет дана. — Жељко Тодоровић (разговор) 20:37, 2. март 2021. (CET) с. р.

Коментари

 Коментар: Жељко Тодоровић: Гласам за све, само да не буде оно Историја Wikipedia-e, само да се не премештају Википедије на стране називе.— Soundwaweserb (разговор) 00:26, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Ово је веома тешка ствар зато што, ма колико се ми бусали што се тиче Вука Караџића, постоје неке ствари које су неминовне а то је да имена програма, музичких група, компанија и видео игара су таква каква јесу и не треба их дирати јер онда изгледа смешно да се покушавају измислити вруће воде али их можемо посрбити тако што ћемо урадити нешто као што је корисник Корисник:Obsuser урадио на теми The Supremes где је у првој реченици направљена супер конекција између енглеске групе и наше ћирилице и нашег писма (Супримс (енгл. the Supremes, IPA: /ði ˌsuːˈpɹiːmz/) била је америчка дјевојачка пјевачка група и главни клијент Мотаун рекордса током 1960-их.).

Ја мислим да са овим примером можемо да се водимо за све остало јер овако можемо заувек да улазимо у неке дискусије и увек ће бити неких који ће бити на једној а других на другој страни. Бојан Цвјетковић (разговор) 08:24, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Делимична транскрипција која би се спроводила тамо где је то језички оправдано. С тим што мислим да није лоше стављати напомене у уводима таквих чланака да би се нагласило зашто се даје предност транскрибованом облику. Верујем да постоји велики број људи који неће схватити такво шаренило, али морамо да избегнемо накарадне облике речи, било да су транскрибовани или не. Наравно, подразумева се да се правопис поштује. — Lotom (разговор) 08:30, 3. март 2021. (CET)

Још нешто да додам овде. Када имамо само препоруке Одбора без конкретног закључка и изричитости по питању неких норми, ми не морамо да их усвојимо као такве. Некада једноставно није изводљиво. Око неких ствари ни они не могу да се усагласе и самим тим ми не можемо да добијемо прецизне одговоре. Међутим, усвојени правопис за нас представља обавезу. Друго, неки појмови су толико ретки у говору, па као такви нису ургентно питање на које мора да се добије одговор. Е у тим случајевима ја сам свакако за то да се остави у оригиналу. За лична имена је јасно да се транскрибују. — Lotom (разговор) 19:38, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Видео-игре засигурно оставити у оригиналу. Оне речи које комотно могу упасти у текст на српском језику, а да не изгледа рогоботно, писати у транскрибованом облику, док оне вишесложне оставити такође у оригиналу, Све у свему, гласам за делимично поништење правила. — Вукан ® 09:30, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Слажем се са Бојаном. Једино што је некада мало теже транскрибовати (рецимо током управо завршене акције о Кини), па би било добро, макар током тих акција, да се неко прихвати провере. Иначе, принцип Транскрибовани облик (Original) сасвим је у реду. То би заправо и требало бити правило.— BuhaM (разговор) 10:42, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Против поништења одлуке. Као што сам већ раније напоменуо, ово подручје уопште није стандардизовано у Правопису српскога језика из 2010, па је позивање на исти неважеће. Једино нам је Одбор за стандардизацију изнео властито мишљење, с којим се ни они сами не могу усагласити. Наиме, на почетку текста они наводе да би транскрипцију требало избећи када је фраза дужа од три речи. Међутим, они у наставку текста препоручују облик Chrome (за програм), Facebook (за компанију) и Electronic Arts ради препознатљивости и општеприхваћености. Као и мишљење одбора да би на Википедији требало писати искључиво ћирилицом, и ово мишљење се фактички не може спровести. Стога је заједница покренула расправу, а касније и гласање да се имена пишу искључиво изворно, а многи аргументи изнети су у самом предлогу. Одлука је свакако остварила жељени ефекат. Мислим да је довољно погледати ову статистику, која показује да је чланак о групи One Direction постао десетоструко посећенији након премештања. Тиме допиремо до више људи и потенцијално можемо придобити још уредника који ће исправљати и допуњивати чланке из те тематике, али и било које друге. Зар то није и циљ Википедије? С друге стране, слажем се са Жељком да је одлука у тренутној формулацији мало конфузна. „Софтвер” и „компаније” заиста јесу широки појмови. Требало би је записати у облику смернице и додати да се она односи само на лична имена. Дакле, речи попут „имејла” и „интернета” морају остати у том облику. Нипошто „email” и „Internet”! Разлог је зато што су то позајмљенице, англицизми, и као такви склони су процесу прилагођавања, тј. транскрипције. Могу се и преводити, нпр. „е-пошта” (која се употребљава нешто ређе). — Аца ^{💬 ● ❤️️} 12:10, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Википедија је преко 15 година исписивана на транскрипцији и по том основу је створено преко 600 хиљада чланака. Неодговорно је да се овдје играмо парламента и да сврха Википедије буде доношење одлука на сваких пар мјесеци. Ако нешто у транскрипцији не ваља то се онда мијења у сегментима (нпр. овдје предложене музичке групе и игрице) и провјеравају се ефекти тога. Донесена је неозбиљна одлука да се укине транскрипција, промијењено је пар наслова и неко је прогласио да је завршен посао. И онда иде нека нова одлука, парламент мора радити. Одбор за стандардизацију је тај који стандардизује српски језик (ма колико неки имали жељу да себе уздижу, а понижавају МС и САНУ) а не уредници Википедије. Ми само можемо из техничких разлога да правимо минималне интервенције у неким сегментима, уз солидно образложење зашто тако радимо, а не да максималистички преузимамо на себе овлашћења аутора Правописа. Ово је Википедија на српском језику а не википедија на уредничком језику. Или ако је бал нека је маскенбал, а не да се накнадно и произвољно „присјећамо” на које ми називе у ствари нисмо мислили иако смо тако написали. — Жељко Тодоровић (разговор) 13:17, 3. март 2021. (CET) с. р.

 Коментар: Апсолутно за укидање овог правила. Оно што пише Аца да подручје транскрипције уопште није стандардизовано у Правопису српскога језика, где он у наставку закључује да позивање на њега је неважеће, не само да није тачно, већ је и непримерено.

У Правопису је јасно наглашено да је транскрипција основно начело за писање страних назива у ћириличком правопису, и да само изузетно се примењује изворно писање страних назива. Такође, и у одговору Одбора за стандардизацију нигде није поменуто да се називи музичких група, видео-игара, компанија и софтвера искључиво пишу изворном графијом. Ово правило је суштински у супротности са правописом и као такво је неприхватљиво и самим тим ништавно, тако да нема потребе за гласањем. Верујем у добре намере, али би неки требало да се мало спусте на земљу јер није на нама овде да уводимо нове стандарде у српском језику. Lackope (разговор) 16:34, 3. март 2021. (CET)

Не би шкодило подсетити се правописа. Подручје транскрипције страних личних имена и топонима итекако јесте обрађено, али о транскрипцији софтвера, компанија, музичких група и видео-игара нема ни речи. Даље, правило које је јасно наглашено односи се управо на страна лична имена и топониме. Такође, непримерено је назвати одлуку дванаесторо уредника ништавном, притом наводећи готово никакве аргументе, већ позивајући на „спустање на земљу”. Свако добро. — Аца ^{💬 ● ❤️️} 17:29, 3. март 2021. (CET)

Наравно да не би шкодило:

Са стварањем националних ћирилица угасила се могућност изворног писања туђих имена, како из грчког тако и из словенских ћириличких језика. Тако је прилагођено писање постало опште правило ћириличких правописа..

— Правопис српскога језика

Овде се не помињу лична имена и топоними, тако да ово што си написао представља само твоје слободно тумачење. Наравно да је непримерено рећи да је Правопис неважећи. Све што је у супротности са Правописом је ништавно, свиђало се то неком или не. Аргументи су наведени, добио си и одговор од Одбора који си игнорисао и замислио да би могао овде да стандардизујеш српски језик, без љутње, прешао си границу, спусти се на земљу. Добро и теби. Lackope (разговор) 18:02, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Провјерљивост и поузданост Википедије се постиже тиме што чланке везујемо за одређену литературу, између осталог и Правопис. Па по томе чланци нису измишљотина уредника већ нешто што стоји у литератури, а ми само сакупљамо и преносимо на увид читаоцима. Не судимо шта је истинито а шта лажно нити сами нешто стварамо. Никада неће нестати она најчешћа критика наше Википедије „да ту свако може писати шта год хоће” посебно када би јавност и сазнала да се дио нас тако и понаша и пише/одлучује шта год хоће. Википедија треба да изађе из режима парламента и врати се у енциклопедију. Ево ја народни посланик Ж. Тодоровић једва чекам да видим о чему ћемо ми моћници одлучивати сљедећи мјесец. — Жељко Тодоровић (разговор) 17:41, 3. март 2021. (CET) с. р.

 Коментар: Сматрам да се мање конфузије јавља уколико се остави у изворном облику, посебно што на скраћеницама губи смисао као што се може видети на чланку ВНБА. Тешко се може постићи саобразност; поједине транскрипције су једноставне, читљиве и пријатне за око па има смисла радити транскрипцију, док друге стварају доста конфузије па их треба избегавати. Filipović Zoran (разговор) 18:36, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Ова област је доста компликована и готово је немогуће усвојити правило по којем ће се добити једнобразност. Неке музичке групе треба да се пишу у изворном облику, а неке не, зашто би се Битлси писали у изворном облику ако је име групе сасвим ок у транскрибованом облику? Једноставно, једнобразност је тешко постићи, транскрибовати све што може, што је препоручљиво, а оставити у изворном облику оно мора да буде тако. Подржавам измјену правила. -- Vux33 (разговор) 19:02, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Мислим да сам схватио о чему се ради. Мислим да је у реду ако већину ствари би требало да се пише ћирилицом као за градове (Токио, Лондон, Париз...), али да се пише ћирилицом за софтвере, видео-игрице, песме и др.? Не слажем се, јер би уопште изгледало чудно, нпр. као: Гранд Тефт Ауто: Вајс Сити, Пауерпоинт, Јаваскрипт... Стварно не би имало смисла. Мислим да ствари из уређаја и др. би требало да се пишу као њихово оригинално име, а да све остало може да се пише изворном графијом. Miloš Radisavljević (разговор) 19:36, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Svakako nisam za da se radi transkripcija u imenima bendova, video igara, filmova i slično. Pretraživost je sigurno veća i bolja kada se sve ostavlja u izvornom obliku. Delimično možda ali potpuno ukidanje - veliko ne. Vilena66 (разговор) 19:41, 3. март 2021. (CET)

 Коментар: Правопис српског језика је обрадио транскрипције са јако мало језика. Шта ћемо са онима који нису обрађени. Како транскрибовати име неке корејске компаније, индијске музичке групе, итд. Кинеска компанија је Сјаоми или Шаоми? Да ли је музичка група Њу кидс он д блок или Њу кидз он да блок и шта уопште то може да значи на српском језику. Како би изгледала транскрипција за групу Booker T. & the M.G.'s – Букер ти енд да ем-џис? Модел понашања треба да нам буде руска википедија као највећа ћирилична енциклопедија која је те ствари решила веома ефикасно.

На крају крајева, Википедија је „живи организам” и није чудно да се као и свако друго живо биће развија и напредује. Да се појединаца пита ми би и даље имали интерфејс из 2006. године. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:51, 3. март 2021. (CET)

Нисам сигуран да ли си баш у току, али по овом правилу сваки назив на страном језику неке компаније се не транскрибује, што је у супротности са правописом. Lackope (разговор) 21:56, 3. март 2021. (CET)

Гласно сам се питао шта ако се усвоји правило о обавезној транскрипцији? Шта и како онда радити у тим случајевима? ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:35, 3. март 2021. (CET)

Овде је тема правило о обавезној нетранскрипцији. Ако би неко покренуо питање о обавезној транскрипцији, да постане правило, онда ни то не би било у складу са правописом јер се по њему оставља могућност за изворни облик. Слично је наведено и у препоруци Одбора за стандардизацију. Lackope (разговор) 00:08, 4. март 2021. (CET)

 Коментар: Руски говор много лакше прилагођава остатак текста номинативном облику изворне графије. Код нас није тако и кроз цијели текст би се јављали облици Facebook-а, Instagram-у, YouTube-ови. А такво нешто није правописно препоручиво, а и доста је напорно писати чланак и зарад ситних ријечи мијењати ћирилицу па латиницу, стављати ознаке за транслитерацију. Код нас се углавном вишечланим страним називима (који се не транскрибују) у номинативу прилагоди остатак текста/говора, али све једноставне стране ријечи мијењамо по падежима гдје нам у реченици одговара, као и све домаће ријечи. Руска википедија, поред руског писања које се лакше прилагоди номинативном облику, донијела је доста прецизна правила. Код нас појмови „софтвери” и „компаније” нису прецизирани ни у ком смислу (да ли су неке новине само новине или и компанија, да ли је друштвена мрежа само мрежа или и компанија, да ли је телевизија само програм или и компанија...). И то је главни разлог због чега сам се одлучио да такве ствари предложим за поништавање, због велике непрецизности и самим тим неспроводивости тих правила. Администраторима, али и свим уредницима, мора бити јасно шта се под нечим подразумијева. Јасни појмови у претходно усвојеном правилу само су музичке групе и игрице. — Жељко Тодоровић (разговор) 22:17, 3. март 2021. (CET) с. р.

За почетак реци зашто си мењао облик Википедија у Wikipedia када се тај облик ни у ком погледу не односи на ово правило?

 Коментар: Облици који у транскрипцији одговарају духу српског језика нису проблем, то је јасно свима. Проблем су термини са непрецизним транскрипцијама и рогобатни називи на српском језику. И било би лепо да кажеш како те проблеме решити, пошто предлажеш укидање једног смисленог решења, а које би заменило шта? Термини Википедија, Инстаграм, Фејсбук,Јутјуб су се одомаћили у српском језику и постали су његов саставни део, баш као и гомила других туђица кроз историју. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:35, 3. март 2021. (CET)

Википедија је интернет платформа као и све друге што су пребачене на оригинални назив (а нисам их ја пребацио већ други уредници након изгласавања правила). Ти причаш како неки називи који одговарају духу српског језика нису проблем, а они јесу проблем по овом правилу. Ово правило налаже да се све мора остављати у оригиналу, правило не препознаје дух српског језика. Укидањем правила не уводи се обавезна транскрипција него се укида обавезна нетранскрипција. Није се требало ићи максималистички у нешто што не можемо спровести, а не може се спровести измјена пар стотина хиљада чланака након одлуке на о-рук. Може се у будућности сегментарно нешто покушати урадити, али не користити појмове попут „софтвер” под којим се готово све подразумијева што има на компјутеру и интернету. Ово правило не препознаје одомаћене облике, они могу бити препознати само ако се укине правило и примјењује Правопис (који и сам не прописује обавезну транскрипцију — већ за нешто да, за нешто не).— Жељко Тодоровић (разговор) 22:57, 3. март 2021. (CET) с. р.

 Коментар: Ја сам за делимичну измену и прецизирање правила (већ сам навео зашто мислим да је реч поништење требало избегавати у овом случају), првенствено у областима софтвера и компанија. С друге стране, не можемо свугде постићи једнообразност, али музичке групе нису један од таквих примера. Ту треба ићи на изворну графију за све групе у свим ситуацијама у којима постоји могућност (у овој области врло велика) да се читалац први пут среће с транскрибованим обликом. То у пракси значи да наслов чланка увек иде изворном графијом, али обавезно уз транскрибовани облик у уводној реченици одмах у загради и прављење одговарајућег преусмерења. Чланци о албумима и песмама у уводу и инфокутији обавезно уз изворну графију назива муз. групе. У табеларним списковима и набрајањима извођача називи музичких група увек изворном графијом (ту нема промене кроз падеже, па ни мука са цртицама). У текстовима оставити одређени степен слободе, као што га има и у другим областима. Не може се на прво место стављати облик који се чак ни у стручним изворима на српском језику не наводи уопште или се помиње у занемарљивом броју случајева. Мислим, може све, али такво решење није у служби језика, а није ни у служби читаности пројекта. — DJ0302 (разговор) 12:55, 4. март 2021. (CET)

И сам формални предлагач прошле одлуке, уредник Аца, овдје је рекао да су појмови софтвер и компаније заиста проблематични и дао је неке оквирне сугестије како би можда било боље. Ако би се одлучили за дјелимично укидање није искључено да неко у будућности предложи изворну графију и за неке друге ствари, али то треба да буде недвосмислено и прецизно као за музичке групе и игрице. На прецизним појмовима се можемо и прецизно опредјељивати за да или не, код појмова софтвер и компаније не знамо ни о чему се заправо опредјељујемо. — Жељко Тодоровић (разговор) 14:47, 4. март 2021. (CET) с. р.

 Коментар: На првом гласању сам био против, јер нисам био за то да се форсира нетранскрипција, чак и тамо где је транскрипција устаљена и широко прихваћена. Мислим да треба потпуно укинути правило, јер мислим да не треба ни да имамо правил о овоме. Овакве ствари уређује правопис и не знам што бисмо ми ту нешто одлучивали, јер генерално треба да се равнамо са правописом. Треба да постоји свеобухватни водич за правописање страних имена и назива, који би сажвакао начела из правописа и осталих компатибилних одлука Одбора, али не видим зашто бисмо то изгласавали као правило -- није на нама да то радимо. — Ф± 22:51, 5. март 2021. (CET)

 Коментар: Ja sam protiv. Treba sve ostaviti u izvornoj grafiji, uključujući i strana vlastita imena. Pravila transkripcije u pravopisu srpskog su ionako loša i treba da se promene što pre. RexOxladeChamberlain (разговор) 14:50, 6. март 2021. (CET)

@RexOxladeChamberlain:, с које научне дистанце констатујеш ово, ако није проблем. Ово је смео суд, али није поткрепљен чињеницама. Ако дајеш суд да је нешто „лоше”, мораш то да поткрепиш што твојом стручном спремом, што чињеницама. Ти тврдиш да су доктори филолошких наука, дакле доктори, смислили лоша правила вервоатно из незнања(?). Није спорно имати свој суд, немојте мислити да на циљам на то да немате права на суд, тј. да онај који није научник нема права да износи судове. Напротив. Само кажем да ако каже неко да је нешто лоше, он мора да изнесе и питање „зашто?”. Бог ти помогао. Ничим неизазван (разговор) 05:03, 7. март 2021. (CET)

@Ничим неизазван:, od spreme diplomirani filolog, iako mislim da to sad nije relevantno diskusiji, ali eto, da ne bude da pričam o nečemu u šta se ne razumem. Činjenica je da pravila transkribovanja iz pojedinih jezika nisu napravljena lepo. Ne bih da ulazim previše u materiju sad, ali engleski je dobar primer inkonzistentne transkripcije. Uostalom, zbog toga se više manje i vodi ova rasprava. Smatram da nije relevantno da li su ova pravila odredili doktori ili ne, jer je očigledno da neki od njih nisu uradili dobar posao. Primera radi, pravila transkripcije islandskog i švedskog su dosta loše smišljena, iako je profesor Rajić bio jedan od najvećih intelektualaca i naučnika u istoriji ove zemlje. Srbistička katedra, kao i Matica srpska i SANU, postavljaju se prema ikakvim promenama bilo kog tipa kao prema đavolu, što je em tvrdoglavo, em jedan od nuspojava rukovodstva i članstva koje vrlo otvoreno naginje ka fašizmu. To je već problematika za neku drugu diskusiju već, ali poenta moja i dalje stoji - pravopis ne treba da se uzima kao referentna tačka za transkripciju, stoga slobodno možemo da je izbegnemo u datim situacijama. RexOxladeChamberlain (разговор) 16:41, 7. март 2021. (CET)

 Коментар: Против сам потпуног поништења. Будући да Правопис нема јасно дефинисана правила по питању транскрипције разноразних појмова, сматрам да нема ништа лоше у томе да ми имамо стилски приручник у којем ћемо нејасне ствари стандардизовати онако како је најпрактичније и најпожељније; не желим да се бавим моралним питањима ко има „право” да нешто стандардизује у језику, то нас неће нигдје довести. Е сад, видим да већини проблем не представљају видео-игре и музичке групе, што је у реду, па хајде да се позабавимо конкретним дефиницијама овог осталог. Зато бих замолио Жељка да за почетак наведе конкретне примјере, односно чланке, који му нису јасни да ли спадају под софтвер или не јер ја тренутно не видим нејасноћа по том питању кад погледам одговарајућу категорију, па ћемо се онда бацити на категорију компанија. – Srđan (разговор) 10:29, 7. март 2021. (CET)

Ми можемо покушати да нешто поближе уредимо када то није урадио Правопис, али не тако што ћемо га кршити. Ово усвојено правило забрањује да се користи неки транскрибован облик записан у Правопису српског језика, а ми смо Википедија на српском језику тј. језику који је управом стандардизован тим Правописом. Такво нешто је дугорочно непримјењиво и уноси раздор у уредничку заједницу. Појам софтвер је свеобухватан што се да видјети и у категорији коју си навео. Ни приближно прецизан и одређен као што су појмови групе и игрице. Уколико бисмо се гласањем одлучили за дјелимично укидање, апсолутно је свакоме дозвољено да у будућности покуша да то поље уредимо прецизније. Мора се појам софтвер рашчланити на интернет платорме/заједнице, програмске језике, рачунарске и мобилне апликације, текстуалне и друге програме и сл. Дати јасна упутства и админима и свим уредницима како се понашати у неким случајевима, а не тражити тумачења по Тргу или у међусобним разговорима. Исто важи и за компаније на страном језику, а и уопште за све профитне и непрофитне организације (фондације, установе, НВО...) Већ сам претходно спомињао, лако је са неким компанијама. Али да ли су новине компанија, да ли су телевизије компанија итд. Како ми пишемо називе страних новина или телевизија када су саме по себи и компаније, а како пишемо оне које нису већ тамо нека компанија господари са више новина или телевизија. Па и интернет заједнице су некада и софтвер и компаније. Све то захтијева пар озбиљних дискусија на Тргу, а онда евентуално и званичну расправу/гласање уколико би се дошло до прецизних појмова које желимо да уредимо на пројекту, а што је Правопис можда пропустио. У овоме тренутку појмови музичке групе и игрице не дозвољавају произвољности (и ту можемо на прву рећи како нешто желимо), а појмови софтвер и компаније као да призивају произвољности. Не можемо дозвољавати, ни пред собом ни пред читаоцима, да неке називе онлајн заједница транскрибујемо јер нам се тако може, а неке остављамо у оригиналу, а усвојили смо правило по коме све иде у оригиналу (што је само по себи правило максималистичке природе и кршење Правописа, а не стилски приручник). — Жељко Тодоровић (разговор) 16:59, 7. март 2021. (CET) с. р.

Опет, не вјерујем да можемо у потпуности на једну, а ни на другу страну, барем сад-засад (нпр. у оном мишљењу које је Аца добио од Одбора исто наводе да је у неким случајевима боље користити изворни, а у другим прилагођени облик ријечи, тако да ако ни они немају једнобразност, нећемо ни ми имати). Слажем се да су компаније нејасан термин: шта радити са сајтовима, нпр? Би ли њих требало писати у оригиналу или не? Или шта са сајтовима који су уједно услуге / сервиси, а немају своју апликацију (па нису софтвер, стриктно говорећи); под ту категорију могао би ићи Google Fonts. Једино што ми тренутно пада на памет јест да бисмо се могли водити истим принципом којим се служимо за филмове и серије, односно ако постоји званични превод апликације / веб-сајта на наш језик да тај користимо, а дотада изворни. – Srđan (разговор) 19:03, 7. март 2021. (CET)

Нико и не тражи да се иде на једну или другу страну јер и сам Правопис то не предвиђа. Правопис не предвиђа обавезну транскрипцију нити обавезну нетранскрипцију. Правопис предвиђа да се транскипција примјењује у начелу/правилу, али да су наравно дозвољени изузеци. Е ми те изузетке ваљда на неки начин можемо одредити и да нам то буде стилски приручник. Али то треба да буде прецизно као за групе и игрице. И закони у држави нешто у правилу регулишу, али готово сваки закон у самом закону има прецизно наведене изузетке. Тако да никакав регулатор у свијету не успијева да пропише правило без изузетака. Ми ако се одлучимо на поништење неодређених појмова софтвер и компаније то онда може бити својеврсна уводна расправа за неку будућу расправу која ће покушати да прецизира неке ствари. Ми чак и веб-сајтове/друштвене мреже/апликације не можемо такорећи ставити под једно правило већ их дијелимо на оне популарне (који су се свуда одомаћили под транскрипцијом јер су једноставни са једном или двије ријечи) и остале мање популарне/компликованог назива. Тако да ако након евентуалног поништења мислимо да изворну графију у будућности треба проширити и ван игрица и музичких група онда то треба предвидјети до танчина. — Жељко Тодоровић (разговор) 20:04, 7. март 2021. (CET) с. р.

 Коментар: А шта мислите о верзији коју примењујемо у биологији? (а стандард је кроз све језичке Википедије) : нетранскрибоване - латинске - називе у наслову стављамо у курзив а наше народне називе пишемо редовним насловом. (Подсећам да у стручним предметима Правопис има друга правила, јер струка сама одлучује шта "сме" и шта не "сме" и како писати. То се делимично односи и на уметност (музику), а посебно на медицину. Погледајте циркус који је настао око писања короне-вируса. Правописни пуристи су предлагали да се пише вирус корона, али су испали смешни. Нерационалним коришћењем Правописа - датом случају транскирбовањем свега - не само да доводимо себе у проблем, већ и цео пројекат. Ја предлажем рационални компромис.—Jozefsu^{Разговор} 10:11, 8. март 2021. (CET)

Сам предлог је постављен како не треба. Укидање правила би водило у хаос, а ако већ има мањкавости онда би требало да се дорађује и допуњује, а не да се укида јер су неке ставке недоречене (можда). — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:54, 8. март 2021. (CET)

Никаквог хаоса не би било јер претходно правило уопште није спроведено. Промијењени су наслови неких чланака, а у текстовима већине тих чланака остале су транскрипције, а да не спомињемо све остале чланке у којима се спомиње фејсбук, инстаграм и сл. Тако да ни 1% од Википедије која је преко 15 година грађена на транскрипцији није начето. — Жељко Тодоровић (разговор) 19:46, 8. март 2021. (CET) с. р.

Ако боље размилим (о самом правилу) то да се називи музичких група искључиво пишу нетранскрибовано делује мало ригидно. Шта фали ако се напише група Квин? А није спорно ни овакав назив за исту Quеen (музичка група). С друге стране Мајкрософт Виндоус изгледа страшно, будимо реални. Од тога још горе је кад имамо наслов Microsoft (латиницом) а само две реченице касније имамо "Мајкрософт офис" јер изгледа као неконсистентност – на пример када читаш неки рад прво напише "корона-вирус (на латинском Coronavirus)" па у наставку увек користи исту форму са којом је започео писање (не скаче са оригинала на транскрипцију) или се једноставно додаје "(у наставку Coronavirus)"... Значи правило само треба добро дефинисати. Али проблем није лак, видим да се укључио и филолог, требало би њега (по)слушати, али шта ако и он преноси само свој субјективни став? Мислим да је језик "жива" категорија, треба да постоји место мудрој употреби Правописа, а да се ипак не крше основна правила. Постоји изрека изузетак јача правило :)—Jozefsu^{Разговор} 19:04, 8. март 2021. (CET)

Латински називи, посебно називи врста, немају везе са транскрипцијом. Они се пишу у оригиналу тако да транскрипција нема ништа са латинским језиком. А циљ ове расправе и гласања и јесте да се укину неодређени појмови попут софтвер и компаније, а задрже прецизни појмови музичке групе и игрице, и да онда евентуално у будућности настану и други прецизни појмови. Правопис српског језика је одређене музичке групе транскрибовао, што значи да су такви називи у устаљеној употреби, а ми нећемо друге оригиналне називе без Правописа да транскрибујемо већ из задржавамо такве какве јесу. Наравно, ако бисмо усвојили ово овдје. — Жељко Тодоровић (разговор) 19:46, 8. март 2021. (CET) с. р.

Бесједе су завршене (прим. аут.). Ничим неизазван (разговор) 16:17, 13. март 2021. (CET)

Закључујем расправу у својству предлагача. На гласање ће се ставити предлог о дјелимичном поништењу тј. поништењу писања изворном графијом софтвера и компанија, а задржавање таквог писања музичких група и видео-игара. — Жељко Тодоровић (разговор) 16:27, 13. март 2021. (CET) с. р.