Википедија:Расправа о писмима на Википедији на српском језику

Како је одређен број људи изразио жељу да се српска Википедија појави и у латиничком издању, ево места за тражење решења. Концепција је преузета са гласања о увођењу разликовања великих и малих слова на Мети. Добро би било да се потписујете иза својих речи (други квадрат с десна у менију изнад поља у ком пишете; видећете нешто тилди и цртица, што викијевска ознака за потпис), што значи да би било врло пожељно да се претходно пријавите.

Додато је гласање на крају. Гласање, пошто се ради о важној одлуци, траје до 1. септембра у 00:00 часова. Што се тумачења гласања тиче (пошто ми се чини да ће мала већина бити против укључења латиничких страна), замолио бих вас да размислимо о томе колико треба поштовати мањину (макар на српској Википедији) која користи латиницу као своје писмо. (О томе како то треба учинити, разговарали бисмо после, уколико предлог прође.) Могу гласати они који су се пријавили на српској Википедији закључно са 18. јулом 2004. године. Уколико не прође, ово питање не би требало покретати наредних шест месеци. --Милош 16:24, 19 Јул 2004 (CEST)

Да додам да се демагошки разлози стављају међу "Разлоге који нису разлози" од почетка, с тим да то овде нисам назначио јер се подразумева аналогија са горе наведеним гласањем са Мете. Како сам направио ову страну, то чиним ја; а ко жели, може се пријавити да то и она/он чини. --Милош 20:40, 28 Јул 2004 (CEST)

Razlozi za uključenje latiničnih strana

Objektivni razlozi:

• Latinica je u upotrebi u srpskom jeziku ravnopravna sa ćirilicom. I po pravopisu a i po realnosti. -- Sergivs
  • Латиница није равноправна по Уставу. Уколико неко хоће да пише натписе (нпр. називе улица, итд.) латиницом, по Уставу мора да стави и ћирилични натпис. И при томе се подразумева да је латинични натпис на језику мањина (Мађарски, Албански, итд.), јер не постоји латинична српска мањина. -- Страхиња 9:29, 23 јул 2004 (CEST)
  • Pa nije po ustavu ravnopravna. I to je problem! Kako moze nesto sto je u realnosti i po pravopisu ravnopravno da po ustavu ne bude ravnopravno. Po pravopisu su oba pisma ravnopravna. Kako onda moze ustav da propisuje da je SAMO jedno zvanicno? Podseca me na neravnopravnost gradjana jevrejske nacionalnosti u nacistickoj Nemackoj -- Sergivs 7 avgust 2004.

(Расправа о ћирилицама је пренета на разговор о ћирилици. --Милош 16:15, 19 Јул 2004 (CEST) )

• "Problem" mešanja engleskih reči se može rešiti na isti način kao što to "rečava" ćirilica: "sa Dejvidom Duhovnim", "iz Majkrosoftovog Vorda" i sl.
  • То није по правопису. Никола 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)
    • Ако није по Правопису, дебили су. Мада ми се чини да се, отприлике, овако каже: Латиницом се може писати и "етимолошки" и "фонолошки", а ћирилицом се мора писати "фонолошки". Другим речима, не може се писати "у странци Яблоко", већ само "у странци Јаблоко"; с тим да је дозвољено етимолошки преносити (латиницом) енглеску транскрипцију: "u stranci Yabloko". Мало дебилно, али ајде. Какогод, чини ми се да овако стоје ствари, осим ако Правопис из 1993. тим поводом не мења правила из 1960. Ако грешим (Никола, ако ти није тешко, ај ми цитирај то из Правописа из 1993., пошто га овде немам), онда ћу се бунити на одговарајућим местима :-) --Милош 09:35, 24 Јул 2004 (CEST)
    • Nego po cemu je ako nije po pravopisu? -- Sergivs 9. august 2004
  • Српскохрватски правопис је решавао ствари доста чистије: латиница је била карактеристична за „западне“ облике, и у латиничном правопису (читај: хрватском) су се лична имена писала у оригиналу, баш као што то данас чине српски латиничари. Међутим, у „источној“, ћириличној (читај: српској) варијанти, сва лична имена се пишу по Вуку (тј. онако, како се изговарају). Е, сад, проблем је што се у Србији наметала „западна“ варијанта, а „источна“ је на силу потискивана. -- Страхиња 9:27, 23 јул 2004 (CEST)
    • A ko je to "nametao"? Papa, masoni ili iluminati? Covece, jezik i pismo se sami razvijaju... I ne moze niko da zaustavi taj proces, ma kojiko tvrdoglav bio. Ako Srbi zele da od sada bisu "Anna" za ime "Ana" - ne moze to niko spreciti. -- Sergivs 9. august 2004

Subjektivni razlozi:

• Koliko je ćirilica simbol srpske kulturne posebnosti - toliko je to i latinica. Pogotovu što ćirilica nije ništa "posebnija" za Srbe koliko je "posebna" i za Makedonce, Bugare, Ukrajince, Beloruse, Ruse, Mongole, Tatare, Kazahe, Uzbeke, itd.
  • Српска ћирилица јесте симбол српске културне посебности. Српску ћирилицу не користи ниједан други народ осим Срба и не користи се ни за један други језиг осим српског. Исту латиницу користе Хрвати, Бошњаци, па и Словенци, који користе један њен подскуп. Никола 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)
    • Исту ћирилицу користе Бошњаци. --Милош 09:37, 24 Јул 2004 (CEST)
      • Колико ја знам, тзв. „Бошњаци“ не пишу ћирилицом и од ње зазиру у сваком погледу. Срби из Републике Српске, са друге стране, пишу српском ћирилицом и говоре српски. -- Страхиња, 12:53, 28. јул 2004. (CEST)
      • Zasto li zaziru? A inace postoje Muslimani (Bosnjaci) koji pisu cirilicom. -- Sergivs 9. august 2004
        • Зазиру, али је имају у стандарду. Идентичну. Штавише, чини ми се да је потпуно равноправна са латиницом (као у Црној Гори). --Милош 20:42, 28 Јул 2004 (CEST)
• Ćirilo i Metodije su stvorili glagoljicu. Ćirilicu je najverovatnije stvorio Sv. Kiril Ohridski. Glagoljica je prvo slovensko pismo, a ne ćirilica. A pogotovu ne ova, današnja, Vukova ćirilica.
  • Свети Ћирил Охридски је Ћирило. Иначе, највероватније је ћирилицу направио Контантин Преславски. --Милош 12:40, 16 Јул 2004 (CEST)
  • Oops... lapsus calami. Htedoh reći Sv. Kliment Ohridski a ne Sv. Kiril Ohridski. Dakle ja imam podatak da je najverovatnije ćirilicu izmislio Sv. Kliment Ohridski a ne Konstantin Preslavski. Ali to je uostalom nebitno u ovoj rasravi. -- Sergivs 16 Jul 2004
  • Првобитан назив за глагољицу је био „кириловица“, тј. „ћирилица“. Зато је ја називам „првом“ ћирилицом. Глагољица је так касније добила тај назив. -- Страхиња 9:23, 23 јул 2004 (CEST)
    • Najverovatnije... samo sto mi ostali nismo bili na tom casu kad se to ucilo... -- Sergivs 9. august 2004

Разлози против укључења латиничких страна

Објективни разлози:

• Ћирилица је, са разним мањим изменама (Вук), историјски дуже у употреби код Срба.
  • A crkvenoslovenska cirilica je najduze. 'Ajde da nju vratimo. -- Sergivs 9. august 2004
• Уз латиницу је лакше помешати енглеске речи са српским, уз накарадно додавање падешких наставака: „sa Davidom Duchovnyjem“, „iz Microsoftovog Worda“, и сл. То не значи да се тако нешто не може избећи, већ само да латиница просто „мами“ такво писање.
  • Moze i "sa Dejvidom Duhovnijem". Niko nikog ne mami... -- Sergivs 9. august 2004

Субјективни разлози:

• Ћирилица је симбол српске културне посебности, њу су створили ученици Ћирила и Методија, првих просветитеља Словена, па и Срба. Наравно да овде не мислим на глагољицу, коју су створила света браћа лично. Мислим на „другу“ ћирилицу, којом су Срби писали у средњем веку, а Вук је упростио и створио вуковицу, којом данас пишемо.
  • I latinica je simbol srpske posebnosti. A ako je crkvenoslovenska cirilica bila nesto specijalno kod Slovena i Srba, zasto se ne zalazes da se bas ona vrati? Zasto se zalazes za Vukovu cirilicu kad je upravo crkvenoslovenska cirilica nesto "posebno"? -- Sergivs 9. august 2004
• Погледајте и: „питања и одговори“, „Зашто ћирилица?“.
  • Pogledajte http://srpskalatinica.tripod.com -- Sergivs 9. august 2004

Разлози који и нису разлози

Приче о фонетском писму и правопису

• Ћирилица је фонетско писмо, за разлику од латинице.
  • Ne postoji "fonetsko" pismo nego fonetski može da bude samo pravopis.
  • Шта је фонетско писмо? --Милош 12:34, 16 Јул 2004 (CEST)
    • Ћирилица је фонетско писмо, за разлику од латинице. То значи да се сваки српски глас записује једним словом ћирилице и свако слово се чита као један глас. Вуково правило гласи: „пиши као што говориш, читај како је написано“. Целокупна историја светских писама говори да писма иду од пиктографских, преко идеографских и слоговних према фонетским. Латиница се налази између слоговног (нпр. „x“=„икс“) и фонетског писма (нпр. „c“=„ц“, али не увек — нпр. у енглеском, „c“ може да буде „к“, „с“ (s) или део графеме „ch“, што опет зависи од контекста: нпр. ако је реч узета из француског, читаће се као „ш“, али ако је узета из немачког, читаће се као тврдо „х“). Многи народи су кроз историју тежили ка идеалу — писму које ће један глас једног језика писати уз помоћ једног слова. Вук је тај циљ за Србе постигао. Зашто бисмо сада прелазили са коња на магарца користећи нефонетско писмо?
      • Фонетска ортографија значи да се употребљава условно један знак за један алофон, а то за сада не постоји. Чак је и IPA пре "фонолошко" него "фонетско писмо" (иако носи "фонетски" назив), а наводници служе томе да се означи да ти знаци без правила употребе ништа не чине, те да је "фонолошки" или "фонетки" у томе управо тај скуп правила а не скуп знакова. Преко тога, фонетско писмо је лош термин и Срђан је у праву када каже да то може бити правопис (пре бих рекао ортографија) а не писмо. Постоји и Даничићева латиница (тј. Даничињева ортографија) која је "фонетска" у смислу у ком ти имаш представу о некаквој "фонетичности писма". ... Какогод, ово је толико шупље да се може наћи још подоста ненаучности о квази-разлога у томе. Твој циљ је да латиница не буде на српској Википедији и то можеш бранити, али рационалним разлозима, а не квази-научном демагогијом. --Милош 09:47, 24 Јул 2004 (CEST)
        • Свакако да писмо само по себи не значи ништа — то су само апстрактни облици којима човек придаје значење и смисао. Зато мислим да би требало мој израз „фонетско писмо“ схватити мало слободније — он обухвата и правописна правила, која важе у српском језику када се пише ћирилицом. Ја нисам филолог, тако да свако моје мишљење неизбежно мора бити „ненаучно“. Али, Вук је на тако генијалан начин поставио своје принципе да их може разумети било ко, не само филолози. Иако не бих могао да формулишем тачан стручни израз, јасно је да је нпр. код писања личних имена и назива производа принцип „пиши као што говориш, читај како је написано“ неупоредиво бољи од „пиши како би то странац написао, а за читање се снађи како знаш и умеш“. То је бег у елитизам, насупрот Вуковим идејама које можда некоме и изгледају као комунистичке, али су по мени праведније. О овоме би се даље могло расправљати, удаљавајући се притом од теме. Да наставим, Енглезима, Немцима и Французима је учење правилног писања далеко теже, за разлику од Срба. Кинези су (безуспешно) покушавали да спроведу реформу којом би увели оно што ја називам „фонетским писмом“, дакле начин да се кинески гласови бележе уз помоћ посебних знакова за сваки глас (вероватно моје изражавање није „научно“, али је моја идеја јасна). Ово смо ми „тихо“ (ако се тако може рећи) добили од Вука, писали смо вуковицом, а сада хоћемо назад, само не на „другу“ ћирилицу, већ на латиницу. Зашто? -- Страхиња, 13:45, 25. јул 2004. (CEST)
          • Разлика између нефонолошког принципиа писања у речима као што су "председник" (изговара се /прецедник/) и сл. је знатно већа у односу на ретко појављивање комбинације "дж", фантастично ретке и у духу српског језика неизговориве комбинације "нј" и непостојеће комбинације "лј" (могуће је једино у транкрипцији, узмимо, главног града Словеније "Лјублјана" и сл.). У том смислу, гајевица измењена за Даничићево слово "đ" је за нијансу мање "фонолошка" него што је вуковица. Па, чак и постоји решење потпуне транслитерарности ћирилице и латинице помоћу Даничићеве латинице. Дакле, није проблем у "фонетичности" ћирилице, него у томе што ти из других разлога не желиш да постоји латиница на српској Википедији. Према томе, немој више то стављати горе у разлоге, јер то разлог није. Како сам ја отворио ову расправу, узимам себи за право да је каналишем и разлоге који нису довољно смислени стављам овде (где се расправа може наставити). Кад ти будеш отворио неку расправу, имаћеш и ти право да је каналишеш како ти сматраш да је најбоље. --Милош 12:05, 26 Јул 2004 (CEST)
            • Вики је слободан медијум који се не може „каналисати“ у смислу вербалног деликта и забрањених ставова. Замерио си ми што су разлози против додавања латиничних страница које сам лично означио као субјективне „ненаучни“. Који су онда твоји „научни и објективни“ разлози за додавање латинице? Колико видим, до сада је Sergivs само преписао моје разлоге, пресловио их на латиницу и променио реч „ћирилица“ у „латиница“. Остала његова оправдања се могу лако побити. Такође, ниси направио доследну структуру странице — наиме, ти разлоге делиш на за и против додавања латиничних страна, а онда додатно компликујеш сналажење додавањем „разлога који и нису разлози“ (о, ненаучног ли наслова!) и „расправе“. Па лепо, ради шта хоћеш, али ја сматрам да то није прави пут ка „србизацији“ рачунара, већ управо ка затирању српске културе. Цитираћу твој „демагошки“ текст Манифеста Уликса: „Ни српски народ није имун на ове историјске силе. Довољно је са небригом наставити и вероватно ће наши унуци или праунуци на српски језик гледати само као на језик својих дедова, а њихови унуци и праунуци по историјским читанкама читати приче о изумрлом народу коме су припадали њихови преци. Може нам се десити и да завршимо као Велшани: Да знамо да нисмо Американци само зато што живимо на Балкану и једемо пљескавице место хамбургера. А можемо и да опстанемо и у наступајуће доба унесемо своје особености као део општељудске културе.“ -- Страхиња, 12:27, 28. јул 2004. (CEST)
              1. Свака (међу)људска делатност се може каналисати. Ја нисам цензор и ничије речи не бришем, већ нерелавантне (не ненаучне, већ неистините јер претендују на научну истинитост, тј., ставио си разлог о фонетичности међу своје објективне разлоге!) склањам тамо где им је место. Значи, свако може видети да сам ја то склонио (а управо ћу горе и уписати да то ја чиним пошто ми се може замерити да иако је контекстуално видљиво, није експлицитно) и може у овом случају да процењује релевантност и корисност оног што радим. (Заједница ми може и ускратити поверење администратора и бирократе.) У случају да се Википедија не може каналисати, имамо на располагању и то да они који желе писати латиницом, могу да праве хаос какав је Срђан правио (погледај историју странице Ћирилица). Замисли само посла да се појаве још само три Срђана и да не комуницирају са остатком заједнице. А Срђана сам успео да приволим да комуницира са нама. --Милош 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)
              2. Што се Срђана тиче, ако мало прочачкаш по архивама Форума Б92, врло ћеш лако уочити до које мере се он и ја не слажемо. Једно од најспорнијих питања је и то што је он екстремиста као и ти, само на супротној страни. --Милош 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)
              3. Једини разлог који сам дао је политичке природе (јер је ово политичко питање), а које гласи да значајна мањина Срба (благо речено, латиницу можда користи и већина!) користи латиницу за своје основно писмо и да, ако је ова Википедија општесрпска, онда она мора бити и "латиничарска". Ако није општесрпска, можемо је писати и кинеским писмом, па ће одређени број људи (као што си ти) умети да је чита. Ја овде, иако користим ћирилицу, браним слободу те мањине, а ти је угрожаваш. --Милош 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)
              4. Ако мало погледаш по Мети, видећеш да је уобичајена пракса ставити и то поглавље управо због оваквог препуцавања у које сте кренули ти и Срђан. Дакле, по аналогији, као што је написано горе, пребачено је са Мете. --Милош 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)
              5. Пре свега, ја иза тог свог текста стојим и увек ћу стајати. И ту нема ничег спорног, нити ичег што је у супротности са оним што сада радим. А ево зашто: --Милош 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)
                 1. Са петнаест година човек има одређена искуства која га чине особеним. Та се искуства множе, и човек са 25 година старости има њих више и његове особености су сложеније. И тако све до старости. Исто тако, један српски народ је имао један скуп својих особености 1.000 године нове ере, а знатно већи и проширенији 2.000 године. Латиница коју су увели Даничић и комунисти није наш хендикеп, него још једна наша предност. Наши људи су подједнако блиски и византијско-словенској култури и западно-римској. Имају бољи потенцијал да науче и руски и енглески у односу на Словенце којима је руски даљи или Бугаре којима је енглески даљи. --Милош 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)
                 2. Питање потирања особености је потпуно друга категорија. До 5. октобра ми смо културно били у таквој дефанзиви, да није било само питање опстанка ћирилице, већ је било питање опстанка српског језика да не кажем и српског народа. Сада се лакше дише и надам се да неће бити више таквих умоболника који ће зарад своје власти жртвовати не само постојање свог народа, већ и стотине хиљада људских живота. Са друге стране, очување особености се чини друкчије од ксенофобног затварања у себе и своје дедовске особености. Тиме што не прихваташ да си и ти сам нешто створио већ то право остављаш само својим далеким прецима, не деградираш само себе већ и своје потомке. Свако поколење једног народа или читавог човечанства додаје у ту ризницу један свој печат. Тиме култура постаје богатија и особенија. И то све треба чувати: од Душановог законика, преко енергије Црног Ђорђа и политичке умешности Милоша Обреновића, па до тешке индустрије и Гадафијеве нафте које нам је оставио Јосип Броз. Да, било је и већих и мањих грешака и злодела, а једно од најособенијих овде је затирање сваког трага оног што је урадило претходно поколење и позивање на дедове као "праве". Једно од тих затирања и јесте покушај затирања латинице као наше особености. --Милош 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)
              • И да констатујем да се овде искључиво позиваш на демагогију, као и да нисам добио ниједан контрааргумент својим. --Милош 20:34, 28 Јул 2004 (CEST)
              • Милоше, мислим да сам био довољно јасан. Приметно је да на твоје ставове утиче политика, и то она иста која уништава српску културу. Ја не мислим да се после 5. октобра „лакше дише“. Напротив, дише се исто и горе него пре 5. октобра. Много је веће гушење слобода, много је више слаткоречиве пропаганде и памфлета који су примамљивији народу. Са тобом не желим да се препирем, а већ сам рекао: ради шта желиш, ја ти нећу сметати. Пошто ми је празне приче доста, више ову страницу нећу обилазити. -- Страхиња, 10:09, 30. јул 2004. (CEST)
• Ćirilica nije fonetsko pismo. Fonetski može biti samo pravopis a ne i pismo. Latinica koristi isti pravopis kao i ćirilica, s tim što se koriste za tri glasa, kombinacije slova-grafema lj, nj, i dž.
  • По аналогији са горњим морате објаснити шта је то фонетско писмо, а шта то фонетски правопис. --Милош 12:50, 16 Јул 2004 (CEST)

Писма као културна посебност

• Ћирилица је симбол српске културне посебности, њу су створили ученици Ћирила и Методија, првих просветитеља Словена, па и Срба.
  • Ћирилица је заједно са латиницом културна посебност Срба. --Милош 12:34, 16 Јул 2004 (CEST)
  • I latinica je isto kao i ćirilica posebnost Srba.
    • Како горе написах, није. Потпуно исту варијанту латинице користе и други народи. Никола 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)
      • Дакле, и Бошњаци користе истоветну ћирилицу. --Милош 09:53, 24 Јул 2004 (CEST)
        • Колико ја знам, тзв. „Бошњаци“ не пишу ћирилицом и од ње зазиру у сваком погледу. Срби из Републике Српске, са друге стране, пишу српском ћирилицом и говоре српски. -- Страхиња, 13:45, 25. јул 2004. (CEST)
        • Да, једно интересантно питање. Званично, ћирилица је једно од писама тог језика. У пракси, да ли се она предаје у школама? Никола 07:54, 7 Авг 2004 (CEST)

Једино могуће решење

• Једино могуће решење јесте ћирилица. Види и одељак „Расправа“.-- Страхиња 11:54, 16 Јул 2004 (CEST)
  • То није решење него лични поглед на ствари. --Милош 12:34, 16 Јул 2004 (CEST)
  • Nije jedino moguće. Moguće je koristiti dva pisma - kao i dosad.
    • Имајући у виду структуру Википедије, нисам потпуно сигуран да ли је то могуће. Никола 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)
      • Ако ништа друго, могуће је направити други пројекат. --Милош 09:53, 24 Јул 2004 (CEST)
        • Имајући у виду разне ствари, нисам сигуран да ли је то паметно. Никола 07:52, 7 Авг 2004 (CEST)
          • Паметно или не, избегава се једноумље које је овде присутно. --Милош 08:17, 7 Авг 2004 (CEST)
            • Питање писма на Википедији је уствари питање форме у којој се преставља информација. Квалификација „једноумље“ може се користити само по питању овде објављеног садржаја. Дакле, примедба не стоји! Наравно у сваком смисленом подухвату форма треба да буде доследна, да би сам пројекат имао смисла. --Марко 00:17, 22 Авг 2004 (CEST)
              • Видим да, као и Страхиња, имаш специфичну демагогију чији је циљ рационализација твојих ксенофобних ставова. Није овде питање форме, ових или оних научних чињеница, већ чистог аутизма. --Милош 11:11, 22 Авг 2004 (CEST)

Приче о читљивости писама

• Latinica je čitljivija i to je čak i naučno dokazano a i eksperimentima.
  • То су циљана истраживања. Знам за она која доказују супротно. --Милош 12:42, 16 Јул 2004 (CEST)
  • Pa naravno da su ciljana. Cilj je utvrditi koje je pismo lakše i brže za čitanje - Sergivs 16 Jul 2004
• Ћирилица је читљивија, има шира слова уједначених ширина.
  • И ово иде међу неразлоге по аналогији са горњим. --Милош 12:48, 16 Јул 2004 (CEST)
  • Upravo je latinica čitljivija jer je uža i brže se čita - Sergivs 16 Jul 2004
  • Ћирилица је читљивија, има шира слова уједначених ширина. Сматрам да је оно што је шире и веће читљивије, насупрот ужем и ситнијем. На пример, латинично „р“ и „н“ (rn) се у неким фонтовима и неким величинама могу помешати са „м“ (m) и обрнуто.
    • Дакле, то да ли је нешто читљивије или није -- прво дајте научне доказе. Односно, истраживања обављена од стране неког научника или научне институције, па онда да разговарамо о томе. Мени је лично ћирилица читљивија, али то не значи да је и неком другом. --Милош 09:53, 24 Јул 2004 (CEST)
      • Немам научне доказе, па сам зато и ставио овај разлог под „субјективне“. То значи да је по мени ћирилица читљивија. Лично имам више проблема са читањем латинице него ћирилице. И молио бих те да престанеш са премештањем мог текста. Додај текст у дискусију уколико желиш, али га немој брисати. -- Страхиња, 13:45, 25. јул 2004. (CEST)
        • Ја твоје текстове нисам брисао, већ сам их пребацивао. (Ако ти је у времену када си био блокиран неки текст обрисан, то је учинио Авала.) Ти "субјективни разлози" које си увео представљају врло пипав терен. Пребацио сам их у неразлоге по аналогији са Срђановим, јер сам имао аналогију према различитим истраживањима која доносе "оно што се баби снило". Нека стоје и "субјективни" и "научни" разлози о читљивостима овде, пошто потпаљују страсти... --Милош 20:55, 28 Јул 2004 (CEST)

Могућа решења

• Ја видим неколико могућих решења за оне који желе да на српској Википедији виде и латиницу. То су: --Милош 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)
  • Писање напоредо латиничких страна. За сва сродна решења (а, у принципу, за сва уопште) замолио бих вас да текстове прво (уколико можете) напишете ћирилицом, па да онда то пребаците у латиницу зато што је много једноставније то учинити него ићи обратним путем. Уколико не можете, молио бих вас да обавестите неког (узмимо, овде, на некој посебној страни за координацију или на Пијаци). --Милош 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)
    • Ово сматрам најбољим решењем. --Милош 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)
    • Проблеми на којима у овом случају треба порадити (поред синхронизације латиничких и ћириличких страна) јесу и: --Милош 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)
      • Питање главне стране: Како ћемо решити напоредо ћирилицу и латиницу на главној страни. --Милош 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)
        • Можда не би било лоше да на главној страни негде у ћошку буде текст "ако не можете да видите ћирилицу кликните овде" што ће одвести на страницу на којој се објашњава како подесити ћирилицу... Никола 20:02, 18 Јул 2004 (CEST)
      • Питање превода интерфејса: Како ћемо превести интерфејс, тако да буде опцион; ко хоће латиницом, требало би то да добије, ко хоће ћирилицом, такође. Требало би, онда, тим поводом разговарати са људима на Мети како бисмо добили појашњења да ли је то и како могуће. --Милош 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)
  • Постоји могућност да се они који желе писати латиницом придруже неком од постојећих пројеката: срспкохрватском, хрватском или босанском (још увек не знам да постоји и црногорски). --Милош 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)
  • Постоји могућност направити секундарни српски пројекат чија би ознака била секундарна српска -- sp. Наравно, у свим случајима би требало имати координацију у преводима. --Милош 04:51, 13 Јул 2004 (CEST)

Расправа

• Oво је сложено питање и мислим да не би требало журити. Било би добро видети статистичку анализу кандидата који желе латиницу на српској Википедији. Не говорим о злонамерности. Волео бих да знам да ли је проблем само у читању, или и у читању и писању? Ако је прво случај, евентуално би се могла вршити конверзија текста као на Растку (промени Писмо). За проблем са писањем бих препоручио да се ипак научи ћирилица. Постоје текстови (какве например ја пишем) који у себи имају и ћирилицу и латиницу и грчки алфабет, па су конверзије отежане, али нису немогуће. Мени ћирилићни текстови праве проблем што се тиче претраживања, али се надам да ће се у скорој будућности направити добар и брз претраживач.--доматриос 04:00, 16 Јул 2004 (CEST)
  • Напомену ми један од корисника да би можда било добро увести Вучков JavaScript. Иначе, највећи проблем код пресловљавања са ћирилице на латиницу представљају други ћирилички језици, али би се и то дало решити неким означавањем (узмимо, напвари се ознака <не пипај> која се завршава са </не пипај> и то остаје у изворном облику. Наравно, то би морали радити само они који цитирају неки текст на руском, бугарском итд. Какогод, сматрам да можемо полако кренути у стварање неке "потпуне подршке" за писање текстова на Википедији. Технологија постоји. И, наравно, нисам уопште имао намеру да журимо, већ да добро претресемо тему. Како број корисника српске Википедије није велики, ово ће потрајати. --Милош 09:10, 16 Јул 2004 (CEST)
  • И да додам да сам установио два корисника који хоће да имају латинички превод и и један и други то желе из културно-политичких а не из утилитарних разлога. Како нас има још петоро активних, то је значајан удео у нашем броју и значајна мањинска воља. (Моје мишљење је да треба да постоје и латиничке стране, с тим да све стране буду писане ћирилицом и накнадно пресловљене у латиницу на неки од начина.) --Милош 09:25, 16 Јул 2004 (CEST)
  • Милоше, о овоме је доста расправљано, али поновићу: једино историјски оправдано српско писмо јесте ћирилица. Латиница нам је наметнута за време Краљевине СХС. Требало би радити на популаризацији ћирилице, а ко хоће латиницу, нека ради на томе, али без нас. Такође, не знам зашто ниси најавио измене на српском Викију у дописном друштву „Наше писмо“ или бар у „Српском Гному“. -- Страхиња 11:41, 16 Јул 2004 (CEST)
    • Разговарао сам са Николом, а тренутно не могу да гледам ћириличку пошту, тако да је цела прича бесмислена. Управо се и ради о томе да то може да ради ко хоће. Српска Википедија није у власништву оних који су за искључиву употребу ћирилице, као ни никог посебно другог. На њој је место и онима који се служе латиницом. Тј., управо да би им се омогућило да могу то радити. --Милош 12:34, 16 Јул 2004 (CEST)
    • Strahinja, istorijski gledano srpska pisma su bila: glagoljica, crkvenoslovenska ćirilica, Vukova ćirilica i danas latinica. Ako kažes da "nam je latinica nametnuta", zapitaj se ko nam je nametnuo onda crkvenoslovensku ćirilicu, pa onda Vukovu ćirilicu... Ne radi se o tome. Ne možeš vratiti vreme. DANAS je u srpskom jeziku, i to u velikoj većini, u upotrebi i latinica. To je fakat. Ti populariši ćirilicu ali je danas latinica isto onoliko srpsko pismo koliko je to i ćirilica.
      • То је тако, али тако не треба да буде. Никола
        • Pa to ti mislis. Ja na primer ne mislim tako. Ja mislim da bas tako treba da bude. -- Sergivs 7. avgust 2004.
      • На крају крајева, ако српска Википедија буде на ћирилици, лако ће се моћи пребацити и на латиницу и на старословенску ћирилицу и на арабицу и на глагољицу ако се за ичим од тог укаже потреба. Ако буде на латиници, то неће бити могуће. Никола 20:43, 17 Јул 2004 (CEST)
        • Nije tacno. Zasto to nee biti moguce? Uveko moze da se prabaci sa jednog pisma na drugi. A nekoliko reci koje su problematicne (nadziveti, injekcija...) mogu da se ubace u bazu i onda prilikom prebacivanja sa latinice u cirilicu nece biti problema -- Sergivs 7. avgust 2004.
        • И да и овде то напишем: Овде одлучујемо да ли хоћемо да имамо латиницу као избор, а не којим ћемо писмом писати. Ја сам управо за то да се у латиницу накнадно пребацују ћирилички текстови. --Милош 14:25, 24 Јул 2004 (CEST)
          • A ja sam da imamo automatski robot koji ve da prebaci sve sto je napisano na cirilici i na latinicu i da imamo dve stranice Wiki, kao sto i nas jezik ima dva pisma. -- Sergivs 7. avgust 2004.
      • (питање о старословенском фонту пребачено у "Коментаре и питања") --Милош 17:21, 20 Јул 2004 (CEST)
      • Нажалост, време се не може вратити, али се зато може спровести „културна рестаурација“, тј. обнова. Руси су са доста успешности спровели „културну обнову“ у смислу окретања ка вредностима пре Октобарске револуције. Ја мислим да је и Србима тако нешто потребно. -- Страхиња 12:34, 28. јул 2004. (CEST)
  • Нисам сигуран да ли имам право гласа овде, послао сам тек пар измена, али ево моја два цента: Зар није најлакше да све напишемо на ћирилици и онда уградимо неки "мотор" који ће да чита то на латиници (као што је већ било предлога)? Већ смо у тешком заостатку јер имамо овде три Wikipedia-e на практично истом језику (српски, хрватски, босански, али то је друга расправа), па не морамо још да одвраћамо кориснике који не умеју да подесе компјутер да пише ћирилицом (а то је једини начин да се изврши претрага). Дакле, треба да стандардизујемо унос (лакше је користити ћирилицу због транскрипције љ, њ и џ), али читање и претрагу треба омогућити на два писма. --Dcabrilo 17:38, 28 Јул 2004 (CEST)

Коментари и питања

Како писати старословенски и старосрпски

• Да искористим ову дискусију па да питам да ли неко има старословенски фонт, или искуства у таквом раду? Писао бих неке текстове тим фонтом овде на Викију, па ако неко нешто зна нека јави овде или мени на емајл. Да ли тог фонта уопште има негде на интернету? Он свакако постоји (да ли у ворду?) јер се њиме штампају књиге. Мислим да би то српској Википедији дало једну нову и квалитетну димензију! доматриос 04:00, 19 Јул 2004 (CEST)
  • Е, молим те, немој то... Узми Arial MS Unicode који садржи све знаке по старословенској норми (не и по црквенословенској), а према Уникоду. Старословенски фонтови (један од њих сам ја састављао по карактерима и зове се, колико се сећам, Црквенословенски) имају нестандардни кодни распоред и поред тога што имају мање-више све знаке. Е, сад. Пошто сам те одмах "дочекао на нож" ;-) да питам: чему ће ти? --Милош 02:41, 20 Јул 2004 (CEST)
  • Још да додам да се Arial MS Unicode добија уз MS Office пакет, с тим да се мора одбабрати пуна инсталација Микрософтовог Уреда. Нисам баш пуно залазио, али за досадашњих педесетак инстлација (можда и више) нисам установио како се вади тај фонт а да се не инсталира комплетан Уред. --Милош 17:21, 20 Јул 2004 (CEST)
    • Леп ти коментар - све у шеснајс'- што само показује да су нам интересовања различита. Српска култура подразумева и почетке српске писмености (овде улази у обзир и глагољица, али да идемо редом) у којој је кориштено одговарајуће писмо. Неки елементи тог писма - назовимо га старословенски, црквенословенски или старо- односно прото-српски - припадају искључиво српској култури и као такви, заслужују да се о њима говори. Сматрам, ако је то могуће, да би вредело да се појаве на Википедији. Имам доста таквог материјала и не би ме мрзело да га прекуцавам. Уколико желиш да помогнеш, пренеси овде тај фонт да видим како изгледа, па ћемо о томе даље дискутовати. Од твоје теорије немам користи ни ја ни остали википедисти.доматриос
      • Мислим да ће Никола имати пре могућности да ти да фонт. Што се твог писања тиче о томе, ниси био довољно јасан: Да ли хоћеш да пишеш о старим српским писмима или хоћеш да пишеш њима. Ако хоћеш да пишеш о њима, ту нема никаквих проблема. Наћи ћемо фонт (ако ништа, ја ћи се исцимати и пронаћи га), од тих слова ћеш направити неке PNG слике итд. Ако, пак, хоћеш да пишеш њима, ту се јавља велики проблем: ти фонтови су нестандардног кодног распореда. Њих неће моћи видети сви људи и цела прича ће бити солидно неупотребљива. Са друге стране, ако желиш да, нпр., прекуцаш Карејски типик Светог Саве, то можеш у потпуности урадити у оквиру скупа знакова Уникод. Дакле, то ми је било питање одозго "Чему ће ти?". --Милош 01:41, 21 Јул 2004 (CEST)
        • Mислим да сам схватио у чему је ствар. Png или Jpg је ипак само слика. Радим са скенером и познати су ми проблеми. Оставио сам као крајњу могућност да се неки старословенски текст пренесе као фотографија. Мој одговор на твоје питање би био: да, хтео сам да пишем тим фонтом овде на википедији, уколико је то могуће. Колики би проценат био оних који би то могао да чита није много битан. Довољно би било да постоји извесни круг заинтересованих, који би уз помоћ одговарајућег програма, био у стању да то чита. Као уосталом и ћирилицу. Шта саветовати људима који од ћирилице виде само кукице? Често долазимо у дилему да морамо нешто да жртвујемо. Велики људи жртвују пуно, мали мало. доматриос
          • Постоји ГНУ-ов Унифонт, али мислим да ти он неће много користити, јер се ради о битмапираном фонту, уз то још у нестандардном формату Хекс. Фонт Arial Unicode MS садржи велики део ћириличног дела Уникода, али нажалост не цео, док Унифонт покрива цео ћирилични део Уникода, укључујући и старословенске (назовимо их тако) знаке. Ако те већ интересује ова проблематика, погледај и КАКОДА пишем ћириличне веб стране, Фонтови Славјан и Глагол, КАКОДА користим Хекс фонтове, и ГОРСКІЙ ВІЕНАЦЪ („Горски вијенац“ у изворној графији) -- Страхиња 10:48, 23 јул 2004 (CEST)
            • Страхиња, хвала на коментару. Покушао сам да идем на Славјан и Глагол, али је приступ забрањен. Од "Његоша" сам узео тврдо "јер", ево га преносим овде: ѣ доматриос
              • То је јат а не дебело јер. Велико и мало јат су (Ѣ, ѣ), велико и мало дебело јер су (Ъ, ъ). "Тврдо јер", у суштини, не постоји. "Тврдо јер" је, вероватно, твоја кованица на основу "тврдог знака" и "дебелог јер". --Милош 11:47, 24 Јул 2004 (CEST)
                • Тако је Милош-у. Он лајн писање омогућава да се лакше погреши. Покушао сам да "јат" пребацим у ворд али нисам успео. Тако, до даљњега нема ништа од таквог писања. Него, једно успутно питање: да ли ти је у вокативу имена наставак у или е. По старим правописима требало би "у". По П. Ивићу може било како, али се ја с њим не слажем. доматриос
                  • Коме је како драже. Нећу закерати, иако ми се више свиђа "у" у вокативу. --Милош 03:31, 29 Јул 2004 (CEST)
              • А да ли си пробао Уникодски уређивач Јудит? Ја сам за њега направио дефиницију старословенског распореда тастатуре, која се званично испоручује уз тај програм. Уз помоћ ње сам и прекуцао „Горски вијенац“ у изворној графији. -- Страхиња 12:59, 28. јул 2004. (CEST)
            • Знам, ради се о лошој администрацији сервера на Математичком факултету, и ту ја не могу ништа, осим да ти пошаљем ПХП-ов спис лично, ако ми даш адресу. За моју адресу притисни моје име у потпису овог коментара. --Страхиња, 14:07, 25. јул 2004 (CEST)
          • Какогод, у случају да желиш написати старословенским или старосрпским штогод, поново ти препоручујем да погледаш Arial MS Unicode. Може и Гну Унифот, који ти је Страхиња предложио, а мени се чини да сам дотични виђао и у Тру тајп облику; тако да може послужити. Ипак, ако не користиш Гну-Линукс, биће ти лакше да се снађеш са поменутим Микрософтовим фонтом. Њиме ћеш моћи, и по норми и по стандарду, исписати све што желиш старословенски. --Милош 11:59, 24 Јул 2004 (CEST)

• Успут, и ово би требало да оде на причу о ћирилици. Урадићу то ја ускоро или нека уради то неко други. --Милош 12:02, 24 Јул 2004 (CEST)

Могућности транслитерације

• Молим некога да ми објасни зашто није могуће пребацити latinicu у ћирилицу док је обрнуто могуће. Горе је дискусија разбацана и било биле лепо на једном месту врло кратко објаснити техничку страну проблема. Avala 14:23, 20 Јул 2004 (CEST)
  • У ћириличном писму важи правило једно слово (знак) једнако један глас, тј. ово писмо је фонетско. Латиница није јер има мање од 30 слова (знакова), тако да се неки гласови представљају помоћу два знака. На пример то су слова љ, њ, и џ која се латиницом пишу lj, nj, dž. То значи да када пише lj ми то можемо да тумачимо и као лј и као љ, и исто тако и за ова друга два слова. Ако бисмо аутоматски пребацивали сваку комбинацију dž у џ, у шта би се онда пребацила реч nadživeti? Обрнути процес, пребацивање ћирилице у латиницу је без икаквих проблема могуће извести, јер ту нема двосмислености. --Djordjes 17:02, 20 Јул 2004 (CEST)
  • Ne vazi to pravilo u cirilicnom pismu nego u PRAVOPISU. Da pravopis kaze da ce se od sada pisati дж umesto џ, onda ce se tako pisati. Ili da ce se u latinici pisati Ď umesto Dž onda ce se tako pisati -- Sergivs 9. august 2004

Коментар из Хрватске

• Evo vam od jednog Hrvata: mislim da treba biti na samo 1 pismu, jer je to najracionalnije i najestetskije. A to može biti samo ćirilica. ko imate program (mislim da imate) prijeslova na latinicu-tu ne bi moralo biti problema. Isto, argument većine je često klimav- a ionako ta većina zna ćirilicu. Rusi, Bugari,...imaju samo na jednom pismu, a mislim (nisam siguran) da tako i ostali. Ne znam ima li uopće ijedne wiki koja bi bila dvografijska. No- to je samo moje mišljenje.
  • Није спорно писати једним писмом. То је знатно једноставније. Овде је, очигледно, спорно да ли да се латиница уопште користи (чак и као изведена). --Милош 14:22, 24 Јул 2004 (CEST)

Моје мишљење

• Пре спајања српског и хрватског језика у један језик писмо које је користио српски језик (Срби) било је ћирилица, а писмо које је користио хрватски језик (Хрвати) било је латиница. После спајања ова два језика у један српско-хрватски оба писма постала су одлика новог језика. Када су се језици поново разделили на српски и хрватски, Хрвати су се вратили латиници, а Срби су се вратили ћирилици с тим што су задржали и коришћење латинице јер су такви светски трендови, тј. водећи светски језици користе латиницу. Срби и српски језик треба да чувају ћирилицу као своје културно обележје, па је и српска Википедија написана на ћирилици. Укључивање латиничних страна је зато мач са две оштрице. Занемаривање ћирилице је један од корака културног затирања Срба и српског језика. Са друге стране српска култура ће бити разумљивија многима који се служе латиницом, ако је представљена на латиници. На пример, Грци користе свој алфабет као једно уникатно писмо и тешко га се одричу, а многима од нас је лакше читати текст писан на грчком језику латиницом (тзв. грклиш). Али исто тако, неко ко познаје грчки језик он мора познавати и њихов алфабет,јер ако не зна грчки језик онда му не помаже много ни да чита текст на латиници. Слично је и са српским језиком и ћирилицом. Мислим да што се тиче ћирилице треба бити доследан, чак и да је само ми користимо. А ћирилице имају и још неки народи као на пример Руси, Бугари, Македонци и не помишљају да је се одрекну. Не треба у том погледу ни ми да се нећкамо, нити да се двоумимо. Као што рече овај Хрват ниједна Википедија није двографијска па што би то и наша била. Ко хоће да чита Википедију на српском нека инсталира ћирилицу, сада је то бар једноставно јер је UNICODE постао стандард. А тек за коју годину када Википедија на српском постане један велики и озбиљан пројекат ћирилица ће постојати и на (тада) најслабијим рачунарима. Мислим да српска Википедија за сада треба да постоји само на ћирилици, па ако некада буде требало да се пребаци и на латиницу то се може једноставно извести. Мислим да је много битније текстове са српске Википедије преводити на енглески језик и постављати их на енглеску Википедију, јер тиме ће постати приступачни много већем броју људи. Пребацивањем са ћирилице на латиницу ми не добијамо скоро ништа, а ресурси се непотребно дуплирају. --Djordjes 11:15, 25 Јул 2004 (CEST)

• Било би лепо да може да се чита и латиница, али смисао Вики пројеката је тај да странице могу да се мењају, а те латиничне онда не би могле да се мењају јер би биле само превод ћириличних које би се једине могле мењати. Не знам, незгодно је радити са два писма. За сада бих једино могао да предложим да уз сваки текст на самом почетку стоји и његов наслов на латиници, због претраживача. Често људи траже неки појам на Интернету па користе само латиничну претрагу, а можда на ћирилици, на Википедији има одличан текст о томе. Такав пример је рецимо текст "Радоје Домановић", Гугл га у ћириличној претрази ставља на прво место, а у латиничној га неће никад наћи. --Djordjes 13:25, 1 Авг 2004 (CEST)
  • Не видим неки посебан смисао да дискутујем о потреби латинице на српској википедији. Као што је већ речено, техничке могућности се стално повећавају па то не би требао бити проблем, јер ће сваки појединац то себи моћи "наштимати" како жели а основа ће остати ћирилична. Ти си Ђорђесу указао на неке проблеме који су објективни и са којима се слажем, али то није разлог да се одступи од "зацртаног циља". Твој предлог за латинични "превод" наслова могао би да изазове одређене проблеме које је тешко у овој фази развоја српске википедије предвидети. Ако си видео мој последњи чланак Беси, тамо имаш ћирилицу, латиницу и грчки. У мом следећем чланку (који припремам) реч је о римском песнику, па има велики број цитата на латинском који су инкорпорирани и у ћирилични текст, а појављују се и издвојено. Није немогуће, али ме занима ко би и како тај текст "преводио". То све скупа и није толики проблем као што би могао да буде ако неко буде хтео да преноси неке текстове Хенрика Барића и Милана Будимира где пишу о лингвистици. Скенирао сам и OCR-овао Будимирове Грке и Пеласте, боље да ни не кажем колико сам сати потрошио на том послу. :domatrios 00:23, 8 Авг 2004 (CEST)

Гласање

Овде можете гласати о томе да ли сте за укључење латиничких страна (у ма ком облику, укључујући и неки јава скрипт који ће у лету преводити на латиницу) или нисте. Гласање се завршава 1. септембра 2004 у 00:00. --Милош 16:24, 19 Јул 2004 (CEST)

Гласам за укључење латиничких страна

1. --Милош 16:26, 19 Јул 2004 (CEST)
2. -- Sergivs 9. august 2004
3. -- rebelmouse 15.8.2004
4. -- nesha 18.4.2005 Steta sto se vrsi ovakva rasprava sto se spominju recenice: "Idite u Hrvatsku...." i sl. Meni je iz tehnickih razloga naporno da pristupam cirilicnoj Vikipediji i pristupacu engleskoj jer me mrzi da se smaram i da nesto specijano podesavam da ne bih gledao kukice i kvrcice kao sto ih sada gledam na nasoj Vikipediji i steta sto ova nasa Vikipedija nije na latinici jer nema nikakvih smetnji da tako bude a znatno bi se olaksao rad.

Ја ни на Windows 98 на Pentuim 266MHz и IE5 (који је познат као најгори браузер икад направљен) никад нисам имао проблема ни са писањем ни са читањем латинице. Појма немам одакле ти кукице. Шта хвали одласку на хрватску википедију? Ја често идем тамо. Не пишем много, али то је само зато што не могу да стигнем и на нашу и на енглеску, а камоли на хрватску. Милант

5. --Покрајац (разговор) 20:36, 18 апр 2005 (CEST)
6. --Голија 18 апр 2005
7. --Dzivdzan 23:20, 18 апр 2005 (CEST)
8. --Саша Стефановић разговор 23:29, 18 апр 2005 (CEST)
9. --Dzordzm 00:29, 19 апр 2005 (CEST) али само ако ће сваки чланак имати паралелно идентичне ћир и lat варијанте, и да ћирилична верзија буде подразумевана за нове кориснике
10. --ангелина марковић 03:17, 19 апр 2005 (CEST) гласам за варијанту предлога (под условима) које је поставио ЏорџМ (9.).

• Povlacim svoj glas na ovom mestu, buduci da sam neoprezno (Hvala Bonzo) glasala ne citajuci datume glasanja. Time potvrdjujem Bonzov predlog za regularno glasanje. --ангелина марковић 04:26, 19 апр 2005 (CEST)

Гласам против укључења латиничких страна

1. Страхиња 9:52, 23 јул 2004 (CEST)
2. Djordjes 11:15, 25 Јул 2004 (CEST)
3. Авала 14:23, 25 Јул 2004 (CEST) Морам да признам да би то био потпуни хаос и да није време за укључење тих страна. Макар не за сад можда за једно годину дана, а ако би то било компликованије, онда укључите латиницу одмах.
4. Никола 07:59, 7 Авг 2004 (CEST)
5. Марко 01:23, 22 Авг 2004 (CEST) Коме је стало до латиничне верзије може на сопственом сајту поставити аутоматску траслитерацију страница са српске Википедије.
6. Милан Тешовић 04:54, 2 Апр 2005 (CEST) Настао би потпуни хаос, били би јединствена Википедија по нечему чиме се ни једна Википедија не би поносила... Зашто они који желе латиницу не оду на хрватску Википедију. Јесте да су тамо мјесеци неразумљиви, али имаче се разумијемо. Ова расправа је одавно готова, али је ја тек сада читам, не знам из ког разлога (можда зато што нисам на интернету љети?).
7. domatrios 18:24, 18 апр 2005 (CEST) могао бих написати књигу коментара. Ајде ипак један: Да ли је покретач овог гласања толико паметан - или смо сви ми ударени мокром крпом? The question is now!
8. Mir Harven 19:48, 18 апр 2005 (CEST) Ovo je bizarno. Mislio sam da je odavno riješeno. No, stvar treba postaviti racionalno. Imaju li bliski jezici (npr. urdu i hindi) dvografijske wikipedije (nastaliq pismo na temelju arapskoga/devanagiri) ? Ima li bilo koji jezik dvoslovopisnu wikipediju ? Eto, to je odgovor.

Гласам против гласања (глупо на квадрат!)

1. --

• Гласање јесте глупо (што не би свако могао радити шта хоће?), али функционисање Википедије није такво. Википедија поштује одлуку заједнице, па ако се овде појави заједница која не жели уопште да постоји латиница (или ћирилица), она неће ни постојати. А, како се лепо горе може видети, има таквих тенденција. Зато је врло битно да се као заједница одредимо према том питању. --Милош 02:40, 20 Јул 2004 (CEST)
• Зашто „не покретати ово питање“ само 6 месеци? Је ли ово гласање за скупштину и председника, па да се одлуке спроводе мандатно, само на одређено време? Такође, зашто само пријављени до 18. јула? Ја уопште нисам пријављен, а гласао сам против додавања латиничних страница. Хоћеш ли сада мој глас једноставно обрисати? Тако нешто сам могао и да претпоставим. -- Страхиња 13:12, 28. јул 2004. (CEST)
  1. Ко хоће, нека покрене питање у будућности, али је непотребно смарати тиме у наредних шест месеци. Ниједна одлука овде није света крава. --Милош 21:06, 28 Јул 2004 (CEST)
  2. Обичај је на Википедији да не гласа онај ко бар седам дана није био пријављен у тренутку гласања. Како је српска Википедија мала, ја сам тај рок сузио на дан отварања гласања. (Нисам знао да ниси пријављен, чак сам ти оставио и поруку на месту где би требало да стоји твој разговор: Разговор са корисником:Страхиња. Сем тога, пријави се да бисмо могли нормално да комуницирамо.) То се чини да би се предупредиле злоупотребе у виду масовног (мада у овом случају то није потребно, довољно је пет до десет) пријављивања корисника и гласања за одређени избор.
  3. Пошто си гласао против оног за шта сам ја гласао, а сам могу потврдити твој идентитет, нећу додати назнаку да је један од гласова неважећи, што је обичај на Википедији. И, какве су то параноје? И то да сам те ја блокирао? --Милош 21:06, 28 Јул 2004 (CEST)

Гласање је неважеће

• Предходно, додатно гласање је неважеће, ако сте читали упутства завршено је давно, 1 септембра 2004.
• Тако нешто је могао само Слоба да уради и да прође некажњено,, мазне гласове или покупи од предходних избора, урачуна стрине и тетке по 1 000 000 гласова и кул.
  • Ајде лепо повуците потписе да небисте бунили нове посетиоце.
    • Ја гласам против гласања (ајде да буде само онако како ја кажем, крунисање се подразумева , мене наравно)
      • Dzordzm и Ангелина Марковић су дали занимљив предлог, па ако отпадне крунисање , ја ћу размислити о тој варијанти

Ново гласање

• Гласање се понавња на иницијативу..............
• Гласа се о....................
• Гласање почиње.................и завршава се ..............
• Разлози за и разлози против.
  • За
  • Против
• Гласати могу ...............................................само они који ће гласати за Бонза.
  • Бонзо је потпуно у праву, беспредметно је гласати док не знамо о чему. Ја сам некако претпостављао да сада имамо у виду овај нови производ пријатељства народа СРЈ и НР Кине, што мање-више одговара ономе што сам ја горе кратко описао, али био би ред да то неко и напише, ако уопште има потребе да гласамо. --Dzordzm 05:27, 19 апр 2005 (CEST)
    • Написаћу о томе када будемо довршили целу причу. А мислим да је ових дана при крају. --Милош Ранчић (разговор) 06:15, 19 апр 2005 (CEST)