Википедија:Стара главна страна
{{{1}}}
Википедија је вишејезички пројекат стварања потпуне и тачне слободне енциклопедије.
Википедија на српском језику тренутно има 690.844 чланка.
И ти можеш да уређујеш Википедију!
| Култура | Географија | Историја | Биографије | Математика | Наука | Друштво | Технологија |
| Садржај Википедије | Портали | Азбучна претрага чланака |
Изабрани чланак
Велико ратно острво је речно острво у Београду које се налази на ушћу Саве у Дунав и ненасељено је. Према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији градске општине Земун. Године 2005. увршћено је у списак природних добара Србије и дато на управљање ЈКП „Зеленило Београд“.
Први писани траг о острву датира из 1699. године када је оно описано као велико шумовито острво, док најстарији ликовни приказ острва датира из 1514. године. Током историје, острво је више пута мењало назив, а крајем 18. века добило данашњи. Од свог постанка, због значајног стратешког положаја имало је велику улогу у ратним операцијама. Острво је било стратешка тачка са које је Београд нападан и брањен, па је зато добило назив Велико ратно острво.
Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од орнитофауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења. Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа Лидо, док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни.
Вести
- 11. јун — Потпредседник Малавија Саулос Чилима и девет других путника погинуло је у авионској несрећи.
- 8. јун — У Београду одржан је први Свесрпски сабор. Неколико десетина институција Републике Србије и Републике Српске потписало је документа о сарадњи, као и Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.
- 8. јун — Златан Ибрахимовић је званично завршио репрезентативну каријеру на пријатељској утакмици Србија — Шведска.
- 6. јун — Данска, Грчка, Пакистан, Панама и Сомалија изабране за нове несталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, са двогодишњим мандатом почев од јануара 2025.
- 19. мај — Председник Ирана Ебрахим Раиси настрадао је у хеликоптерској несрећи код града Варзакана на северу Ирана.
- 18. мај — Дошло је до сукоба између сепаратиста и француских снага безбедности на француској прекоморској територији Нова Каледонија.
- 15. мај — Председник Владе Словачке Роберт Фицо је рањен у атентату након састанка са члановима Владе у Хандлови.
Јесте ли знали...
- … да је персијски владар Дарије I (на слици) први увео принцип штафете?
- … да се последњи атински краљ звао Кодро?
- … да је Огњеслав Костовић Степановић направио први цепелин, 20 година пре Цепелина?
- … да је Марко Тулије Цицерон добио име од латинске речи cicero која означава биљку леблебија?
- … да се Кока-кола у почетку могла купити једино у апотеци?
- … да се први авион који су конструисали браћа Рајт звао Флајер?
- … да је интернет претраживач Јаху добио име по лику из књиге Гуливерова путовања Џонатана Свифта?
На данашњи дан
- 1243 — Монголи су однели одлучну победу у бици код Коседага над Селџуцима, што је довело до распада селџучке државе.
- 1409 — Католичка црква је упала у двоструки раскол како је Петрос Филаргос устоличен за папу Александра V на концилу у Пизи, поред папе Гргура XII у Риму и папе Бенедикта XII у Авињону.
- 1690 — На Калемегдану је одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив цара Леополда на заједничку борбу против Турака, са територије Угарске.
- 1843 — Хонгконг је проглашен британском краљевском колонијом.
- 1906 — У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка.
- 1917 — На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис (на слици) и мајори Љубомир Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића.
- 1945 — У Сан Франциску су представници 50 земаља потписали Повељу о оснивању УН.
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиновости слободне вести
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице
|
Контакт |