Википедија:Правила уређивања

Википедија је процес који се никад не завршава:савршеност није неопходна

Дивно је када неко постави довршену, добро написану и коначну верзију чланка на Википедију. То увек треба охрабривати.

Међутим, једна од великих предности вики система је да непотпуне или лоше написане прве верзије чланка могу кроз поступак заједничког уређивања да прерасту у дотерано и наочито ремек-дело. Ово нашем приступу даје предност у односу на друге начине писања и објављивања. Стога треба што је више могуће охрабривати и додавање првих, још увек недовршених, верзија текста.

Неко ће можда започети чланак прегледом насумичних чињеница. Други ће додати неко мањинско мишљење. Неко трећи уоквириће чланак додатним гледиштима на тему о којој се говори. Неко ће обрадити запостављено становиште, или преформулисати претходно исказано мишљење да би било у складу са неутралном тачком гледишта. Следећа особа ће можда додати још чињеница, бројке или графиконе, или исправити правописне граматичке грешке које су се поткрале у току бројних измена.

Док се сав тај материјал додаје, било ко може да допринесе и преуреди чланак у јединственију целину. Потом, додаће се још текста; па још прераде и чланак ће се постепено развијати у коначну верзију текста.

У току овог процеса, чланак може да изгледа као прва верзија — или још горе, као насумична збирка белешки и чињеница. Уместо да се згражавамо над његовом ружноћом, требало би да се радујемо могућностима које пружа, и да имамо вере да ће се поступком уређивања претворити у бриљантну прозу. Наравно, чланак не мора да нам се свиђа; с времена на време можемо да критикујемо рад који је заиста испод сваког нивоа, осим што га једноставно преправљамо. Најважније је да се исправи, ако је то могуће. Безнадежне текстове ћемо померити на одговарајуће стране за разговор или, у случајевима када у чланку не постоји ништа што би га искупило, сместа обрисати. Овог последњег, међутим, не треба се латити олако.

О стиловима уређивања

Важи правило да различити људи имају различите „стилове“ уређивања. Неко уређује мало и тежи да допринесе новим садржајем. Неко други више воли да побољшава и значајно проширује постојеће „клице“ и чланке. Има и оних који воле да се баве лектуром (исправке граматичких грешака, појашњавањем и синтаксом), или додавањем нових повезница и премештањем страна (променом наслова да не би дошло до брисања историје и стране са дискусијом).

На Википедији има места за све набројано.

Такође, има и различитих стилова уређивања у односу на то колико су људи слободни или колико су вољни да то буду:

• Већина нас углавном сматра да треба да будемо храбри при уређивању страна.
• Готово нико не мисли да треба да се посаветује са претходним аутором пре прављења измене; када би сматрали да треба тако да радимо напредовали бисмо веома споро.
• Напротив, неки Википедијанци сматрају да уопште не треба околишати — ако уочите проблем, уместо да чекате расправу о измени за коју сматрате да је потребна, једноставно одмах измените. Расправа је крајње средство.
• Гледиште између ова два држи да дијалог треба испоштовати, али да у исто време треба прихватити ситније измене. По овом ставу, да ли или не направити корениту измену зависи од контекста — ово се чини сасвим разумним.

На Википедији има места за све ове ставове.

Када се припремају велика брисања или замене, можда је најбоље измене предложити у расправи, да првобитни аутор не би био обесхрабрен за будуће измене. Оно што је за једну особу побољшање, за другу може бити скрнављење, а нико не воли да му се рад уништава без упозорења.

Дакле, што год да радите, покушајте да сачувате информацију. Неки од разлога за брисање дела чланка могу бити:

• дуплирање
• неважност
• очигледна бесмислица
• кршење ауторских права
• нетачност или немогућност утврђивања тачности информација

Неке од могућности насупрот брисању:

• преправка текста или навођење тачног извора, уз истовремено настојање да се очува садржај
• премештање текста у оквиру чланка или у други чланак (било нови или постојећи)
• додавање појашњења (текст, мултимедијални садржај, фусноте итд.) за која мислите да су битне за уравнотежење чланка

Ако, по вашем мишљењу, текст просто треба поново написати или знатно изменити, слободно то и урадите. Међутим, сачувајте било који стари садржај за који сматрате да би могао бити од значаја за расправу, заједно са коментаром зашто сте направили измену, на страни за разговор. Чак и ако сте обрисали нешто што је сасвим очигледно погрешно, велике су шансе да то стоји на страници зато што је неко веровао да је то истина; због тога сачувајте коментар да је текст погрешан да бисте обавестили будуће уреднике. Имајте на уму и то да ћете можда морати да браните своје ставове и поступке уколико обришете страницу - има корисника који се оштро противе било каквом брисању садржаја из Википедије.

О било којем поступку да се ради, било да сте одлучили да ревносно мењате или да се прво распитате на страни за разговор, имајте на уму да Википедија није форум за дискусију. Википедија зна да буде веома живо место, и за пројекат у целини је најбоље да своју енергију усредсредимо на унапређивање чланака уместо на одбрану омиљених теорија, идеологија, религија итд. Није на одмет ни имати бонтон. у виду.

Уређивање и преобликовање страна за разговор

Конверзације на страници за разговор уредника се искључиво архивирају, никако бришу. Уредници који бришу теме са СЗР администратори или други уредници требају указати да то не чине и у крајњем случају, поништити измјене. Изузетак од наведеног су теме које садрже вријеђања, троловање и друга кршења основних правила.

За додатна упутства о изменама и преобликовању страна за разговор,погледајте:

• Помоћ:Страница за разговор
• Википедија:Преобликовање

Види још

• Википедија:Шта Википедија није
• Википедија:Водич за писање бољих чланака