Википедија:Величина чланка

Ова страница садржи преглед кључних питања у вези са величином чланка. Постоје три повезане мере величине чланка:

• Проблеми читаоца, као што су распон пажње, читљивост, организација, засићеност информацијама итд.
• Одржавање, као што су артикли који захтевају много времена за одржавање када су веома дуги
• Технички проблеми, као што су ограничења мобилних прегледача.

Величина чланка утиче на употребљивост на више начина и то:

• Проблеи читаоца, као што су распон пажње, читљивост, организација, засићеност информацијама итд.
• Одржавање, као што су артикли који захтевају много времена за одржавање када су веома дуги
• Технички проблеми, као што су ограничења мобилних прегледача.

Када је чланак превелик, размислите о томе да га разбијете на мање чланке, да га укључите у нови чланак или да га спојите са постојећим чланком. Када је чланак премали, може се спојити са једним или више постојећих чланака. Такве уредничке одлуке захтевају консензус. Смернице о величини артикала и детаљна решења су дате у наставку. Политика лиценцирања налаже да сваки пут када се било који садржај копира из једног чланка у други нови или постојећи чланак, мора се користити сажетак уређивања који садржи тражену атрибуцију копије.

Читљивост

Сваки чланак на Википедији је у процесу еволуције и вероватно ће наставити да расте. Други уредници ће допуњавати чланке када завршите са њима. Википедија има практично неограничен простор за складиштење; међутим, дуги чланци могу бити тежи за читање, кретање и разумевање. Чланак дужи од једне или две странице када се одштампа треба поделити на одељке да би се олакшала навигација (погледајте Википедија: Приручник за стил). За већину дугих чланака, подела на секције је свакако природна. Читаоцима мобилне верзије Википедије може се помоћи тако што ће обезбедити да одељци нису толико дуги или толико бројни да ометају навигацију.

За читање странице од око 10.000 речи потребно је између 30 и 40 минута просечном брзином, што је блиско распону пажње већине читалаца. Разумевање стандардних текстова при просечној брзини читања је око 65 %. Код чланака са 10.000 речи може бити корисно да преместите неке одељке у друге чланке и замените их резимеима.

Чланци који покривају посебно техничке теме требало би, генерално, да буду краћи од чланака о мање техничким темама. Док стручни читаоци таквих чланака могу прихватити сложеност и дужину под условом да је чланак добро написан, општем читаоцу је потребна јасноћа и сажетост. Постоје случајеви када је дуг или веома дугачак чланак неизбежан, иако његову сложеност треба свести на минимум. Читљивост је кључни критеријум.

Читљива проза

Читљива проза је главни део текста, искључујући материјал као што су фусноте и референтни делови („види још”, „спољне везе”, библиографија, итд.), дијаграми и слике, табеле и листе, Викилинкови и спољни УРЛ-ови, форматирања и друго.

XTools приказује информације о прози, укључујући број знакова (у одељку „Проза” у одељку „Општа статистика”). Може се користити за чланак који се тренутно прегледа тако што ћете изабрати картицу Приказ историје за страницу, а затим Статистика странице из реда у близини горњег наслова Спољни алати.

Листе, табеле и резимеи

Листе, табеле и други материјал који је већ у облику сажетка можда неће бити прикладан за даље смањивање или сумирање методом стила резимеа. Ако не постоји „природан” начин за раздвајање или смањење дугачке листе или табеле, можда би било најбоље да је оставите нетакнуту и донесете одлуку да се или задржи уграђен у главни чланак или да се одвоји на самосталну страницу. Без обзира на то, листа или табела треба да буду што краћи колико је то изводљиво за њихову сврху и обим. Превише статистичких података је против основне политике пројекта.

Одржавање

Чланцима на Википедији је потребно стално одржавање. Ово се креће од мањих измена које исправљају правопис и граматику, до великих ажурирања које одражавају нове догађаје и нови изворни материјал. Неки чланци ће можда морати да буду поново написани након неког времена, посебно чланци направљени о недавним догађајима. Добра пракса је осигурати да чланци не постану предуги за одржавање, посебно чланци којима је потребно често ажурирање. Одржавање може постати теже када количина текста на тему расте.

Укупна величина чланка треба да буде разумно ниска, посебно ради читаоца који користе спорије интернет везе или мобилне уређаје или који имају споро учитавање рачунара. За текст величине 32 kB потребно је око пет секунди да се учита страница за уређивање на дајал-ап вези, док пратеће слике захтевају додатно време, тако да је странице знатно веће од ове теже за приказ старијим претраживачима. Неки велики чланци постоје за теме које захтевају дубину и детаље, али се обично чланци такве величине деле на два или више мањих чланака.

Мобилни претраживачи могу бити проблем ако ови уређаји имају мало меморије и/или спор ЦПУ; дуге странице могу захтевати превише времена за обраду, ако уопште могу бити у потпуности учитатане. Када користите споре везе, на пример, десктоп рачунар са аналогним модемом или бежичну везу неких мобилних уређаја, дугим чланцима може бити потребно превише времена за учитавање. За белешке о неповезаним проблемима које различити веб прегледачи имају са МедијаВики сајтовима, као и за листу алтернативних прегледача које можете да преузмете, погледајте Википедија: Белешке прегледача.

Максимално ограничење за Википедију је преко софтвера МедијаВики на 2 мегабајта (конкретно, 2048 килобајта или 2,097,152 бајта).

Прекорачење ограничења за накнадно проширење довешће до тога да се шаблони у чланку појављују погрешно.

Раздвајање чланка

Веома велике чланке треба поделити на логички одвојене засебне чланке. Дугачке самосталне листе чланака су подељене на следеће странице по абецедном реду, бројчано или подтематски. Такође размислите о раздвајању и преклапању подељених делова.

Када делите одељак у нови чланак, требало би да у резимеу уређивања новом чланку наведете да је порекло садржаја потекло са чланка из којег копирате.

Нема потребе за журбом

Нема потребе за журбом са дељењем чланка када почне да расте. Понекад чланак једноставно треба да буде обимам да би се тема адекватно покрила. Ако нисте сигурни или имате чланке високог профила, започните дискусију на страници за разговор у вези са општом структуром теме. Одредите да ли тему треба третирати као неколико краћих чланака и, ако јесте, како их најбоље организовати. Ако дискусија не напредује, размислите о додавању једне од подељених ознака да бисте добили повратне информације од других уредника.

Раздвајање тривијалних или контроверзних делова

Релативно тривијална тема може бити прикладна у контексту већег чланка, али неприкладна је као тема читавог чланка сама по себи. У већини случајева, кршење је неутралне тачке гледишта да се посебно издвоји контроверзни одељак без остављања адекватног резимеа. Такође крши политику неутралне тачке гледишта стварањем новог чланка који садржи информације које је консензус одбацио из главног чланка. Размотрите друге организационе принципе за поделу чланка и будите сигурни да и наслов и садржај издвојеног чланка одражавају неутралну тачку гледишта.

Ако је неки одељак чланка магнет за бескорисне доприносе (као што је одељак „спољне везе” или одељци са тривијалностима), имајте на уму да, иако га преместите у други чланак, може да помогне да се очисти главни чланак, он ствара нови чланак који се у потпуности састоји од одељка за нежељене прилоге. Ако чланак садржи велике количине материјала који није погодан за уврштавање у енциклопедију, боље је уклонити тај садржај него креирати нови чланак за њега.

Смернице за величину чланка

Неке корисне смернице и необавезујуће препоруке за раздвајање чланака и комбиновање мањих страница јесте:

Читљива величина прозе		Шта радити
> 15.000 речи	> 100 kb	Готово сигурно треба поделити чланак.
> 9.000 речи	> 60 kb	Вероватно би требало поделити, иако обим теме понекад може оправдати обим чланка.
> 8.000 речи	> 50 kb	Можда ће бити потребно поделити; вероватноћа расте са величином.
< 6.000 речи	< 40 kb	Сама дужина не оправдава поделу.
< 150 речи	< 1 kb	Ако чланак или листа остају ове величине више од неколико месеци, размислите о комбиновању са повезаном страницом. Алтернативно, чланак би се могао проширити; види Википедија:Клица.

Имајте на уму: ова смерница се примењује само на читљиву прозу, а не на величину вики ознака (као што се налази на листама историје или на неки други начин). Број речи се може пронаћи уз помоћ Shubinator's DYK tool или Prosesize.

Основна правила се нешто мање примењују на странице са вишезначним одредницама и наравно не примењују се на преусмеравања . Читљиви алати за прозу не броје речи или знакове у насловима слика, листама или табелама. Када размишљате о подели чланака на листи, узмите у обзир утицај разбијања табеле која се може сортирати.

Чланке са више од 500 kb треба несумњиво изделити на више чланка, уколико је то практично.

Са развојем технологије, брзине преноса информација и капацитета уређаја, може се очекивати да ће се препоручена максимална величина чланка повећавати у будућности.

Уклањање садржаја

Уклањање одговарајућег садржаја, посебно стила резимеа, и/или поузданих информација и информација које нису тангенцијалне, из чланка само да би се смањила дужина без премештања тог садржаја у одговарајући чланак било спајањем или раздвајањем, може захтевати дискусију на страници за разговор ради постизања консензуса.

Језик за означавање је код који се користи да организује документ и учини га читљивим. Вики ознаке су кодови који се користе на Википедији. Величина ознаке укључује читљиву прозу, вики кодове и све медије који се користе у чланку, као што су слике или аудио снимци. Величина ознаке ће увек бити већа или једнака читљивој величини прозе на којој се заснива горња смерница за величину.

Величину ознаке странице у бајтовима можете пронаћи из историје њене странице (при дну). Такође унос у пољу за претрагу: intitle:Наслов чланка ће приказати и број речи у чланку и величину чланка у килобајтима. У већини случајева то сами по себи нису поуздани показатељи да ли чланак треба поделити.

Највећи чланци према величини ознаке су наведени на Special:Longpages.

Имајте на уму да могућност уређивања одељка уместо целе странице смањује време чекања, уклањајући неке од многих проблема са превеликим страницама за уреднике; међутим, читаоци са спорим везама и даље ће морати да чекају да се учита цела страница.

Ако имате проблема са уређивањем дугачког чланка

Ако сте наишли на чланак који је толико дугачак да не можете да га измените или ако ваш претраживач одсеца крај чланка када покушате да га измените, постоји неколико начина на које можете да решите проблем.

Најбоље побољшање је једноставно надоградити на модернији веб претраживач, ако је могуће. Постоје и многе друге предности надоградње на њихову најновију верзију, као што су боља безбедност, бољи приказ садржаја написаног на модернији HTML и исправке грешака. Многи чланци на Википедији могу бити дужи од 64 kb на сталној основи, тако да ће старији претраживачи и даље имати повремене проблеме са дугим чланцима.

Често можете уређивати чланак један по један одељак користећи везе [уреди | уреди извор] које видите поред сваког заглавља у чланку. Ово би требало да функционише све док ниједан од одељака није дужи од 32 кБ, што заиста не би требало да буду. Можете да измените текст који долази пре првог одељка тако што ћете кликнути на дугме уреди за први одељак, а затим променити &section=1 део URL-а у &section=0 (погледајте Т2156 и два решења за JavaScript: 1, 2 на енглеском језику). Такође погледајте Уређивање пре првог одељка.

Ако сматрате да је одељак предугачак да бисте га правилно и безбедно уређивали, или имате неки други релевантан проблем, можете да поставите захтев за помоћ на Википедија:Трг/Помоћ.