Она је опште прихваћен стандард који уредници требају да поштују, иако се најбоље поступа са здравим разумом и примењивањем повремених изузетака. Свака већа измена на овој страници треба да одржава консензус. Када сте у сумњи, расправљајте прво на страници за разговор.
Ако уредник пронађе рупу у систему или трик који омогућава да избегну стандарде заједнице или злоупотребе алатке администратора, то не треба третирати исто као грешку направљену у доброј вери. Међутим, санкције на Википедији треба да буду превентивне, а не казнене. Упозорење администратора је обично најбољи начин да се спречи играње игара, јер би јасно упозорење требало да помогне да се исправе грешке. Ако уредник игнорише упозорење и понови своје понашање, или ако пронађе нове креативне начине да постигне исти циљ, вероватније је да вара систем у лошој намери.
Позивање на део текста правила или одређене реченице уместо суштине правила.
Форсирање сопствене интерпретације правила. Рецимо, позивање на заштиту или упориште у оквиру правила.
Игнорисање других уредника.
Разговарање и преговарање са другим уредницима у лошој намери. На пример, постићи компромис са другим уредницима, они учине уступке у погледу спорног садржаја а друга страна не испуни свој део уступка у оквиру компромиса.
Пројектовање својих фобија на друге уреднике.
Трабуњање ван теме, затрпавање разговора.
Брисање већег садржаја због мање грешке.
Злоупотреба више налога ради прикривања конфликта интереса.
Некоректна карактеризација рада других уредника, са циљем да би се представили као неразумни или да је потребно блокирати их.
Након вређања другог уредника, уредник се враћа у разговор и врши правдање своје увреде, позивањем на добре намере.
Изигравање жртве.
Понашање на граници кршења правила или меко кршење правила, како се не би могао доказати патерн неконструктивног понашања.
Вршење неконструктивних измена како би се подигао квантитет измена уредника у циљу добијања наредног уредничког статуса.
