Википедија:Објасните жаргон

Садржај у чланцима на Википедији треба да буде написан што је више могуће за најшири могућу опсјег читалаца. Када га користите, објасните жаргон. Имајте у виду да особа која чита ваш чланак не мора да буде неко ко је образован или верзиран у вашој области, па можда неће разумјети изразе специфичне за ту област.

Вики формат вам омогућава да то урадите много једноставније него кад користите папир. Можете просто да жаргонске изразе поставите као везе ка чланцима који их објашњавају; потом можете да повезујете ка истом објашњењу са више мјеста. Циљ је хипер-повезати све жаргонске изразе ка објашњенима, па онда повезати сав жаргон који објашњава то, све док не дођете до израза које би требало да разумију и људи којима тема није блиска.

Када додајете садржај и креирате нове чланке, важан је енциклопедијски стил са формалним тоном. Умјесто есејистичког, аргументованог или тврдоглавог писања, чланци на Википедији треба да имају директан, стил само чињеница. Требало би учинити сваки разуман покушај да се осигура да материјал буде представљен на најшире могуће разумљив начин. Ако је чланак написан на високо технички начин, али материјал дозвољава разумљивије објашњење, онда се уредници охрабрују да га преуреде или поново напишу.

Публика

Википедија има разнолику публику која се може оцијенити на три начина:

• О познавању предмета.
  • „Општи читалац“, нема напредно знање у области теме, углавном није упознат са самом темом, а можда чак и није сигуран шта је тема.
  • „Читалац са знањем“, има знање из области теме, али жели да учи о самој теми.
  • „Стручни читалац“, познаје тему, али жели да сазна више или да се подсјети на неку чињеницу или је радознао о покривености Википедије.

• О способности читања. Различити бесплатни алати на интернету могу аутоматски да оцјењују читљивост текста или истичу сложене структуре реченица, као што је http://www.hemingwayapp.com/}- (аутоматски индекс читљивости) или https://www.readabilityofwikipedia.com/score}- (лакоћа читљивости по методи Флеш Кинкајд).

• По мотивацији за учење о теми.

Високо образован, образован, мотивисан читалац може комотно да прочита чланак од 5000 ријечи до краја. Други читалац може да се мучи са главним одјељком и погледа слике. Добар чланак ће заинтересовати све читаоце и омогућити им да науче о тој теми онолико колико су у могућности и мотивисани да ураде. Чланак може да разочара јер је написан знатно изнад читалачке способности читаоца, јер погрешно претпоставља да је читалац упознат са темом или пољем или зато што покрива тему на превише основном нивоу или није свеобухватан.

Иако члан било које групе публике може да налети на чланак и одлучи да га прочита (на примјер, кликом на случајну страницу), неке теме природно привлаче ограниченију публику. Тема која захтијева много година специјалистичког образовања или обуке прије него што се о њој проучава или о којој се расправља, генерално ће вјероватно имати ограниченију публику. На прјимер, тема из напредне математике, специјалистичког права или индустријског инжењерства може да садржи материјал који само добро упућени читаоци могу да цијене или чак разумију. С друге стране, многи предмети који се изучавају на академски напредном нивоу остају од интереса за ширу публику. На примјер, Сунце је од интереса за више читалаца од само астронома, а Алцхајмерова болест ће занимати више читалаца од само љекара.

Већина чланака на Википедији може да буде написана тако да буде потпуно разумљива широком спектру читалаца са просјечном способношћу читања и мотивацијом. Неки чланци су сами по себи техничке природе, а неки чланци имају техничке одјељке или аспекте. Многи од њих се такође могу написати тако да буду разумљиви широкој публици. Неке теме су суштински сложене или захтијевају много претходног знања стеченог кроз специјализовано образовање или обуку. Неразумно је очекивати да свеобухватан чланак о таквим темама буде разумљив свим читаоцима. И даље треба уложити напоре да чланак буде разумљив што већем броју, са посебним нагласком на главни дио. Чланак треба да буде написан на једноставном српском језику који нестручњаци могу правилно да разумију.

Помоћ техничког садржаја

Википедија настоји да буде озбиљан референтни ресурс, а високо техничка тема и даље припада неким Википедијиним чланцима. Повећање разумљивости техничког садржаја требало би да буде побољшање чланка у корист мање упућених читалаца, али то треба учинити без смањења вриједности за читаоце са више техничког искуства.

Учинити чланке разумљивијим не значи нужно да треба уклонити детаљан технички садржај. На примјер, очекује се да чланак у енциклопедији о хемијском једињењу укључује својства тог једињења, чак и ако су нека од тих својстава нејасна широј публици. Али често сумирање високо техничких детаља може побољшати читљивост текста и за опште читаоце и за стручњаке. На примјер, мало је вјероватно да ће дугачак математички доказ неког резултата прочитати ни општи читалац ни стручњак, али кратак сажетак доказа и његових најважнијих тачака могу да пренесу смисао општем читаоцу без смањења корисности стручном читаоцу. Када покушавате да одлучите коју количину техничких детаља је прикладно укључити, може бити од помоћи поређење са стандардним референтним радом у одређеној техничкој области којој предмет чланка припада.

Главни одјељак

Нарочито је важно да први одељак („главни“ дио, изнад садржаја) буде разумљив широкој читалачкој публици. Читаоци морају да знају о чему се ради у чланку и да ли читају тачан чланак, чак и ако већ не познају тему детаљно. Они који траже само сажетак или општу дефиницију могу престати да читају на крају уводног текста. Разумљив траг охрабрује читаоце да наставе да читају садржај чланка.

Из тих разлога, главни одјељак би требало да пружи разумљив преглед чланка. Иако је намјера да се на неки начин помену сви кључни аспекти теме, приступачност се може побољшати само сумирањем теме у главном дијелу и стављањем техничких детаља у садржај чланка. Главни одјељак треба да појасни општем читаоцу област проучавања теме, мјесто које тема заузима у свом пољу проучавања, за шта је (ако је уопште било шта) тема добра и шта прво треба научити да би се разумио чланак.

Главни одјељак не би требало да претпоставља да је читалац добро упознат са темом чланка. Терминологија у главном одјељку треба да буде разумљива на увид општим читаоцима кад год се то може урадити на начин који и даље адекватно резимира чланак и не би требало да зависи од везе до другог чланка. Свака веза ка другом чланку треба да буде додатак за пружање више информација, а пожељно је да не буде потребна за разумијевање текста на почетку. За високо специјализоване теме за које је тешко дати преглед у смислу са којима ће општа публика бити упозната, можда би било разумно претпоставити неко основно знање које води уз повезивање са предусловима потребним за разумијевање.

Правила палца

Израз „правило палца“ се односи на приближан метод да се нешто уради, заснован на практичном искуству, а не на теорији. Према њему, постоји неколико идеја за бављење умјерено или високо техничким темама:

Ставите најмање нејасне дјелове чланка испред

Савршено је у реду да каснији одјељци буду више технички, ако је потребно. Читаоци које детаљи не занимају, једноставно ће у једном тренутку престати да читају, због чега материјал који их занима треба да буде на првом мјесту. Повезани дјелови чланка би идеално требало да почну на сличном техничком нивоу, тако да ако први, лакши пасус чланка повезује са одјељком у средини чланка, први дио одјељка који је повезан са њим такође треба да буде разумљив. Чак и технички дјелови се често могу побољшати сумирањем главних идеја у првом параграфу прије него што се уђе у детаље.

Избјегавајте кружна објашњења: немојте дефинисати А у терминима Б, а Б у терминима А. Провјерите да бисте били сигурни да се технички термини не користе прије него што су дефинисани.

Напиши један ниво ниже

Општа техника за повећање приступачности је да се узме у обзир типичан ниво на којем се тема проучава (на примјер, средње, преддипломско или постдипломско) и напишите чланак за читаоце који су на претходном нивоу. Тако чланци о темама преддипломских студија могу бити усмјерени на читаоце са средњошколским образовањем, а чланци о темама на постдипломским студијама могу бити усмјерени на читаоце са неким преддипломским образовањем. Главни одјељак би требало да буде посебно разумљив, али савјет да се пише један ниво ниже може се примијенити на цијели чланак, повећавајући општу приступачност. Писање једног нивоа ниже такође подржава циљ да се обезбиједи терцијарни извор о тој теми, који читаоци могу да користе прије него што почну да читају друге изворе о томе.

Додајте конкретан примјер

Многи технички чланци нису разумљиви (и више збуњују чак и стручне читаоце) само зато што су апстрактни. Конкретан примјер може помоћи многим читаоцима да ставе апстрактни садржај у контекст. Понекад контрастни примјер (контрапримјер) такође може да буде од помоћи. На примјер, из чланка глагол:

Глагол, од латинског verbum што значи „ријеч“, је ријеч (врста ријечи) који у синтакси преноси радњу (донеси, читај, ходај, трчи, учи), појаву (догоди, постани) или стање постојања (бити, постојати, стајати).

Примјери и даље морају да испуњавају исти захтјев без оригиналног истраживања којем подлијеже други садржај.

Објасни формуле

Када је то могуће, чак и за стручњаке може бити од помоћи да на српском објасни зашто формула има одређене карактеристике или је написана на одређени начин. Објашњење „значења“ формуле помаже читаоцима да прате. У најмању руку, увјерите се да су све варијабле у формули дефинисане у чланку или да имате везе до чланака који их објашњавају.

Додајте слику

Визуелни прикази омогућавају многим људима да уче ефикасније и омогућавају да се технички концепти пренесу на сажетији и јаснији начин. Дијаграми треба да буду повезани са симболичким или вербалним описима гдје је то прикладно. Неки шаблони који би могли да буду корисни:

• {{Location map}}: за преклапање једне слике-симбола + ознака на мапу/слику;
• {{Location map many}}: за преклапање многих симбола слика + ознака на мапу/слику (до 9 маркера);
• {{Superimpose}}: за преклапање на слику без ивица, као што су отворени дијаграми.

Избјегавајте претјерано технички језик

• Разборно користите жаргон и акрониме. Објасните техничке термине и проширите акрониме када се први пут користе. Поред тога, можда ћете размотрити да их након тога користите мање или да их уопште не користите. Нарочито ако постоји много нових термина који се уводе одједном, замјена познатије ријечи на српском може помоћи у смањењу конфузије (све док се не жртвује тачност).

• Ако се не изгуби прецизност, користите уобичајене термине умјесто техничких израза. Замијените техничке термине уобичајеним терминима тамо гдје су потпуно еквивалентни.

• Размотрите увођење реченица са објашњењима са упозорењима. Када је дато мање потпуно или прецизно објашњење да би се побољшала јасноћа, уводите га фразом као што је "Генерално..." или "Са неким изузецима..." тако да читалац зна да се иза објашњења крије више сложености. Пратите кратку реченицу са објашњењем са више детаља или укључите одјељак „јаке дефиниције“ како би чланак у цјелини био потпун и прецизан.

• Уклоните дуге низове придјева, посебно техничких придјева.

• Користите кратке реченице када је могуће. Разумијевање се драматично смањује када дужина реченице прелази 12 ријечи. Међутим, коришћење превише кратких реченица у низу постаје монотоно; мијењајте дужину реченице да бисте одржали интересовање читалаца.

• Користите више глагола да побољшате читљивост. многе техничке придјеве можете замијенити глаголима.

• Користите језик сличан оном који бисте користили у разговору. Многи људи користе више технички језик када пишу чланке и говоре на конференцијама, али покушавају да користе разумљивије изразе у разговору.

• Користите аналогије да опишете тему у свакодневним терминима. Избјегавајте далеке аналогије. Најбоље аналогије могу направити сву разлику између неразумијевања и потпуног разумијевања. Међутим, Википедија није уџбеник, тако да аналогије треба да буду написане на енциклопедијски начин и да се приписује поузданим изворима. Опсјежна објашњења без специфичног извора могу представљати изворно истраживање или изворно истраживање синтезом.

Немојте превише поједностављивати

Важно је не поједностављивати материјал у настојању да га учините разумљивијим. Енциклопедијски чланци не би требало да „причају лажи дјеци“ у смислу да читаоцима дају лак пут до осјећаја да разумију нешто када не разумију.

Означавање чланака који су превише технички

Требало би користити одређене шаблоне за означавање чланака који не испуњавају договорене стандарде разумљивости.

За чланке који нису довољно разумљиви, технички шаблон треба уметнути на врх одговарајуће странице за дискусију. „Требало би да ставите објашњење на страницу за разговор са коментарима зашто сматрате да је превише техничко или предлозима за побољшање“. Шаблони додати без објашњења ће вјероватно бити или игнорисани или уклоњени.

Ову ознаку треба користити само на чланцима за које сматрате да би их неко могао побољшати према горе наведеним смерницама.

"Увод у..." чланак

За теме које су неизбјежно техничке, али у исто вријеме од значајног интереса за нетехничке читаоце, једно рјешење може бити посебан уводни чланак, као на примјер „Увод у вирусе“, гдје би се објасниле многе техничке ствари о самим вирусима, без претрпавања главног чланка о вирусима.

У складу са духом Википедијине политике шта Википедија није, смјернице о уводном одјељку и смјерница о рачвању садржаја, број засебних уводних чланака треба задржати на минимум. Прије него што започнете засебан чланак, потрудите се да буду испуњени одређени услови:

• Да се према савјетима датим у претходним одјељцима чланак не може учинити довољно разумљивим у цјелини без потребе за посебним уводом;

• Да с обзиром на степен општег интересовања за предметну тему добро написан траг није довољан.

Спољашње везе

• „Topic: Writing for the Web”. Nielsen Norman Group. 
  • Jakob Nielsen (1. 10. 1997). „How Users Read on the Web”. 
  • Hoa Loranger and Kate Meyer (23. 4. 2017). „Writing Digital Copy for Domain Experts”. 
  • Hoa Loranger (8. 10. 2017). „Plain Language Is for Everyone, Even Experts”. 
• „15”. Writing Web Content (PDF). Research-Based Web Design & Usability Guidelines. U.S. Department of Health & Human Services. 15. 8. 2006. ISBN 0-16-076270-7. 
• „Plain Language Action and Information Network”. U.S. Federal Government. 
• „Guidelines for preparing patient education handouts”. Center for Professional Practice of Nursing. UC Davis. Архивирано из оригинала 12. 7. 2013. г.