Википедија:Транскрипција са румунског језика
Ова страна је једна од помоћних страница на Википедији. Она приказује правила транскрипције имена из неког страног језика у српски. Написана је са циљем да опише, приближи и самим тим олакша пренос страних имена како уредницима Википедије на српском језику, тако и њеним читаоцима. |
Транскрипција имена из румунског у српски језик већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем румунског језика сличан је оном српског, мада поједине проблеме причињавају мукли самогласници (полувокали), посебни дифтонзи, као и историјски двојно преношене предњонепчане африкате. У даљем тексту описан поступак такође је примењив и за транскрипцију имена из молдавског, језика принципијелно једнаког румунском.
Особености
[уреди | уреди извор]Што се тиче особености, у румунском језику постоје полувокали, записани као ă, â или î. Проблем преноса ових гласова решен је прилагођавањем сличним словима — а и и — са традиционалним изузецима типа Скантеја (Scînteia, према старом правопису Scânteia). Дифтонг ea занемарује се уколико не јотује претходни сугласник.
Преостали проблем чини транскрипција румунских предњонепчаних африката, који у основи претстављају пар гласова са изговором између српског ч и ћ, односно џ и ђ. Сагласно створеном обичају, а аналогно са италијанским именима, прихваћено је мешовито решење — звучна африката преносиће се меком, а безвучна тврдом африкатом.
Треба пазити и на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће се, рецимо, у српским текстовима писати о Темишвару, Букурешту и Добруџи, мада би називи сковани према правилима били Тимишоара, Букурешти и Доброђа.
Опис система
[уреди | уреди извор]Већина гласова преноси се онако како је записана. Изузетак од преноса „глас за глас” јесу следеће графеме:
- Ă, Â — транс. а (рум. Bălcescu — Балческу)
- C (ван E или I) — транс. к (рум. Cloșca — Клошка)
- C (испред E или I) — транс. ч (рум. Băncilă — Банчила)
- C (испред Î, а CÎR = кр) — транс. к (рум. Cîmpulung — Кимпулунг)
- CEA — транс. ча (рум. Mircea — Мирча)
- CI (предвокалско) — транс. ч (рум. Căciulata — Качулата)
- CH — транс. к (рум. Hurmuzachi — Хурмузаки)
- E (крајње у именима) — транс. је (рум. Nicolae — Николаје, ген. -ја)
- EA (осим CEA, GEA, LEA, NEA) — транс. еа (рум. Cetatea — Четатеа)
- G (ван E или I) — транс. г (рум. Grigorescu — Григореску)
- G (испред E или I) — транс. ђ (рум. Bucegi — Бучеђи)
- GEA — транс. ђа (рум. Caragea — Карађа)
- GI (предвокалско) — транс. ђ (рум. Giurgiu — Ђурђу)
- GH — транс. г (рум. Gheorghe — Георге)
- I (интерволаско) — транс. ј (рум. Craiova, Mihai — Крајова, Михај)
- I (почетно предвокалско) — транс. ј (рум. Iași, Ion — Јаши, Јон)
- I (остало) — транс. и (рум. Dîmbovița — Димбовица)
- ÎR (међусугласничко) — транс. р (рум. Tîrgoviște — Трговиште)
- J — транс. ж (рум. Cluj, Dej — Клуж, Деж)
- LEA — транс. ља (рум. Valea, Jebeleanu — Ваља, Жебељану)
- NEA — транс. ња (рум. Neamț, Neagoe — Њамц, Њагоје)
- Ș — транс. ш (рум. Caraș — Караш)
- Ț — транс. ц (рум. Țepeș — Цепеш)
- X — транс. кс (рум. Alexandrescu — Александреску)
Литература
[уреди | уреди извор]- Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: румунски”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 215-216. ISBN 978-86-7946-079-0.