Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/1

• Питања без одговора

Питај!

Виндоус или виндоуз, питање је сад

Ево да поставим прво питање јер видим да се усталило Виндоус. Ово све због тога што изговарам Бранка Блек Роуз, а не Бранка Блек Роус, а ја сам емотиван човек и не бих лако поднео овакву врсту драстичне језичке промене. -- JustUser  JustTalk 22:52, 7 децембар 2005 (CET)

Увек имаш добре примере. Само тако настави! --Goldfinger 12:25, 30 децембар 2005 (CET)

Зашто Хановер уместо Ханофер?

Да поновим питање. Дакле, не разумем зашто се код нас пише Хановер уместо Ханофер. Немачко слово "v" (фау) се чита као "ф"... --Покрајац |разговор| 22:59, 7 децембар 2005 (CET)

А зашто није Пари или Ландн? Просто - устаљени изрази настали пре много много година. --Дунго ☼ ۞ 23:08, 7 децембар 2005 (CET)

Ако су "устаљени" да ли ја имам право да га тачно напишем како се изговара? Ја мислим да имам. --Покрајац |разговор| 23:13, 7 децембар 2005 (CET)

Устаљени изрази, ... хммм. Како то да је Вук штампао свој Речник у ЈЕРМЕНСКОЈ штампарији, пре неку годину су ратовали ЈЕРМЕНИ са Азербејџанцима, а онда се појави АРМЕНИЈА (како одувек причају Руси, Хрвати итд). И одједном се користи као устаљен назив народа.

Можеш да напишеш IPA-ом како се име каже на немачком. --Милош Ранчић (разговор) 15:16, 15 децембар 2005 (CET)

Ta imena se koriste godinama. Zasto nije Vin nego Bec. Ili zasto nisu olovne kuglice nego sacma i zasto je tasna a nije torba. Bec je madjarsko ime za Vin (WIEN), glavni grad Austrije, tasna je isto madjarska rec za torbu, a sacma je turska rec za olovne kuglice koje se koriste u lovackoj pusci.

Uradite domaci.

Уваљивање устаљених израза као норме

Ја сам против уваљивања устаљених израза у норме. Неки пут је УСТАЉЕНИ ИЗРАЗ одраз непознавања граматике. Најгори пример је компарација придева лош. ЛОШ/ГОРИ/НАЈГОРИ је исто као и ДОБАР/БОЉИ/НАЈБОЉИ пример изузетка који је распрострањен у свим индоевропским језицима. А онда се код нас појаве примери ЛОШ/ЛОШИЈИ/НАЈГОРИ комбинован са ЛОШ/ЛОШИЈИ/НАЈЛОШИЈИ јер се суперлатив још није усталио. (Ја се најежим сваки пут, али онда схватим да су други то већ прихватили као нормално)

Језик је жива творевина, али ако ја кажем на послу ЛИНКОВАО САМ РИПОРТ ПО ДИФОЛТУ И АПЛОУДОВАО НА САЈТ ни луд нећу тако причати са својим родитељима јер то није српски, а то што се терминуси техникуси могу не преводити, ме не оправдава у малтретирању свакога. Лекари вековима говоре nefros, док ми упорно говоримо бубрег и не прихватамо терминус техникус. Па ко је сад у праву? -- JustUser  JustTalk 11:47, 8 децембар 2005 (CET)

Шта те спречава да причаш српски на послу? Политика фирме, зато што те не би разумјели или зато што је лакше ("кул")? Свако треба сам да се бори са собом и онима око себе. И чим мало попустимо, као бумеранг нас "ударе" овакви примјери "срблиша" :-). Погледај лијеп списак срблиш израза, сакупљен од уредника "нашег писма". Поздрав, --Kaster 13:37, 8 децембар 2005 (CET)

Ја тако не причам (ни на послу, ни кући), учим друге (кад им предајем) да не причају тако, а и на Википедији преводим изразе и трудим се (колико умем) да пишем и говорим правилно - међутим моја поента је следећа (то је оно против чега се буним):

језичко незнање + језичка лењост = устаљивање погрешног говора -> НОВА језичка норма (SIC!) -- JustUser  JustTalk 16:00, 9 децембар 2005 (CET)

---

Компарација је ЗАО-ГОРИ-НАЈГОРИ, и мислим да је лош/лошији/најлошији. морам да проверим у неком речнику --Ford Prefekt 14:12, 3 јануар 2006 (CET)

Битка

Видех на једном месту да је неко написао у битци, а правилно је у бици или у битки. Чини ми се да је у историјским чланцима препуним битака ово честа недоумица --Ford Prefekt 15:17, 9 децембар 2005 (CET)

Можда би требало направити бота који би исправљао све такве грешке попут подаТци, задаТци, биТци и сл? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:19, 9 децембар 2005 (CET)

Транскрипција

Правопис дозвољава писање стране речи изворно, ако не знамо како да је правилно транскрибујемо на српски. Мања је штета ако оставимо реч написану онако како се пише изворно, на одређеном страном језику.

Гледе транскрипције мала помоћ. Да ли је од француског Joris правилно Жори? --Ford Prefekt 15:27, 9 децембар 2005 (CET)

Да --Дунго ☼ ۞ 17:43, 9 децембар 2005 (CET)

Резерва

Да ли се пише резерни или резервни? --Покрајац |разговор| 00:07, 11 децембар 2005 (CET)

Резервни, са в. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:23, 11 децембар 2005 (CET)

Хвала. --Покрајац |разговор| 00:33, 11 децембар 2005 (CET)

Правило ?

Да ли постоји неко правило у српском језику које каже да се иза тачке, зареза, затворене заграде ставља размак (space) ? — СашаСтефановић • 21:03 11-12-2005

Правило је да се размак прави између две речи, а ти знаци о којима причаш се стављају иза речи, па је зато размак обавезан, логично. --Покрајац |разговор| 22:07, 11 децембар 2005 (CET)

---

Тако сам и мислио, ок, значи кад видим тако нешто могу да га пошаљем овде да погледа правило. Било би добро кад би смо имали још негде написано то правило, јер сам једном кориснику недавно напоменуо да се то пише са размаком а он је наставио без размака. Још да се сетим ко је тај :) — СашаСтефановић • 21:11 11-12-2005

Верујем да је то Бомбардер... нека ти је са срећом, многи су покушали да му указу на правопис, али је стока остала тврдоглава. :) -- Обрадовић Горан (разговор) 15:19, 15 децембар 2005 (CET)

Хм а како предлажете да се пише смешко на крају текста који је у облим заградама (да будем јасан, мислим на ово :)). Да ли би и ту требало ставити размак да би било мало читљивије?

Не, размак се не ставља испред затворене заграде, па макар и смјешко био испред ње. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:14, 31 децембар 2005 (CET)

Зашто dj а не d

Због чега се код нас усталило то да се на аскију (на ИРЦ-у у СМС порукама) слово "ђ" пише као dj? То је по мени глупо, јер постоје речи као што су одјекивати, подј****ати итд.:) Ја мислим да је логичније написати једноставно слово d, што се трудим да практикујем... --Покрајац |разговор| 00:46, 15 децембар 2005 (CET)

Шта одговорити на ово? Због чега се усталило... хм?... због ЗДРАВОГ РАЗУМА!!! Исто тако у латиници не може да се напише реч инјекција... ако си већ толико принципијелан и конзистентан, следи да од сада не треба да пишеш њ већ н ... go for it, Pokey ;) -- 87.116.173.28 00:52, 15 децембар 2005 (CET) (Обрадовић Горан)

Такође зато што је фонетски dj најближе гласу ђ. Наравно да постоје изузеци, али нема их много. Ако користиш d, можеш да налетиш на неке чудне ситуације, типа: лађа, међа, рођа... --Дунго ☼ ۞ 00:54, 15 децембар 2005 (CET)

Па због чега се онда слова č,ć,š и ž не пишу као ch, sh, zh? Овде је реч о слову Đ(đ) а не о слову Đj(đj)! Уопште није у питању здрав разум, већ произвољно непримерено извртање нашег латиничног слова Đ(đ). --Покрајац |разговор| 00:59, 15 децембар 2005 (CET)

Дај да сачекамо неко компетентније лице да нам одговори... --Покрајац |разговор| 01:06, 15 децембар 2005 (CET)

Било каква расправа на ову тему је потпуно беспредметна због саме чињенице да српски језик не користи скуп симбола из Аски табеле, и његове речи се не могу записивати Аски симболима. Значи - да, неисправно је писати дј, али је такође неисправно писати д уместо ђ, али кад користимо Аски карактере, аутоматски је јасно да смо жртвовали било какве аспирације ка граматичкој тачности, и једино нам као мотив остаје разумевање. Болно је очигледно да је (свима осим теби барем) много разумљивије кад да се користи дј него ђ, и стога је то оптималан избор. Ако ти желиш да користиш д, а ти га користи, пиши на свахилију што се мене тиче, али инсистирање да осталих n милиона Срба мења своје методе неформалне комуникације због твојих сулудих трипова се граничи са троловањем. Већ недељама просипаш ту причу на ИРЦ-у, и колико ја знам, нико није показао макар и благе назнаке заинтересованости да прихвати твој предлог. Зато, мислим да ћу говорити у име већине оних који би ово прочитали кад бих рекао: Твој предлог је саслушан, и одбачен као лош, и зато те молим да прекинеш са овом залудном дискусијом. -- 87.116.173.28 01:20, 15 децембар 2005 (CET) (Обрадовић Горан)

Дај да сачекамо неко компетентније лице да нам одговори... !!! Ово је прва паметна ствар коју си данас написао... ајде моолим те да сачекамо неко компетентније лице да нам одговори. Сачекајмо да се оснује Завод за стандардизацију Аскија у српском језику, и да он оформи свој став овој теми, и да онда из својих старачких домова бистримо ову тему. -- 87.116.173.28 01:24, 15 децембар 2005 (CET) (Обрадовић Горан)

Хахаха, слатко сам се насмејао! Испада на крају да ја зависим од саме Википедије и од неколицине њених корисника као и од њиховог мишљења, као да су они једини свет који ме окружује... Очекујеш да ћу престати да постављам ово питање због тога што сам ја једини увидео сулудост овог практиковања? Преварио си се. Надам се да ће се наћи неко стручно лице и појаснити узроке писања латиничног слова "ђ" на аскију. Ја ништа нисам предлагао, већ сам се питао и констатовао. А и није ти први пут да вадиш из контескта нешто што неко напише... Но, имам пуно право да слово đ пишем као d на аскију. П.С. не капирам зашто си толико нервозно све ово написао? Много си бре напет, шта ти је?:)) Поздрав, --Покрајац |разговор| 01:30, 15 децембар 2005 (CET)

Е, ја ову страну уопште нисам приметио. Латиницом се пише "dj" зато што је то била норма латинице за тастатуре које немају đ. Иначе, то је изворни облик записивања ђ у гајевици. Гајевица је потом примила знак đ из Даничићеве латинице. --Милош Ранчић (разговор) 15:21, 15 децембар 2005 (CET)

Да, сетио сам се да је направим јер не би требало људи да се стиде да поставе неко питање, а ја их имам као што видиш много. А ово за тастатуру сам чуо однекле пре. Иначе, у Хрватској đ се пише као d. Ко се дописује порукама с неким из Хрватске, то му је добро познато. Хвала на одговору. --Покрајац |разговор| 15:25, 15 децембар 2005 (CET)

Штавише, "дј" је извор гласа ђ, исто као "тј" је извор "ћ". То је последица етмологије. Тако, например, погледај: "госпођа -- госпожа", "грађанин -- горожанин", "ноћ -- ночь", "свећа -- свеча" (српски -- руски) --ВКокијелов 06:50, 17 децембар 2005 (CET)

окрузи

Правилно је севернобачки округ, југоисточна Србија, западноевропска...

--Ford Prefekt 14:21, 15 децембар 2005 (CET)

Добро за југоисточну Србију, али је округ конкретно име административне јединице, па би га требало писати Севернобачки округ. Или сам нешто пропустио? --Милош Ранчић (разговор) 15:23, 15 децембар 2005 (CET)

Да, правилно је Севернобачки округ, а не Северно-Бачки округ и остали окрузи. --Ford Prefekt 09:24, 16 децембар 2005 (CET)

Оно што сам заправо мислио, а нисам написао је

• Суботица је град у Севернобачком округу.

• Суботица је севернобачка општина.

--Ford Prefekt 17:41, 16 децембар 2005 (CET)

Ма, ок, и ја се дам збунити... Мислим, кад у одређеном тренутку на норму почнеш да гледаш релативно, онда дефинитивно ниси више сигуран јеси ли у праву кад ми неко релевантан каже друкчије, па макар то био и његов/њен лапсус. (Нисам реторички питао "јесам ли нешто пропустио", било је то право питање; тј. имао сам сумњу да је то неко од важећих бесмисленијих правила, као што је у Правопису из 1960. било правилно искључиво писати "Улица булевар револуције"... данас може и "улица Булевар револуције".) --Милош Ранчић (разговор) 18:06, 16 децембар 2005 (CET)

није баш најсрећнији пример, улица је улица, булевар је булевар, трг је трг...

--Ford Prefekt 14:14, 23 децембар 2005 (CET)

Хм. Чак и да није, мада мислим да су административци уредно писали "Улица булевар револуције" и "Улица трг Републике" и сл. Хм. Бацићу поглед на можда још коју преосталу таблу са старим натписом у данашњем Булевару краља Александра. --Милош Ранчић (разговор) 01:16, 24 децембар 2005 (CET)

Датив множине од "погодак"

Хајде да видимо шта је стварно правилно! Баш на нашем писму вебмастерима, које треба да је граматички и правописно беспрекорно употребљава се: "често међу првим погоцима на претраживачима". Прије бих рекао да се каже "поготцима", или се ту врши неко дупло "једначење сугласника" :-). (уписати у Викиречник) --Kaster 18:03, 23 децембар 2005 (CET)

Ту се врши гласовна промјена која се зове губљење сугласника или упрошћавање сугласничких група. По тој промјени, нпр. сугласничка група стн даје сн због тешког изговора групе стн (радоСТаН - са непостојаним А - радоСНа). У овом случају, пошто је ц африканта (сливени или сложени сугласник), тј. настао је спајањем т и с, испред њега не може да стоји т зато што се једно т већ садржи у самом ц. Погодак гради множину додавањем наставка -и. Тако се добија погодаки. А је непостојано и губи се. Добили смо погодки. Дешава се сибирализација и к прелази у ц: погодци. Д је звучан сугласник, а ц безвучан, и д се једначи са њим прелазећи у т (ово је могло да се догоди још док смо имали к умјесто ц, јер је и к безвучно). Сад имамо поготци (погот-тс-и), и дешава се губљење сугласника ради лакшег изговора. Датив множине би, дакле, био погоцима. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:47, 23 децембар 2005 (CET)

Извините колега али нисте у праву.Употреба двоструког губљења сугласника у једној речи је недопустива.Ваша теорија би била исправна када би постојала реч "поготак" али овако не.У овом случају,приликом писања је исправно "поготцима" а у изговору може и једно и друго.

Да ... погледао сам и ја у правопис. У њему (правопис СХ-језика из 1990.) стоји да за горње (одлично објашњено) правило постоји пар изузетака:

• у писању властитих имена, у њиховој деклинацији и у њиховим придјевима (нпр. Кадчић, Кадчића, Кадчићев а не Качић, Качића, Качићев)
• у писању неких ријечи које су сложене са предмецима над, од, под, пред (отцијепити а не одцијепити, потцијенити а не подцијенити, итд.)

Значи и данашњи дан није прошао узалуд - опет смо нешто научили :-) --Kaster 22:54, 23 децембар 2005 (CET)

Мала примедба, чисто техничка. Не постоји правопис из 1990. Вероватно си користио једно од издања правописа из 1960. "Тренутно важећи правопис" је из 1994.

--Ford Prefekt 20:18, 28 децембар 2005 (CET)

американци

молим вас да се стави једно велико А у вести о Садаму Хусеину на главној страни кога муче Американци

--Ford Prefekt 09:36, 28 децембар 2005 (CET)

То можеш и сам --Филип ۞ ☼ 11:38, 28 децембар 2005 (CET)

спојни вокал О

у српском је спојни вокал или интерфикс О па је правилно Средњобанатски округ, средњовековна књижевност

--Ford Prefekt 09:37, 28 децембар 2005 (CET)

Слажем се, али наћи ћеш средњЕвијековни, горњЕлужичкосрпски и сл. на много мјеста. Мислим да се ради о дијалекатском утицају. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:38, 28 децембар 2005 (CET)

Ух, ужас. Нисам знао за ово. Ја говорим СевернОбанатски, ЈужнОбанатски, али такође и СредњЕбанатски. -- JustUser  JustTalk 11:25, 30 децембар 2005 (CET)

Ех, гледајући твоје примјере сјетио сам се шта је у питању. Наиме, у словенским језицима постоје тврде и меке промјене. На примјер, у српском језику у инструменталу једнине наставци за мушки род су -ом и -ем, -ом за тврду промјену, а -ем за меку: човеком - тврда промјена, к је тврд сугласник; учитељем - мека промјена, љ је мек сугласник. Исти случај је и овдје - послије н, које је тврдо, доћи ће о: сјеверНОбанатски, јужНОбанатски; а послије њ, које је меко, доћи ће Е: средЊЕбанатски, средЊЕвијековни. Е, сад, наћи ћеш на много мјеста и средњобанатски и средњовијековни (како и ја кажем :)), јер се ради о дијалекатском утицају, али једног другог дијалекта. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:20, 31 децембар 2005 (CET)

Не слушајте ме, лупетам. :) Према Клајну (Иван Клајн, Речник језичких недоумица), средњо- се користи за положај у простору, времену: средњоевропски, средњовијековни, средњошколски, средњобосански, средњоамерички итд., а средње- се користи само кад означава степен или количину нечега: средњепродуктиван, средњереактиван, средњеразвијен и сл. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 20:35, 17. децембар 2006. (CET)

Сет новопостављених чланака са француским насловима

Хоће ли ови чланци остати са оваквим насловом, или ће се написати ћирилицом, по стандардима ове Википедије? Не верујем да се овде могу наћи чланци са сличним насловима. --Покрајац |разговор| 19:46, 4 јануар 2006 (CET)

Написаће се ћирилицом --Јованвб 19:48, 4 јануар 2006 (CET)

ок --Покрајац |разговор| 19:49, 4 јануар 2006 (CET)

Правопис

Како се пише: МТВ, MTV, Ем ти ви, Ем Ти Ви, Емтиви? Срђан Весић 23:43, 4 јануар 2006 (CET)

Најбоље би било МТВ. MTV можеш да ставиш у загради ако хоћеш, као изворни облик. Можеш такође да напишеш и Ем-ти-ви и Ем-Ти-Ви, ово друго је мало правилније. Али Емтиви мислим да не би могао. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:12, 5 јануар 2006 (CET)

Па Емтиви ми је пало на памет, полазећи од „пиши као што говориш“. Јер би се МТВ изговарало управо тако (мтв, а не емтиви).  :) Да ли постоји неки сличан пример? USA се преводи САД. Наса се изговара тако... не могу да се сетим ничег сличног :) Срђан Весић 17:08, 5 јануар 2006 (CET)

Писући, пишући, писајући, писећи?

Како се каже (пише)?:)) --Поки |разговор| 17:13, 5 јануар 2006 (CET)

Први и четврти пример сигурно нису. Ја говорим "пишући" :) --Филип ۞ ☼ 19:23, 5 јануар 2006 (CET)

Пишући наравно (треће лице множине ПИШУ + 'ЋИ'). Ако си негде видео другачије (другојачије) слободно исправи. -- JustUser  JustTalk 20:50, 5 јануар 2006 (CET)

Хвала на појашњењу. --Поки |разговор| 20:52, 5 јануар 2006 (CET)

Ово може да буде инспирација за бота. Писајући->Пишући, Плакајући->Плачући итд. --Ђорђе Стакић (р) 22:17, 5 јануар 2006 (CET)

Стејтен Ајланд

Прво питање: да ли се каже у Стејтен Ајланду или на Стејтен Ајланду. Друго питање: да ли се пише Стејтен Ајланд или Стејтен ајланд?

оба почетна велика слова. Ако је део неког већег насеља онда се каже на, ако је посебно насеље онда у. Што се тиче транскрипције нисам сигуран. --Ford Prefekt 21:20, 9 јануар 2006 (CET)

• У локалном изговору Стетен Ајланд. У питању је острво и једна од пет њујоршких општина--Dzordzm 03:22, 12 јануар 2006 (CET)

• Да ли да пишем Стетен Ајланд или Стејтен Ајланд? Срђан Весић 14:12, 12. јануар 2006. (CET)

Сер

Да ли се пише Сер Артур Конан Дојл или сер Артур Конан Дојл? Поздрав. Срђан Весић 04:46, 9 јануар 2006 (CET).

Титуле се пишу малим словима значи сер Артур Конан Дојл. --Ford Prefekt 21:20, 9 јануар 2006 (CET)

Датуми у потпису

Ако је о овоме већ било речи, извињавам се унапред. Елем, када се поставе четири тилде у разговору, како би се приказао потпис, као сада: Jovan Vesić 22:04, 9 јануар 2006 (CET), приметио сам да датум који се појави нема тачке иза бројева који означавају годину и дан. Можда грешим, али зар не би требало "9. јануар 2006." а не "9 јануар 2006" ?? Наравно, то није битно толико у самим разговорима, али ме занима, да бих знао како је исправно. поздрав - Jovan Vesić 22:04, 9 јануар 2006 (CET)

У праву си, наравно, иза редних бројева писаних арапским цифрама треба писати тачку, а иза редних бројева писаних римским цифрама не треба. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:09, 9 јануар 2006 (CET)

То је битно и било је малчице речи о томе. Погледај у скорашњим изменама и видећеш да има тачке. Управо ћу да поразговарам са девелоперима (програмерима) о овоме. Такође, можеш приметити да у подешавањима постоји опција "формат времена" којом можеш да подесиш жељени формат. --Филип ۞ ☼ 22:11, 9 јануар 2006 (CET)

Хвала Jovan Vesić 22:16, 9 јануар 2006 (CET)

Ова грешка је исправљена захваљујући Николи Лососпотокићу. :) Још увек се не види на сајту, зато што његова измена у CVS-у није још синхронизована са инсталацијом Википедије на Викимедијиним серверима, тако да ће за који дан ово бити исправљено. --Филип ۞ ☼ 01:36, 12 јануар 2006 (CET)

Као што можете приметити, грешка је исправљена. --Филип ۞ ☼ 16:10, 12. јануар 2006. (CET)

Фудбал у Јужној Америци

Да ли неко може да ми каже како се код нас зову следећа такмичења:

• South American Championship, а после је преименовано у
• Copa America?

Хвала. --Покрајац |разговор| 01:29, 11 децембар 2005 (CET)

• Шампионат Јужне Америке у фудбалу. --Милош Ранчић (разговор) 02:59, 12 јануар 2006 (CET)
• Копа Америка. --Милош Ранчић (разговор) 02:59, 12 јануар 2006 (CET)

Опционо, можеш преводити увек са "Шампионат Јужне Америке у фудбалу". --Милош Ранчић (разговор) 02:59, 12 јануар 2006 (CET)

Хвала. --Поки |разговор| 21:37, 27. јануар 2006. (CET)

Microsoft Word и наводници

Имам проблема са наводницима које Word убацује када уносим текст на српсом језику.

Ако је укључена опција Smart Quotes добијам француске наводнике, а ако је искључена - виртуелне, "компјутеролике". Мене је наставница српског језика у основној школи учила да се наводници пишу као два зареза када се отварају, а као два обрнута зареза у горњем положају, када се затварају (99 - 66). Направио сам пречицу комбинацијом тастера, тако да уметнем одговарајуће симболе (који постоје: Insert - Symbol), али бих волео да Word то ради аутоматски, јер кад ја то радим ручно, морам да водим рачуна да ли отварам или затварам наводнике, јер је симбол другачији.

Уме ли неко да ми објасни како да решим овај проблем?

Наводнике можеш да откуцаш и тако што ћеш за отворени („) држећи леви АЛТ тастер куцати 0132 а за затворени (“) АЛТ и 0147. --Бране Јовановић 13:18, 1. фебруар 2006. (CET)

Са сајта http://www.openoffice.org/ можеш узети (истоимени) програм OpenOffice (бесплатан је). У оквиру њега постоји могућност да дефинишеш "паметне наводнике". (Са друге стране, новије верзије MS Office-а [узмимо, MS Office 2003] би требало да имају могућност да у српској локализацији показују наше наводнике.) --Милош Ранчић (разговор) 17:37, 1. фебруар 2006. (CET)

Постоји и варијанта да преко "insert symbol" могућности одредиш пречицу за уводник и изводник понаособ (узмимо, Ctrl+: и Ctrl+'). --Милош Ранчић (разговор) 17:39, 1. фебруар 2006. (CET)

У Word-у 2003 SP2 са инсталираним Microsoft Proofing Tools 2003 српски наводници се сигурно исписују исправно. Не знам да ли је то ефекат сервисног пакета или пак поменутог додатка за проверу правописа, али проблема (више) нема. Balša 23:18, 1. фебруар 2006. (CET)

Обзиром, с обзиром...

...су речи које све чешће чујемо од јавних личности преко телевизије. Некако су ове фразе (упадице) постале устаљена говорна пракса код доста квази новинара и доста "људи од угледа". Најгоре од свега је то што сви хоће да буду паметни када ово изговоре не знајући да се паравилно каже с обзиром на то, никако обзиром или с обзиром (без на то). Нажалост у доста уџбеника сам нашао ову граматичку грешку... Слича фраза је узимајући у обзир. --Поки |разговор| 01:29, 12. фебруар 2006. (CET)

Милош се неће сложити са тобом. Баш сам га недавно питао о овоме, и рекао је да је могуће рећи оба, и то у зависности од ситуације. Мало више о овоме можеш "чути" од њега. :) --Филип § 01:35, 12. фебруар 2006. (CET)

Све је могуће. Ја сам ово што сам написао чуо (видео) у једној краткој ТВ емисији која се бави правилним изражавањем. Ако постоји логично објашњење зашто није тако, волео бих да га чујем (видим) од релевантне особе. Више њих би било идеално. :) --Поки |разговор| 01:45, 12. фебруар 2006. (CET)

• Верзија коју сам ја чуо каже да је правилно с обзиром на и обзиром, али никако није правилно с обзиром (без оног на). --Ђорђе Стакић (р) 02:17, 12. фебруар 2006. (CET)

Мало сте ме збунили. Дајте примјер. Оно што ме збуњује је што ја не могу да се сјетим ни једне реченице око које бих се неко ко умије да говори српски мислио да ли је НА потребно или не. --Милан Тешовић 23:41, 11. март 2006. (CET)

Ево на примјер: Обзиром да смо уловили вепра, имаћемо печења и за данас и за сутра или С обзиром на то да смо уловили вепра, имаћемо печења и за данас и за сутра, али не може С обзиром да смо уловили вепра... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:49, 11. март 2006. (CET)

Слажем се! Значи С Обзиром да смо уловили не може, али на то није обавезан јер - Обзиром да смо уловили је такође правилно. Сад ми је све јасно и сад смо се сложили. --Милан Тешовић 00:09, 12. март 2006. (CET)

Знаш како, ни мени ово није јасно, зашто обзиром и с обзиром на може, а с обзиром не може, ја сам само смишљао примјере за ово што је Ђорђе Стакић рекао. Иначе, ја увијек говорим с обзиром на то. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:22, 12. март 2006. (CET)

apostrof da ili ne?

Da li moze da se napise s' postovanjem ili recimo s' obzirom ili se pise bez apostrofa?

Без апострофа. --Филип § 00:52, 12. фебруар 2006. (CET)

---

Ono sto meni nije jasno u ovoj prici u vezi je sa apostrofom,jer u pravopisu pise a i na internetu,da se apostrof upotrebljava u slucajevima kada se izostavlja neki glas.Ne razumem zbog cega bi izuzetak bio u ovim slucajevima?

Ако мислиш на ово о чему се горе прича, овдје се не ради о изостављању никаквог гласа, с нама, с вама, с њима, па и с обзиром на, је инструментал деклинације. Е сада у књижевном језику, када се користи изостављање гласова, то су углавном случајеви гдје се жели дочарати народни говор и специфичности народног говора одређеног локалитета. --Славен Косановић 15:55, 12. фебруар 2006. (CET)

Заправо, ту се не изоставља ниједан глас. Изворни облик тог приједлога је с, само тако, без оног а на крају. У старословенском је то било съ. Међутим, ако ријеч која долази послије овог приједлога почиње на с, з, ш или ж, тек онда тај предлог гласи са. Убацује се непостојано а јер је тешко и бесмислено изговорити и написати на примјер с собом, с зубарем, с школом, с женом и слично. Дакле, правилније је увијек употребљавати облик с, а са само ако сљедећа ријеч почиње на један од ових гласова. У савременом језику, пак, облик са се чешће употребљава него што је потребно, па се онда чини да је то изворни облик, а да је у облику с глас а изостављен. Што, наравно, није тачно. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:28, 14. фебруар 2006. (CET)

С и са је исти облик. Раније је писана посебна ознака и била је једнака за све. данас се пише другачије за ријечи које почињу самогласником и сугласником: с обзиром, са мном, с о????-. Рећи да је "са" нешто што је вјештачки настало од "С" је чиста глупост! Са се користи испред сваке ријечи која почиње сугласником, не само испред С и Ш. --Милан Тешовић 23:54, 11. март 2006. (CET)

С' поштовањем је неправилан облик. Пише се "Са поштовањем". --Милан Тешовић 23:54, 11. март 2006. (CET)

Не слажем се. То да се с пише испред ријечи које почињу самогласником, а са испред ријечи које почињу сугласником уопште није правило, то си сад лупио. Не само испред с и ш, са се пише и испред ж и з, као и испред сугласничких група као што је мн - са мном, а не с мном. Правилно је рећи и написати и с поштовањем и са поштовањем, али кад се напише с поштовањем, не треба ставити апостроф, то је била поента. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:09, 12. март 2006. (CET)

Конвертор из латинице у ћирилицу?

Постоји ли негде он-лајн конвертор латинице у ћирилицу, или бар неко програмче за то?

• Ево га овде http://www.cs.cmu.edu/~aleksa/vucko/jsvucko.html. Међутим, то не значи да можете уносити на Википедију текстове које нађете којекуде по Мрежи. Ваше измене на тексту Општина Нишка бања сам морао вратити јер је текст дословце преузет са http://www.radonnb.co.yu/. Ако желите да користите изворне текстове са Мреже, морате набавити дозволе мрежних управника одговарајућих места за лиценцирање тих текстова под ГНУ Лиценцом за слободну документацију, под којом се објављује целокупан текст Викимедијих пројеката. Вероватно је једноставније да сами напишете текст из почетка --Dzordzm 05:23, 13. фебруар 2006. (CET)

редни број, титула итд.

Мучи ме следеће: зар треба или не писати тачку иза римског броја: Елизабета II. ? Ако не, зашто?--Орловић 22:22, 14. фебруар 2006. (CET)

Не, не треба. Римљани сами, вјерујем, нису писали тачке иза бројева. Али, без обзира на то, ствар је у томе што ми данас користимо арапске цифре, док римске користимо доста ређе. А и кад их користимо, углавном (готово увијек) их користимо као редне бројеве, баш си и ти навео добар примјер: Елизабета II, Петар I, I свјетски рат и сл. Дакле, пошто их углавном користимо као редне бројеве, само по себи се подразумијева да су то редни бројеви кад их негдје видимо, па уопште није потребно тачком то наглашавати. Тако је у српском. А у енглеском, на примјер, никад не пишу тачку иза бројева, ни иза арапских редних, па ни иза римских. Док у новије вријеме у хрватском и бошњачком језику углавном пишу тачку иза римских бројева, јер су то редни бројеви. Али ипак то није потребно, јер се само по себи подразумијева да су римски бројеви редни. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:45, 14. фебруар 2006. (CET)

У лево ИЛИ улево?

У лево ИЛИ улево?

Код оваквих недоумица најбоље да користите ГуглФајт, овде можете погледати резултате за ово ваше питање. Победио је У лево, наравно није толико меродавно, деси се да понекад и погреши, што доказује да у неким случајевима људи масовно греше при куцању, али може понекад да помогне. — СашаСтефановић • 08:36 28-02-2006

Предлог "у" се по Правопису не лепи уз наредну реч. Мада је Гугл по овом питању крајње непоуздан. --Милош Ранчић (разговор) 16:27, 28. фебруар 2006. (CET)

Нисам лингвиста, али... када се предлог увуче у ткиво увек увече а некад и ујутру онда унапређено уради у напред исто као и унапред. Када сам скренуо у лево приметио сам да ми точак вуче улево. Можда сам у криву? -- JustUser  JustTalk 00:17, 1. март 2006. (CET)

Свака теби част кад те није мрзело да ово откуцаш :) --Dzordzm 01:33, 1. март 2006. (CET)

Није правилно ни улево ни удесно (дакле, и дочак вуче у лево и скренуо сам у лево!). Макар по ономе што ми каже Бенсонов речник. Унапред је правилно, мада лично мислим да би и то требало да буде у истом кошу као и прва два примера. Углавном, теоријска поставка је "ако је у питању оформљена лексема (нпр. уради, увек, увече итд.) онда иде заједно; ако нису у питању оформљене лексеме (у лево, у десно), онда иду одвојено (мада би у ову групу онда дошло и унапред). Лично мислим да треба писати све то заједно, али ја не прописујем правопис ;) --Милош Ранчић (разговор) 10:51, 1. март 2006. (CET)

---

По Правопису правилно је УЛЕВО, тачка 62б, страна 61. тако и УДЕСНО, НАЛЕВО, НАДЕСНО, СЛЕВА, ЗДЕСНА, унапред

Не постоји правило, нажалост, већ низ правила са изузецима. Дакле, код недоумица, користите правопис, а не Гугл фајт.

Спојеви предлога и других речи често су тек у процесу срастања у једну реч, који је започет, али није завршен. Отуда има разлога и за спојено и за одвојено писање... --Ford Prefekt 18:46, 1. март 2006. (CET)

Е, ако ти није тешко, баци поглед на Правопис из 1960. и погледај какво је тамо правило. Или си ово читао оданде? Мислим, логично је да буде спојено, али се сећам да су нам у школи испирали мозак са одвојеним 'у'... (Успут, дефинитивно би могао да се активираш овде. Ја можда јесам релевантан за рачунску лингвистику, али сам, ето, крајњи дилетант по питању правописа ;) ) --Милош Ранчић (разговор) 19:26, 1. март 2006. (CET)

Користио сам правопис из 1994, а мислим да се оно инсистирање на писању одвојеног У односи на пример У СТВАРИ. --Ford Prefekt 20:45, 1. март 2006. (CET)

Слажем се са Форд Перфектом, а такође и са Џаст Јузером. Погледајте ова два примјера:

Скрéнимо | у лијêво.

Зäносиш | мàло | у̀лијево, | да нúси | пüјан?!

Примјећујете ли разлику у изговору, коју прати разлика у писању? Исто ово је горе рекао Џаст Јузер, само са другим примјерима. Међутим, и ово је крајње релевантно, пошто има оних који би у оба ова случаја рекли у̀лијево, по правилу да се приједлози, и они који су састављени са наредном ријечју и они који нису, увијек наглашавају, по босанском, херцеговачком, црногорском, старовлашком и санџачком нагласку - источнохерцеговачки и зетско-јужносанџачки дијалекти; а има и оних који би у оба случаја рекли у лијêво, наглашавајући ријеч која слиједи након приједлога, а не приједлог, по источносрбијанском, јужносрбијанском и сјеверносрбијанском нагласку, тј. по акцентуацији војвођанско-шумадијског и торлачких дијалеката. У сваком случају, пиши као што говориш, што рече Вук. Ако говориш у лијêво, пиши одвојено, а ако говориш у̀лијево, пиши састављено, па куд пукло да пукло. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:10, 2. март 2006. (CET)

Da ne bude kud puklo da pukne i postoji pravopis :) --Ford Prefekt 01:03, 5. март 2006. (CET)

Ви умјесто правописа користите Гугл? Потражите Wikipedija i Vikipedija и видјећете које је правилно, па протумачите да ли је исправно. Да вас подсјетим en:Wikipedia (без Ј), ср:Википедија (ћирилицом са Ј). --Милан Тешовић 17:55, 10. март 2006. (CET)

kako se kaže za ženku kita

kako se kaže za ženku kita?

Женка кита. — СашаСтефановић • 22:45 28-02-2006

latinična velika slova

Nije greška u konverziji već pravopisna. U rečenici NE ŠALjITE RADOVE ZAŠTIĆENE AUTORSKIM PRAVIMA BEZ DOZVOLE! Lj treba napisati LJ. --Ford Prefekt 01:00, 5. март 2006. (CET)

Ne postoje "četiri varijante" srpskog jezika - ekavica, latinica, ...

Na glavnoj strani piše, citiram, "Википедију на српском је од сада могуће видети у све четири стандардне варијанте српског језика: ћирилицом екавски, ћирилицом ијекавски, latinicom ekavski и latinicom ijekavski."

Ne bih da uvrijedim cijenjene upravnike, ali trebalo bi da piše "Vikipediju na srpskom je od sada moguće videti u oba narečja srpskog jezika: ekavici i ijekavici, kao i u oba pisma: ćirilici i latinici."

Poenta je da su ćirilica i latinica pisma a ne nešto što određuje posebnu varijantu srpskog jezika.

Јесу све четири стандардне писане варијанте (ако не пише тако, измениће се). Што дефакто јесте. Са формалног становишта, екавица-ћирилица је стандардна писана варијанта српског, као и ијекавица-латиница. Конкретно, било је потребно навести све варијанте у тексту, па је овај приступ био најподеснији. Грешка је што нисмо написали писане, што ћу сада и учинити. --Милош Ранчић (разговор) 17:29, 10. март 2006. (CET)

Већ треба и склонити тај шаблон. Не треба довека да стоји на главној, као и ово обавештење --Јованвб 19:52, 10. март 2006. (CET)

Слажем се са Јованом. Мислим да је било довољно обавјештавања и да је сад већ вријеме да пишемо Википедија:Варијанте, или како год, и да убацимо ову новину на Википедији у шаблон добродошлицу. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:52, 10. март 2006. (CET)

---

У праву је корисник који је поставио коментар, није се потписао па не знам о коме се ради. Ријеч варијанте овдје користимо у софтверском жаргону, а у српском језику говоримо о дијалектима и писмима. Тако имамо два стандардна дијалекта, екавицу и ијекавицу, а могу се писати са оба стандардна писма, тј. ћирилицом и латиницом. --Славен Косановић {разговор} 22:27, 10. март 2006. (CET)

Заправо, екавица, ијекавица и икавица су изговори, а не дијалекти ни наријечја. Дијалекти су источнохерцеговачки дијалекат, призренско-тимочки дијалект, косовско-ресавски дијалект и многи други, а наријечја су штокавско, чакавско и кајкавско. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:32, 10. март 2006. (CET)

Обавештење треба да стоји до почетка априла (тј. док Џимбо не дође, али онда мора и да оде, па да ми сви опет будемо спремни за рад на Википедији; значи, једно 3-5 април). Иза тога је неопходно направити нешто мањи шаблон на видном месту који ће људима који дођу на Главној страни објаснити да могу да користе и друга писма (и како то да подесе). --Милош Ранчић (разговор) 14:00, 11. март 2006. (CET)

Што се тиче терминологије, не спорим уопште да је анонимни у праву по питању писама и изговора (тачније, није био потпуно у праву јер не разликује појмове наречја од изговора), али сам и ја у праву када кажем да су то четири писана стандарда српског језика. То што тако експлицитно не пише у Граматици за основне и средње школе, стварно није мој проблем. --Милош Ранчић (разговор) 14:00, 11. март 2006. (CET)

Хм. Изгледа да се нисмо разумели о ком се обавештењу ради. Оно из сајтнотиса нема потребе више да стоји. Ја сам говорио о обавештењу на Главној страни. --Милош Ранчић (разговор) 18:04, 11. март 2006. (CET)

Мене су у школи учили да је изговор исто што и причати! А да су штокавски, чајкавски и штокавски из српскохрватског и да тога нема у нашем језику. У нашем језику не постоје дијалекти нити су иакда постојали. Људи који говоре различитим дијалектима се једва споразумјевају (као ми са Македонцима или хрвати са словецима) као што се Њемци који говоре различитим дијалектима тешко споразумјевају (то јест постоји велика разлика у говору). --Милан Тешовић 23:23, 11. март 2006. (CET)

Српски нема дијалекте (то јест има само један дијалекат), а ијекавски и икавски су нарјечја. Први пут чујем да неко нарјечје зове изговор. Мада видим да наша Википедијаима чланкее о дијалектима, иако је званична политика Википедије да ово није мјесто за научна истраживања и објављивање својих радова, већ за чланке настале по већ написаним књигама/радовима и радовима прихваћеним и на мјестима ван уских кругова наше заједнице - као на примјер Матица српска или Београдском филолошком факултету --Милан Тешовић 23:23, 11. март 2006. (CET)

Не видим откуд извлачиш закључак да српски језик има само један дијалекат. Називи изговор, дијалекат, наријечје, акцентуација, књижевни језик, социолекат и многи други су стручни и званични. Мислим да циљ постојања ове странице није збуњивање корисника неким мишљењима и коментарима. Ако желиш, ја могу да ти цитирам неколико граматика српског језика - и то оних „званичних“, а не неких које су писали неки ко зна који - које користе ове термине? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 00:15, 12. март 2006. (CET)

Један од битних разлога зашто сам, Милане, против твоје администратуре -- јесте то што имаш изузетну потребу да причаш о нечему о чему благе везе немаш. И још да се жустро залажеш за своје глупости. Узми, лепо, књиге, научи то о чему причаш, па дођи тек онда овде да нам просипаш своју памет. --Милош Ранчић (разговор) 13:38, 12. март 2006. (CET)

Ја сам рекао да је оно што је енциклопедији супротно онеме што се учи у шкоалам, што ја сматрам једном од најпровјеренијих информација, јер то је нешто на шта се највише обраће пажња у нашем научном/образовном систему. И након изњетих информација сам додао моје мишљење. Сада сам осјетио потребу да се браним, иначе ћу избјегавати да ти одговарам, посебно када ми се обраћаш понижавајућим тоном --Милан Тешовић 14:25, 12. март 2006. (CET)

Није супротно. Два равноправна изговора у књижевном језику, екавски и ијекавски, а поред њих и икавски у неким дијалектима. Српски језик има неколико дијалеката који настају територијалним раслојавањем језика, а од њих су два узета за основу књижевног језика - источнохерцеговачки, који је ијекавског изговора, и војвођанско-шумадијски дијалекат, који је екавског изговора. Оба ова дијалекта су из штокавског наријечја и оба имају новоштокавску акцентуацију, зато се још зову и новоштокавским или млађим штокавским дијалектима. Без овога нема шансе да положиш пријемни за средњу школу. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 19:42, 12. март 2006. (CET)