Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/3

• Питања без одговора (0)

Питај!

Слобд(а)н(и) софтвер

Ђорђе, Саша, треба ми ваша помоћ. По мојој процени, треба употребити одређени вид. Ипак, уопште нисам сигуран. Шта ви мислите? --Милош Ранчић (разговор) 17:07, 31. март 2006. (CEST)

То је мени увијек било веома слично енглеском члану. Када се нешто први пут у тексту помене користи се неодређени члан a/an, а када се исто то помене други, трећи, четврти... пут користи се одређени члан the. Тако и у одломку из романа На Дрини ћуприја Ива Андрића: Међу штрајфкорима који су се смењивали на капији био је један млад човек, Рус из источне Галиције, по имену Грегор Федун... Онда скиде своју пушку, напуни је тешким јединим метком... и окину... Тако је млади човек, који је погрешио на капији, остао заувек у касаби. Ја бих се, дакле, сложио са тобом и рекао бих слободни софтвер, јер се ради о једној одређеној врсти софтвера. Мада мислим да ни слободан софтвер није баш неправилно. Најбоље да напишеш слободан први пут кад у тексту помињеш тај софтвер, а слободни сваки следећи пут. А ако се не ради о једном цјеловитом тексту или ако се слободни софтвер помиње само једанпут, мој савјет ти је да се опредијелиш за слободни радије него слободан. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 21:02, 31. март 2006. (CEST)

Питање је терминологије. Дакле, твој предлог је да се као термин употребљава "слободан софтвер", јер се може третирати као "први пут"? Хехехе... Онда треба рећи "покрет слободна софтвера" :) и сл. Дакле, није питање како ће се то употребљавати у живом говору и писању, него у терминологији. --Милош Ранчић (разговор) 10:28, 1. април 2006. (CEST)

Па у том случају слободни софтвер, јер се, како рекох, ради о једној одређеној врсти софвтера. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 11:24, 1. април 2006. (CEST)

Прозори

Дакле, језикољупци, шта каже важећи правопис: Microsoft Windows, Микрософт Виндоуз, Микрософт Виндоус, Мајкрософт Виндоуз или Мајкрософт Виндоус? Да добијемо чврсти одговор једном за свагда и молим такође оставите одговор на Разговор:Мајкрософт Виндоус, хвала. --Dzordzm 22:01, 4. април 2006. (CEST)

Pravpis dozvoljava pisanje stranih reči u originalu. --Ford Prefekt 09:18, 5. април 2006. (CEST)

Да. С тим што бих волео да видим један пример у Речнику МС или Речнику САНУ (који бележи и лична имена!) који је написан у оригиналу (латиницом, морфолошко-историјским правописом). Другим речима, прихватљиво их је писати унутар текста, али не и као одреднице. --Милош Ранчић (разговор) 10:49, 5. април 2006. (CEST)

Јужнобачки или Јужно-бачки округ ?

Једино на Википедији пише Јужнобачки, а на државним сајтовима, као и по зградама, званичним печатима ... свуда пише Јужно-бачки округ. Па ми је мало нејасно зашто само на овом сајту стављати без цртице, када другде је са цртицом ? И шта је исправно?

(то није само за један округ, таквих је пола у Србији) --Goran.Smith2 06:07, 23. април 2006. (CEST)

Одговор се налази у архиви ове странице [1] . --СашаСтефановић • 06:09, 23. април 2006. (CEST)

Хвала на линку, онда је нетко у државној управи зезнуо ? (опет ми је глупо што само на овом сајту другачије пише) --Goran.Smith2 06:13, 23. април 2006. (CEST)

Острва

Да ли се Америчка Девичанска О/острва пишу са малим или великим о код острва. Напоменуо бих да се не ради о независној држави, већ о зависној територији. -- Обрадовић Горан (разговор) 20:35, 26. април 2006. (CEST)

Погледај овде --Јованвб 20:47, 26. април 2006. (CEST)

Исти принцип би морао да важи за Фарска острва. Мислим да су дефинитивно Соломонска острва (ако говоримо о архипелагу), а Соломонова Острва (ако говоримо о држави).

--Јакша 01:11, 27. април 2006. (CEST)

По правопису, дакле, острва се пишу малим словом ако су у питању само обична острва, а великим ако је у питању назив државе. Али зашто се онда царство у Турско царство и Римско царство пише малим словом, кад се ради о држави? Кужи правописа: Сједињене Америчке Државе - велико Д, Руска Федерација - велико Ф, Уједињено Краљевство - велико К; али Римско царство - мало ц... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 15:24, 27. април 2006. (CEST)

Само да констатујем да не постоји нека посебна правна разлика између Аутономне Покрајине Војводина и Америчких Девичанских Острва. Е, сад. Ако Правопис каже да је Војводина аутономнија или независнија или да се пише тако само зато што је у Србији, то бих волео да сазнам. --Милош Ранчић (разговор) 20:37, 27. април 2006. (CEST)

Што се тиче Римског царства, ту разумем о чему се ради, мада је опет проблем типа "Бановог бБрда". Објашњење је, вероватно, да то није био званичан назив државе, већ да је то "неко тамо царство". У сваком случју, екстра недоследно. Све више се дивим потреби нормативиста да писменост буде ексклузива залудних. --Милош Ранчић (разговор) 20:37, 27. април 2006. (CEST)

То сам и ја мислио, али који је онда био званични назив? Да ли су Римљани и Турци уопште некако звали своје ц/Царство, или ми данас морамо сами да склопимо називе Римско царство и Турско царство, како бисмо међу собом знали о чему се ради? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:36, 28. април 2006. (CEST)

Говорим...

...украјински језик или украјинским језиком? --Поки |разговор| 23:30, 27. април 2006. (CEST)

Теоретски може и једно и друго: говориш неки језик, тј. радња говорења врши се на неком језику, и користиш прави објекат, тј. акузатив (кога? шта? - украјински језик); или: служиш се неким језиком, тј. неки језик је средство које искоришћаваш у говорењу, и онда користиш инструментал, чије значење је средство, а и друштво, али то у овом случају није битно (чиме? - украјинским језиком). Међутим, у пракси много чешће и досљедније се користи ово прво - говорим украјински, њемачки, енглески, италијански, хрватски, турски, јапански... језик, и зато, ако кажеш говорим украјинским, то многима може да зазвучи мало - а некима и мало више - необично. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:45, 28. април 2006. (CEST)

Гора или гора

Једноставно питање :)

Фрушка Гора или Фрушка гора ? --Goran.Smith2 17:53, 30. април 2006. (CEST)

Фрушка гора. Исто тако: Јадранско море (А не Јадранско Море), Бурађски вис, Јабланички поток, Семегњевска гора, Шуматно брдо, Мићића чесма, Сердарева шума и сл. Правило гласи: Кад је друга ријеч у географским називима заједничка именица (као море, вис, поток, гора, брдо, чесма, вода, шума, луг, ливада и сл.), пише се малим почетним словом. Међутим, Мали Мокри Луг, Краљеве Воде, Мокра Гора - свака ријеч у називу, без обзира да ли је заједничка именица или није, пише се великим почетним словом ако се ради о насељеном мјесту (селу, граду и сл.). --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 20:04, 30. април 2006. (CEST)

ok, nas su učili da se piše "planina Fruška Gora", pošto se sećam da su ispravljali kao mali ... zato i pitam --Goran.Smith2 00:28, 1. мај 2006. (CEST)

Фрушка гора, уска а дугачка, / крај Дунава спава као мачка, тако су мене учили. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:58, 2. мај 2006. (CEST)

Ни по једном правопису се не пише "Фушрка Гора". У питању су имена географских појава, која се пишу само почетним великим словом (и, евентуално, неким унутрашњим под условом да је та реч властито име): "Стара планина", "Фрушка гора" и сл. И опет ћу рећи оно што мислим поводом ових правила: потенцијал је да чак и од људи који образују млађе оваква правила направе "неписмене". --Милош Ранчић (разговор) 17:33, 2. мај 2006. (CEST)

Хммм... Мислим да бисмо овим поводом неправилна писања имена географских локација, имена насеља, општина и осталог требали да преусмеравамо на чланке са ваљаним писањем. --Милош Ранчић (разговор) 17:33, 2. мај 2006. (CEST)

Превод филмова

Да лисе називи филмова преводе на српски или остају на енглеском? --Goran.Smith2 13:38, 2. мај 2006. (CEST)

Преводе се, али сасвим је пожељно да направиш и преусмјерења (редиректе) са извоних назива. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:58, 2. мај 2006. (CEST)

акценат..

желим да се ово реши заувек. Јел истина да се у српском језику (по Вуку) не користи акценат-цртица у страним именима (Д'Антон - Дантон). Видим да је то доста раширено међу неким корисницима. Поздрав, --Орловић 17:18, 12. мај 2006. (CEST)

Конкретно, Дантон (личност из Француске револуције) је уобичајено писати овако. Мислим да има контра пример Д'Аламбер (математичар). Није акценат, него апостроф. --Јакша 17:39, 12. мај 2006. (CEST)

Листајући по старим правописима српског језика нисам успио наћи никаква правила око транскрипције са француског језика, енглески је такође запостављен и нема ни ријечи о томе како транскрибовати имена и ријечи с тих језика на српски. Ипак, постоје детаљни описи транскрипције са њемачког, руског, бугарског и осталих словенских језика. Не знам да ли се нешто промијенило у новијим правописима..., односно да ли се у њима разматрају транскрипције с тих језика, или се тиме још увијек не баве наши лингвисти и стручњаци за језик...--Славен Косановић {разговор} 19:05, 12. мај 2006. (CEST)

Само да напоменем. У тим правописима правила транкрипције врло често не одговарају изворном изговору на неком од језика који је покривен правилима, односно приликом транскрипције се врши прилагођавање, имена, назива, ријечи, у дух српског језика. Према томе, било би логично размишљати да и када би постојала правила за француски и енглески, у многим случајевима би транскрипција одударала од изворног изговора на истим. --Славен Косановић {разговор} 00:28, 13. мај 2006. (CEST)

Један од отуцаних примјера би могао да буде име главног града Француске.

Пише се - Paris (на француском); Изговара се као - Пари или Парри или Пахри (или барем приближно тако); Трансрипција на срспки је Париз (нити се тако пише на француском језику нити изговара, али ипак некако одговара духу нашег језика више него претходне двије опције).

Приликом различитих деклинација никако не би добро звучало, на примјер, у Парису, или у Пари, или у Пахри, итд. Ово је само један примјер, а поента је да приликом транскрипције, покушамо да видимо како ће одређена транскрипција звучати у различитим деклинацијама и да то буде нека врста водича. Ово је моја скромна контрибуција теми, пошто ја нисам лингвиста ни стручњак за језик.;) --Славен Косановић {разговор} 00:54, 13. мај 2006. (CEST)

Још један детаљ, мислим да овај наш покушај транскрипције свих француских села је унапријед одређен на неуспјех, пошто ниједан језик нема транскрибована сва имена страних мјеста и градова. Процес транскрипције неког имена, назива или ријечи се обичноо дешава спонтаним путем (значи потребно је одређено вријеме да се ријеч асимилира), тражењем неког имена које би могло да одговара преводу у властитом језику, (у нашем случају српском), и сугестијама лингвиста и стручњака за језик, а никада нико у свијету није сјео за писаћи сто, или данас за рачунар, те покушао да транскрибује сва страна имена, називе мјеста, градића и градова, итд. (барем ја нисам никада чуо за такав покушај). --Славен Косановић {разговор} 01:04, 13. мај 2006. (CEST)

Француска мјеста опет

Дакле у вези француских мјеста постоје двије опције: брисати или оставити. Прва опција је јасна, без обзира дали имамо 30, 50 или 100 хиљада чланака, када обришемо француска мјеста имаћемо преко 10000 чланака мање.

Друга опција повлачи доста више питања. Дали транскрибовати имена мјеста, дали ће икад некоме требати сви ти чланци, дали се исплати тај "сизифов посао" око превођења.... Поента је идућа, чланак какав год да је, пружа основне информације о мјесту, координате, линкове за мапе и сателитски снимак, број становника и доста више информација него позамашан број чланака о нашим мјестима.

Моје мишљење је идуће: једина сврха ових чланака је то што нам поправљају статистику. Многи ће рећи да то уопште није битно у односу на квалитет чланка. Наравно да није битно, али ако није битно, зашто су ти чланци уопште генерисани? Кладим се да сви ми завидимо Швабама, Низоземцима, Французима, пољацима због њихових статистика, али и код свих њих можете пронаћи исте генерисане чланке. Значи кад причамо о француским мјестима, ту не причамо ни о квалитету, нити о информацијама већ о статистикама. Ја не видим никакав смисао у брисању француских мјеста, као што не видим баш никакав начин да се бар мало приближимо већим википедијама, без тих француских мјеста. Дакле апсолутно сам против брисања.

Уколико ће се чланци остављати, минимум који треба да испуне је да бар носе транскрибован наслов. Дакле ту се, ово што Славен потенцира, повлачи уопште питање могућности транскрибовања страних ријечи у српски језик. Наравно да је немогуће из једног језика који користи минимум 10 самогласника, транскрибовати у српски који користи само 5. Али тако је и са свим осталим језицима. Како транскрибовати, ÜÄÖ ΨξΞΘ. За све се треба пронаћи приближно рјешење. Поред тога свакако ће приликом премјештања чланака остајати преусмјерења са оргиналних француских назива. А и сам чланак ће садржати оргинално француско име, тако да ће додатна корекција увијек бити могућа.

Овим путем би замолио све администраторе да се што прије изјасне у вези овога, па да се почне са послом. Ја сам одлучио изаћи са овим на крај, па ако треба и сам да преводим двије године, али ћу их превести. --Бановић 06:29, 13. мај 2006. (CEST)

Што више вријеме пролази и ја лично сам мање експлицтно за брисање, мада не искључујем ни ту опцију. Чланци су постављени да би "гањали статистику", односно број чланака и био је то Милошев полемични лични пројекат. ;) Једно јутро смо се сви пробудили и одједном угледали бота који штанцује француска села к'о коке јаја. ;) Било је ријечи о уношењу тих мјеста много раније али није било дефинитвне одлуке и одједном бануше њих 10.000 и више..., толико о историји приче.--Славен Косановић {разговор} 07:28, 13. мај 2006. (CEST)

Е сад што се тиче транскрипције, већ сам рекао да такав подухват нема баш много смисла, пошто то нико у свијету не ради. Сви остављају имена која није могуће транскрибовати, нису асимилирана у језику, или нема одговарајућег превода, у оригиналу. Милошев аргумент је био да се одреднице на српском језику морају транскрибовати, Форд Перфект који се бави српским језиком и књижевношћу каже да се по правопису српског језика, имена могу остављати у оригиналу, Милош опет каже, да, али само у тексту и не као одреднице, итд. Правопис, који сам ја нашао, каже да приликом транскрипције прије свега треба водити рачуна да транскрибована ријеч буде у духу српског језика, значи ако буквална транскрипција не одговара ријеч треба да се модификује, замјеном самогласника, сугласника, или шта већ. У том правопису постоје правила за транскрипцију са њемачког и других словенских језика, али не у случају француског и енглеског, итд. --Славен Косановић {разговор} 07:28, 13. мај 2006. (CEST)

Поставља се сљедеће питање: Да ли транскрибујемо имена француских села само зато да би била ћирилицом? Ако је тако онда је то глупост, јер ћемо да збрљамо већину имена у том покушају. Посао треба одрадити како треба, или га не радити никако. --Славен Косановић {разговор} 07:28, 13. мај 2006. (CEST)

1. Литерална, односно буквална транскрипција је апсурдна јер никада нећемо моћи да предочимо стварни изговор тих ријечи, пошто немамо многе гласове које француски има. Доћићемо у ситуацију да неко ко дође на један чланак о француском селу помисли да се тако изговара на француском његово име, или да је то правописно коректна транскрипција на српски језик, што у већини случајева неће бити тачно. Значи, вараћемо друге, па и саме себе.
2. Фонетска транскрипција, односно са специјалним интернационалним симболима који се користе за предочавање изговора одређене ријечи на неком језику, као одредница у енциклопедији није прихватљива и такође опет није ћирилица. ;)
3. За правилну, односно граматички и језички коректну транскрипцију, треба нам неколико људи који познају врло добро француски језик и неколико лингвиста, стручњака или оних који се стварно професионално баве српским језиком. --Славен Косановић {разговор} 07:28, 13. мај 2006. (CEST)

Без пар стручњака за наш и француски језик ћемо да добијемо сљедеће транскрипције:

• Curis-au-Mont-d'Or, транскрибовано као Курис-ау-мон-д'ур
• Alet-les-Bains транскрибовано као Але-лес-Бјан

Ови горњи примјери су потпуно ван духа српског језика и правописа, и базирани су на покушају буквалне транскрипције.

Постоје три опције и то су:

• Брисати све ове чланке, или замјењивати неким другим;
• Погрешна буквална транскрипција;
• Потражити људе који су довољно стручни да дају одговарајуће приједлоге транскрипције. --Славен Косановић {разговор} 07:28, 13. мај 2006. (CEST)

Без одговарајуће помоћи довољно стручних људи за тему, наши покушаји транскрипције ће да буду погрешни, неприкладни и неодговарајући. А већина нас нисмо стручни. Ако се одлучимо да села остану због броја чланака, треба потражити стручне људе за транскрипцију и приједлоге транскрипције, а до тада оставити одреднице онакве какве јесу и бавити се другим стварима. Ионако било ко дође овдје с намјером да траажи неко од тих села, покушаће прво да тражи онако како се пише на француском и не онако како би га неко од нас овдје могао транскрибовати. Погрешном транскрипцијом ћемо само спустити ниво правописне исправности на нашој Википедији. --Славен Косановић {разговор} 08:46, 13. мај 2006. (CEST)

Славене, треба бити реалан у свему овоме. Добро знамо да нема шансе да се толики број мјеста професионално транскрибује, "у духу српског језика". Та мјеста чак нико неће ни спомињати од наших, осим оних који можда тамо живе. --Бановић 08:49, 13. мај 2006. (CEST)

А ако ћемо остављати чланке овакве какви су, онда их је боље обрисати. И не треба ту смишљати некакве теорије о замјени чланака. Каква замјена? Хоће ли чланак о келераби замјенити чланак о француском селу. То се лијепо каже, отесаћемо википедију за 10-15 хиљада чланака, тј. преполовићемо је. У осталом колико Срба зна правилно читати француски? Стотину пута ће боље изгледати кад прочита Але-лес-Бјан, него Alet-les-Bains.

Могуће опције: брисати / не брисати --> мој став--> не брисат --> могуће опције --> оставити у оргиналу/транскрибовати --> мој став --> транскрибовати -->разлози:

• Лакши изговор
• Ублажава се изглед ботом генерисаног чланка
• Остају оргинална преусмјерења
• Спашава се 10-15 хиљада чланака

Ко је самном, нек оседла коња врана, наоштри сабљу, инсталира мајкрософтов text to speech french додатак, па да идемо крвцу прољевати.--Бановић 08:49, 13. мај 2006. (CEST)

У праву си, кад неко буде тражио село, тражиће његов назив у оригиналу, латиницом и добиће преусмјерење на ћирилицом насловљену страну, јер премјештањем чланка се аутоматски прави преусмјерење са оргиналног наслова, тако да то није проблем.--Бановић 08:52, 13. мај 2006. (CEST)

Треба погледати ово Језичке недоумице и потржити тај нови Правопис у којем се каже да постоје правила за транскрипцију на српски са од више 20 језика. Ја сам жестоко против буквалне транскрипције, по слуху, или напамет, без освртања на правописна правила. Ипак ми овдје правимо енциклопедију и она треба да се води писменошћу, а не неким практичним рјешењима за неке проблеме, као што је овдје случај. Ако ће се радити транскрипција онда треба да се ради ослањајући се на писменост, или је не радити никако. Значи пронаћи тај правопис и окачити негдје дио правила везана за француски језик и тек онда почети с послом. --Славен Косановић {разговор} 09:40, 13. мај 2006. (CEST)

Ево да кажем и ја пар речи, иако се о овоме већ доста причало. Када смо почели са овом акцијом ја сам био за. За акцију се знало одавно (кад сам дошао на састанак у Београд ја сам чак и пожуривао милоша) и није потпуно тачно да се није знало за њу (барем је већина знала). Ипак сад кад је прошло мало времена увидео сам да ова села и нису баш најбоље решење. Могу се генерисати и чланци о нашим селима (има их око 15 000) који имају много више података од ових а и на ћирилици су. Генерисањем српских села брисали би француска без пада броја чланака. Могу се и унети пољска села која се могу транскрибовати (имају једноставна правила), мада ја лично сматрам да нису доста информативна и да све то може стати у једну или више табела (исто као и француска села).

Оцрнио сам Милоша горе, извињавам му се због тога, надам се да се он неће љутити на мене, чињеница је и тачно је, да је већина подржавала уношење тих мјеста ботом, били смо тада у некој еуфорији статистика, итд. Ја се нисам изјашњавао о теми прије него је почело уношење, чуо сам био да ће се уности али нисам знао кад и колико, итд. Кад су већ била унешена промјенио сам више пута мишљење, чак сам разговарао са Милошем око уношења шпанских села, али никада нисам био мишљења и става да се страна имена (па кад је ријеч и о рачунарству и о томе смо водили полемику), могу транскрибовати без јасних правописних правила. Транскрипција је могућа и Правопис каже да јесте, али потребно је слиједити нека правила и та правила се колико сам схватио могу наћи у новом правопису за више од 20 језика. Увијек сам био против и наставићу да будем против транскрипције ради транскрипције. Ако се нешто не може транскрибовати како треба, или ми не знамо то урадити, онда га не треба ни транскрибовати, или сачекати да се појави неко ко то може урадити и ко је довољно стручан. Против сам транскрипције само из практичних разлога и без правила. Толико од мене. --Славен Косановић {разговор} 17:13, 13. мај 2006. (CEST)

Подржавам транскрипцију, али мислим да би требало почети од врха, од региона и департмана, па тек онда села. Ево овај плаче за транскрипцијом Департмани Француске. BokicaK 15:54, 13. мај 2006. (CEST)

Што се тиче транскрипције, не постоји начин да се једна француска ријеч напише српским писмом. Без обзира дали се користе најпрецизнија правила за читање француског, или се користи машина која изговара француску ријеч, ту ријеч потпуно коректно на српском неће моћи написати ни професор француског, као ни лајик.--Бановић 17:26, 13. мај 2006. (CEST)

Дакле оргиналне називе треба мијењати најсличнијом могућом ријечју писану српским писмом. Буду ли настајале ситне грешке, ко их примјети, а зна француски, увијек ће их моћи исправити, али мислим да то није битно, јер чланци су ту само ради статистике. --Бановић 17:26, 13. мај 2006. (CEST)

Слутим да ће нас се већина сложити да чланке не треба брисати, дакле идући корак је транскрибовање. Славен се вјероватно неће сложити са мојим начином транскрибовања, али ако ћемо остављати ове чланке овакве какви су, онда их је боље обрисати. Мислим да већ једном треба отпочети са рјешавањем овог проблема, па било то пеофесионално или "лајички" (користећи text to speech french машину), али само да се једном почне. Уосталом, како рекох, питање је дали ће ико, па макар једанпут у будућности и прочитати неки од тих чланака. Њихова функција је само повећање статистике. --Бановић 17:26, 13. мај 2006. (CEST)

Ја бих овим путем затражио од администратора, да ми дају зелено свјетло да почнем са радом, јер чекањем ћемо само изгубити вријеме. --Бановић 17:26, 13. мај 2006. (CEST)

---

И мене занима решавање овог проблема. Учио сам француски више година у средњој школи, доста сам позаборављао, али бих вероватно могао да транскрибујем француске називе релативно тачно (кажем релативно зато што неки називи места немају везе са говорним језиком, а и изговарају се другачије у зависности од региона). И ја сам за то да покушамо али да се унапред изврши подела посла, рецимо по почетним словима, како не би дошло до забуне. --212.200.199.241 12:03, 16. мај 2006. (CEST)

Овде редосљед није битан, јер у овој категорији се налазе сва оргинално написана мјеста. Када се мјесто транскрибује, аутоматски ће бити избрисано. Дакле кад испразнимо ову категорију, наш посао је обављен, и онда се може кренути са генерисањем шпанских села, или свемирских објеката :) --Бановић 14:27, 16. мај 2006. (CEST)

Као администратор на српској Википедији, дајем ти зелено светло да почнеш са радом. Пуно среће, жели ти --Борис Малагурски ₪ 04:57, 17. мај 2006. (CEST)

конвертор ека/ијека

Молим вас, нека ми неко објасни због чега би конвертору екавица=>ијекавица било лакше да сви текстови буду у екавици? Видим да то неки гурају и да са тим образложењем мијењају ијекавицу у екавицу по чланцима. Због чега би то, дакле, било лакше ако конвертор касније мора да одлучи да ли да преведе "е" у "је" или у "ије" или да га не преведе уопште? Уколико би, међутим, све било у ијекавици, са пар стотина изузетака свако "ије" и "је" би се једноставно измијенило у "е". Тако да молим за подробније објашњење, ако га неко има, зашто је боље писати у екавици што се тиче овог аутомата (који још, изгледа, ни не постоји). Хвала унапријед, Дарко Максимовић 11:05, 17. мај 2006. (CEST)

Ко је то рекао? То је сигурно лапсус :-)

Дискусије те врсте молим од сада водити негдје на за то предвиђеном мјесту. --Kaster 11:16, 17. мај 2006. (CEST)

Што се тиче теме екавица и ијекавица, уопште на српској Википедији.

Конвертору ће бити свеједно да ли су текстови у екавици или ијекавици. Ако у догледно вријеме успијемо да "натјерамо" конвертор да ради, то да ли је садржај чланка у екавици или ијекавици, неће бити никакав проблем. Чланци се могу писати и екавицом и ијекавицом без проблема. Истина је да има неких корисника који су алергични на други изговор па стално нешто зановјетају. --Славен Косановић {разговор} 11:26, 17. мај 2006. (CEST)

Ако је чланак почет ијекавицом онда треба да се тако и настави, ако неко не може да пише ијекавицом нека се не петља у чланак и обратно. Није прихватљиво мјешање мало овога мало онога..., јер од тога испадне сатараш. Ја углавном пишем ијекавицом и често ми дође неко па преправи цијели чланак, али ја једноставно не обраћам пажњу, него када тај тип остави чланак вратим на моју верзију и готово, без расправе. Значи ако ти почнеш да пишеш чланак ијекавицом нико нема право да ти га преправља, као и у супротном случају. Изузетак би био, када неко напише клицу од двије реченице, а дође други корисник и има готов, или скоро готов чланак у другом изговору, онда је логично да преправи или замјени те двије реченице и не својих 100 и више. Све остало чепркање по чланцима је на неки начин провоцирање и тражење неког конфликта. --Славен Косановић {разговор} 11:26, 17. мај 2006. (CEST)

Много хвала! Можеш ли онда, Славене, да погледаш овај (шатровачки говор) чланак и разговор о њему, посебно обративши пажњу на коментар Покија ("ретроактивно примењивање правила") - чланак је првобитно написан у ијекавици, и то је једино што је битно, какве везе има то што је правило о немијењању донешено након што се неко направио паметан и пребацио у екавицу?

Јесте чланак је био оригинално на ијекавици, али кад су у питању неке "интересантне теме", дође десет корисника и сви почну да мјењају, додају и преправљају... Имаш моју подршку да вратиш чланак на ијекавицу, јер се мора престати са овом анархијом неких корисника. И то ретроактивно, што каже Покрајац, ако ја почнем да му мјењам све чланке у ијекавицу, онда ће да види тек шта је ретроактивно. Не знам што се петљао у то преправљање, када Корисник:MarkoCg који је почео чланак није раније дирао ниједан његов чланак, барем колико је мени познато. --Славен Косановић {разговор} 12:15, 17. мај 2006. (CEST)