Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/17

Сент Андреја

Јел се пеше Сент Андреја, Сант Андреја или Сентандреја?--Војвода (разговор) 16:00, 19. новембар 2007. (CET)

Сентандреја. — Bbasic 21:34, 19. новембар 2007. (CET)

Како се акцентује?--Војвода (разговор) 16:52, 20. новембар 2007. (CET)

---

У „Атласу“ пише Св. Андреја. --Поки |разговор| 17:07, 20. новембар 2007. (CET)

Вероватно је негде и преведено, али познато је као Сентандреја. У заграду се може ставити и Свети Андреја --Јован Вуковић (р) 18:23, 20. новембар 2007. (CET)

Још

Треба ми само провера за ово:

Millie - МИЛИ

Paula - ПОЛА

Weinberger - ВАЈНБЕРГЕР

Laura - ЛОРА

Crystal - КРИСТАЛ

транскрипцијски смарач -Nikola Todorović 18:05, 19. новембар 2007. (CET)

Све је ОК. :) — Bbasic 21:34, 19. новембар 2007. (CET)

---

ACTOR - Je l' se transkribuje aktor ili ektor? --Nikola Todorović 17:52, 20. новембар 2007. (CET)

---

Не транскрибује се, већ преводи, будући да се ради о општој именици. Али се назив Actors Studio транскрибује као Акторс студио.

--делија 18:05, 20. новембар 2007. (CET)

---

Која скраћеница је правилна: енг. или енгл.? Буни ме зато што негде наиђем на једно, а негде на друго. Раније сам писао енг., па када је неко почео да ми то исправља на чланцима, прешао сам на енгл. Сада на доста чланака видим енг. Шта је тачно? Ово ми често треба када поред нечијег имена напишем у загради то име у оригиналу, нпр. (енг./енгл. Monica Geller) --Nikola Todorović 23:36, 21. новембар 2007. (CET)

Транскрипција имена места

Тражим контролу назива чланка Маџарово. У разговору чланка, корисник помиње да је село заправо добило име према Мађарима. Са друге стране, име овог места се у оригиналу пише Маджарово, а изговара као Маџарово. Шта је у овом случају релевантије (претпоставимо да је етимологија тачна): порекло имена или сам изговор имена?

Дакле, да напоменем, у игри су два назива: Мађарово и Маџарово.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 14:15, 22. новембар 2007. (CET)

Бугарски изговор, тачније правила његовог преношења у српски, свакако има предност над етимологијом. Међутим, чак и да обратимо пажњу на етимологију, није погрешно рећи Маџари за народ, и колико год то сад необично изгледало некад је то био и једини назив у оптицају (па постоје и овдашња места по имену Маџари и сл., на шта је Михајло скренуо пажњу на страници за разговор дотичног чланка). Дакле, 2 : 0 у корист облика Маџарово. — Bbasic 15:13, 22. новембар 2007. (CET)

Нисам, немој, нећу, ...

... океј, сад ће и Михајло коначно да научи. Поводом рата измена сам дошао у недоумицу да ли се не-знам пише „незнам“ или „не знам“, и које су остале речи које се пишу заједно са не. Хвала унапред на одговору.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 18:45, 22. новембар 2007. (CET)

нећу (немој), немам, нисам.

Има већ.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 18:51, 22. новембар 2007. (CET)

Наречја

Којим наречјем пишем Википедију? Које је званично наречје? Не могу нигде да пронађем тај податак. Tadija (разговор) 17:05, 23. новембар 2007. (CET)

Погледај овде. Екавско и ијекавско наречје су равноправна наречја. Када почињеш нови чланак, можеш изабрати наречје којим радије пишеш. Чланак започет једним наречјем се даље пише тим наречјем. --Dzordzm (разговор) 20:33, 23. новембар 2007. (CET)

Stellan Skarsgård

Kako se ovo transkribuje? Mislim da su u pitanju švedsko ime i prezime. Je l' može Stelan Skarzgard? Ovo å me najviše buni.--Nikola Todorović (разговор) 18:28, 24. новембар 2007. (CET)

---

Стелан Скарсгард.

—делија (разговор) 20:10, 24. новембар 2007. (CET)

Мала исправка, биће Скарсгорд. — Bbasic (разговор) 03:19, 25. новембар 2007. (CET)

Реон или рејон?

Није авијон, него авион... --Поки |разговор| 20:15, 24. новембар 2007. (CET)

Rejon 100%. Video sam danas u Klajnovom rečniku jezičkih nedoumica. Nisam kupio, ali sam listao u knjižari. Ne dam 500 dinara. :) :) :)--Nikola Todorović (разговор) 20:26, 24. новембар 2007. (CET)

Је л` недаш или не даш? :)) --Поки |разговор| 20:28, 24. новембар 2007. (CET)

Хаха, тј. пише се не дам. :) --Поки |разговор| 20:28, 24. новембар 2007. (CET)

Ne verujem da sam to napisao! :) :) :) Ubiću se majke mi. Promeniću da se ne brukam. Hvala Bogu, pa se omaklo ovde, a ne na nekom članku. :)--Nikola Todorović (разговор) 20:47, 24. новембар 2007. (CET)

---

Ево ја ћу. Рејон и све речи изведене из те именице боље је писати са "ј". Дакле боље је рејон, вели званични правопис. Кад је прво И а затим О, не пише се глас Ј, али између осталих самогласника, чак и између та два, кад је прво О, па И, по правилу Ј се пише (нпр. "који, бојица" и сл.). Ово правило има изузетке, али су тренутно безначајни. Поздрав,

---

Јлнаразговор 20:03, 25. новембар 2007. (CET)

Valjda mi sad neko odgovori...

Ovo sam već pisao, ali mi niko nije odgovorio, pa ću ponovo da iskušam sreću :) :)

Која скраћеница је правилна: енг. или енгл.? Буни ме зато што негде наиђем на једно, а негде на друго. Раније сам писао енг., па када је неко почео да ми то исправља на чланцима, прешао сам на енгл. Сада на доста чланака видим енг. Шта је тачно? Ово ми често треба када поред нечијег имена напишем у загради то име у оригиналу, нпр. (енг./енгл. Monica Geller)--Nikola Todorović (разговор) 21:50, 24. новембар 2007. (CET)

Nikolice, piši original u jezičkom šablonu i sâmo će ti se pojaviti ono kako treba. ({{jez-eng|Monica Geller}}) dobiješ (енгл. Monica Geller)

Inače, čini mi se da su i jedna i druga skraćenica pravilna. Samo je pitanje jednoobraznosti, te je onda bolje eng. jer se tako pojavljuje u šablonu.--62.57.249.136 (разговор) 01:21, 25. новембар 2007. (CET)

Pa to si ti! Hvala puno! Prepoznao sam te po onom Nikolice... :) Pozdrav...--Nikola Todorović (разговор) 14:39, 25. новембар 2007. (CET)

---

Скраћеница је "енгл." зато што морамо скратити иза последњег самогласника у низу, а непосредно испред самогласника. Дакле "енгл.", "уч.", "сл." итд. Поздрав,

---

Јлнаразговор 20:08, 25. новембар 2007. (CET)

Daklem, šablon je pogrešan. :)--62.57.249.222 (разговор) 20:14, 25. новембар 2007. (CET)

Ovaj, Jlna, htela si reći, "iza poslednjeg suglasnika a neposredno ispred samoglasnika"....--62.57.249.222 (разговор) 20:16, 25. новембар 2007. (CET)

Ако је питање шта је правилно, онда је то је енгл. (баш како рече "иза посљeдњег сугласника, а непосредно испред самогласника"). --Sanya (разговор) 20:54, 25. новембар 2007. (CET)

---

Ма да, лапсус, иза сугласника, а испред самогласника. ----Јлнаразговор 01:54, 26. новембар 2007. (CET)

---

Kako se transkribuje prezime Yang? Amerikanizovano kinesko prezime. Jang ili Jeng?--Nikola Todorović (разговор) 18:15, 26. новембар 2007. (CET)

Nova tura transkripcije

Hajde neka neko transkribuje ovo:

Giler (Džiler?) - Giler

Dan (Dan ili Den?) - Den

Shusett (Šaset?) - Šuset

Anne (An ili En?) - En

Biehn (Bin?) - Bin

Reiser (Rajzer?) - Paul je Rajzer, Pete je Riser.

Apone (Apone ili Apoun? Prezime je amerikanizovano.)- Apon.

Ferro (Fero ili Ferou? Prezime je amerikanizovano.) - Fero

Crowe (Krou ili Kroui? Ovo e na kraju me buni.) - Krou

Wierzbowski (Vircbovski?) -

Brussat (Bruso?) - Brusat

Jenette Goldstein (Dženet Goldštajn? Da ne važi ovde možda ono parnjak pravilo, Jenette i Jenetta = Dženeta?) - Dženet Goldstin

Colette (Kolet? Da ne važi ovde možda ono parnjak pravilo, Colette i Coletta = Koleta?) - Kolet

Kash (Kaš ili Keš?) - Keš

Twentieth Century Foks (Tventiet senturi foks?) - Tventi senčeri foks.

Je l' se znak $ piše uz broj ili odvojeno od broja? 100$ ili 100 $? Odvojeno. --Nikola Todorović 23:51, 1. децембар 2007. (CET)

Имена школа

Погледајте у Помоћ истоимену поруку.Milens2

У вези са именима филова

Да ли у оригинали или преводити (када и како?) Молим све заинтересоване да погледају Разговор:The Backyard--Војвода (разговор) 22:09, 7. децембар 2007. (CET)

Оставити у оригиналу док неко не наиђе на превод тог филма на српском језику. Било би добро ако нека телевизија или неки филмски дистрибутер има базу података управо о називима филмова преведених на наш језик педесетак година уназад.—Мишкин (разговор) 20:15, 15. децембар 2007. (CET)

Ја сам контактирао разне дистрибутере и кина у Србији. Или нисам добио одговор или кажу да такве податке не могу дати.Ево ових дана тражим по разним књигама наслове старих филмова, нашао сам 80-100.—Раде Награисаловић (разговор) 20:22, 15. децембар 2007. (CET)

За новије филмове и није проблем они ће временом добити своје преводе. Али за оне од 20 и више година уназад једино је решење како неко одгледа или види наслов нека упише овде. Било би добро отворити посебну страну за то,не чланак већ нешто мало озбиљније од песка.—Мишкин (разговор) 20:28, 15. децембар 2007. (CET)

Upotreba crte i crtice

Јагода, већ два пута сам ти објашњавао постоји ли разлика између двеју верзија црта (овде, порука у 20.35, и овде, последњи пасус), али никако да упамтиш. :) Углавном, у српском нема разлике између те две варијанте, може свако да одабере коју хоћу (с тим, наравно, што у истом тексту не треба мешати једну и другу верзију). Међутим, ово краће испод прозора за уређивање није краћа црта, и не знам шта то представља (али претпостављам да је у питању грешка, па би можда неко ко има приступ коду могао то и да измени); краћа црта се пише овако (–), а оно је неки други знак. — Bbasic (разговор) 02:18, 15. децембар 2007. (CET)

Na žalost, izgubio sam jako dobru knjigu Slog sa elementarnom tipografijom, Milana Đ. Jovanovića da proverim tačnu primenu, ali sam siguran da se tamo spominju dve vrste crta — manja i veća. Koliko mi se čini, manja crta može da se upotrebljava svuda gde stoji u pravopisu, dok duža može po izboru da se upotrebi u nekim slučajevima. Ne znam zbog čega se ne spominje u pravopisu, ali pretpostavljam da tamo nisu ulazili u tipografske finese. U svakom slučaju ova kraća crta (−) je osnovna crta i može da se primenuje svuda, a ova duža (—) služi da tekst u pojedinim delovima izgleda lepše, čitljivije itd. --loshmi (разговор) 02:38, 15. децембар 2007. (CET)

Basicu, ZNAM i SECAM se da si mi objasnjavao, a cela moja prica se odnosi na bas tu istu crtu ispod edit prozora za koju i sam kazes da ne znas sta je. A da se i Pravopisu ne pominje ta kraca crta, ne pominje se. I u odeljku Crta kao interpunkcijski znak, kao i u odeljku Crta kao pravopisni znak stoji samo ova velika crtetina (—)*. A em i en crti ne pise ama bas nista. Uostalom, evo ti ovde sta si rekao, da ne bude opet ja nesto pobrkala:

Углавном, поменуте две верзије црте зову се „ен-црта“ (краћа) и „ем-црта“ (дужа); цртица је краћа и од једне и од друге. Правопис не прописује коју од ових двеју верзија треба употребљавати, само каже да црта треба да буде бар два пута дужа од цртице (што је испуњено и у једном и у другом случају). Лично више волим дужу, но не греше ни они који користе краћу. Једини је проблем то што испод Википедијиног прозора за уређивање дужу црту, али ово испред није краћа црта. Могуће да је у питању грешка — можда је неко хтео да стави краћу верзију црте а грешком ставио овај знак — и у том (bold moj) случају не би било лоше замолити некога да то поправи: краћа црта („ен-црта“) пише се овако (–).

Mada, moram priznati, ne vidim neku veliku razliku izmedju ovog sto ti nazivas tom en-crtom i ovog ispod edit prozora. Evo:

• (–) (kopipejstovano tvoje)
• (−) klikano ispod prozora na "ono sto ne znamo sta je".

Gde pise to o tim em i en crtama?

--Јагода испеци па реци 10:56, 15. децембар 2007. (CET)

Svi znakovi ispod formulara za uređivanje, su ovdje: Медијавики:Edittools. Ako treba nešto ispraviti, ili dodati neki novi znak, bilo bi dobro da ostavite komentar na stranici za razgovor. —-Славен Косановић- {разговор} 11:05, 15. децембар 2007. (CET)

Ovo kopipejstovano Bbasicevo jeste kraća crta, a ono drugo što ne znamo šta je je u stvari matematički simbol za minus. Kopipejstovao sam u pretraživač na engleskoj Viki:

(–) — en crta

(—) — em crta

(−) — minus

(-) — hifen minus

--loshmi (разговор) 14:28, 15. децембар 2007. (CET)

---

ОК. Онда само треба водити рачуна да се у истом тексту не мешају та ем и та ен.... Ја морам да признам да уопште не видим разлику у дужини између "овог што не знамо" и ове Бојанове ен-црте...--Јагода испеци па реци 14:41, 15. децембар 2007. (CET)

---

Разлика између „овог што не знамо“ (за шта је Милош на енглеској Википедији пронашао да је минус, али то је и даље само енглеска конвенција, која нема везе с нашом; код нас Одбор за стандардизацију разматра да званично пропише користи ли се за минус цртица или црта, али нема ни говора о неком трећем знаку) и ен-црте јесте у положају: ’ааа−ааа’ наспрам ’ааа–ааа’ (прво је „енглески минус“, и налази се скоро на самом врху слова, док црта, као у другом примеру, треба да буде на средини).

У Правопису се не помињу две врсте црте просто зато што нису предвиђена два знака за сличне потребе. Црта се дефинише као знак бар двоструко дужи од цртице и који стоји на средини реда, а на нама је даље како ћемо то извести; међутим, један знак не може се у једном тексту писати на два начина. Другим речима, кад једном одаберемо колико ће нам црта бити дугачка, онда смо одабрали и не можемо се усред текста предомислити и рећи „сад ћу мало црту да пишем овако“. Ево сличног примера: можемо написати гугутка и ƨуƨутка (и једно и друго су варијанте малог курзивног Г), али не можемо *гуƨутка — кад једном одаберемо, морамо бити доследни.

И за крај, црта је правописни и интерпункцијски знак, те се његова употреба регулише Правописом. Према томе, коментар да се „краћа црта може примењивати свуда, а дужа тамо где каже Милан Ђ. Јовановић“ нема баш много смисла, јер у Правопису није предвиђено слично разликовање (а типографи могу да причају шта хоће; другим речима, њихов посао је да дотерују постојеће знаке, али не и да уводе два тамо где је предвиђен само један). Једноставније не може бити.

Кога занима додатна литература, упућујем га на текст Црта, црта, цртица у ’Језичким доумицама’ Егона Фекетеа.

Поздрав,

Bbasic (разговор) 16:20, 15. децембар 2007. (CET)

---

Па можда сам мало тупша, али не разумем шта хоћеш да кажеш. Прво тврдиш да постоје две црте у српском и да је само битно определити се за једну од те две варијанте у истом тексту, а онда кажеш да типографи не могу да измишљају два знака за један појам, јер у Правопису постоји само једна црта (чему сам и ја сведок, тако пише). Да ли хоћеш да кажеш онда да на википедији од знакова који постоје у ЕДИТУ, правилно је користити САМО ову највећу црту? И ако Правопис не помиње две варијанте церте, зашто уопште смарати мозак са ен и ем цртом? Пише се ова велика и тачка. Или сам нешто погрешно (опет) протумачила? --Јагода испеци па реци 16:41, 15. децембар 2007. (CET)

Не, не постоје две црте у српском, постоји једна једина, која мора бити: бар два пута дужа од цртице, и на средини текста. У фонту који се овде користи постоје два знака с тим карактеристикама — и самим тим што задовољавају постављене услове може се, дакле, користити било који од њих. Да постоји фонт са десет сличних знакова, било би у реду употребљавати било који од тих десет; међутим, оно што није у реду јесте да неко дође и каже: пошто у фонту имамо десет знакова, сад ћу ја тачно да пропишем кад се употребљава први, кад други, ..., кад десети. Тих десет знакова у фонту јесу десет различитих знакова, можда постоји неки језик међу чијим се интерпункцијским симболима разликују свих десет, али у српском језику они могу бити само варијанте једног те истог знака — у Правопису обрађеног под називом ’црта’. — Bbasic (разговор) 16:51, 15. децембар 2007. (CET)

ОК. Сад ми је јасно. Само још једна ситница. Ако се не варам, ти си рекао "ово друго не знам шта је", тако да фонт који се користи овде, иако има две ознаке за црту, једна "не знамо шта је" а друга знамо да је црта, према томе, може се користити САМО већа црта (—), што ће рећи, ово "што не знамо шта је" (−) не треба користити. ’Ел тако? --Јагода испеци па реци 17:02, 15. децембар 2007. (CET)

Тачно, ово „не знамо шта је“ не треба користити (јер не задовољава други услов, тј. није на средини текста), али у истом фонту се налази и знак (–), који се може користити (то је поменута „ен-црта“), само што њега нема испод прозора за уређивање; другим речима, испод прозора за уређивање стоји само мали избор знакова, нису ту сви знакови које фонт садржи. Мислим да би најбоље било заменити доле „не знамо шта је“ ен-цртом, преко странине коју је Славен поменуо. Ни варијанта коју си поменула, „Пише се само ова велика и тачка“, не би ваљала јер не можеш некоме коме се више свиђа краћа забранити да је користи само зато што ти преферираш дужу — и ти и он имате једнако право на избор, ако је он у складу с Правописом; (−) није у складу, па то не ваља користити, али (–) и (—) сасвим су равноправни избори. — Bbasic (разговор) 17:18, 15. децембар 2007. (CET)

---

Pa ja na tastaturi nemam tu tvoju en crtu, pa sto se mene tice, pisem veliku i tacka. Ako neko ima na tastaturi tu tvoju en crtu, nek je pise, nemam nista protiv. Ali ja sam govoerila samo i iskljucivo o znacima koji se nalaze ispod vikipedijinog edit prozora. Medjutim, ja jos jednom moram da naglasim da JA u Fajefoksu NE VIDIM razliku izmedju "onoga sto ne znamo sta je" i en crte. Ja ih vidim kao dve potpuno iste crte, iste duzine i na istoj visini. --Јагода испеци па реци 17:24, 15. децембар 2007. (CET)

PS: Ovo naglasavam jerse ispostavilo da se latinicna slova ubacena u cirilicu lepo vide u IE, a u FF ne... --Јагода испеци па реци 17:28, 15. децембар 2007. (CET)

---

Мрзим сукобљене измене.

Колико видим, црте су различите (и ја сам са ФФ): −–. Тј. прва је више а друга ниже.

Мислим да би убудуће разговор о МВ требало водити на одговарајућим странама. У овом случају овде, или на тргу, ако се не зна где је страница. Дакле, шта је предлог?--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 17:29, 15. децембар 2007. (CET)

---

Хм, сад и ја видим, али тек пошто су стављене тако једна тик уз другу. Међутим, кад се едитује (ево док сад пишем, гледам их) сасвим су на истом нивоу.

Конкретан предлог је да се, ако је то могуће, та "што не знамо шта је" замени овом ен-цртом у едит прозору и готова прича, нека онда свако користи ону црту која му се више свиђа. Ова "не знамо шта је" ионако ничему не служи (ваљда, не знам да ли је користите у математичким формулама и сл.)--Јагода испеци па реци 17:33, 15. децембар 2007. (CET)

Ок. Заменио сам. Ако сам нешто покварио, јавиће се неко ко зна како да поправим. --Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 17:36, 15. децембар 2007. (CET)

Nisam citirao Milana Đ. Jovanovića, već sam rekao šta sam zapamtio iz te knjige. Ne mora da znači da se dobro sećam. Pronaći ću već tu ili neku drugu knjigu iz tipografije pa ću izneti tačne podatke.

Црта се дефинише као знак бар двоструко дужи од цртице и који стоји на средини реда, а на нама је даље како ћемо то извести;

— Bbasic

Prema ovom pravilu ukoliko je ovo (-) crtica, onda je ovo (–) crta. Prema tome, ne bismo mogli da koristimo ovu (—) crtu, jer bi u tom slučju ova (–) crta morala da "postane" crtica. --loshmi (разговор) 21:40, 15. децембар 2007. (CET)

Mada moram da se složim s loshmijevom logikom, takođe moram da napomenem da se u Pravopisu pominje samo ova velika crta. Hoću da kažem, svi primeri koji su dati, napisani su sa tom velikom crtom... Ta n-crta se nigde ne pominje... --Јагода испеци па реци 21:55, 15. децембар 2007. (CET)

Да ли је овај разговор на овој локацији весела случајност или резултат посебно успешног пајтоновског конкурса: Туримо неку рандом расправу на разговор о што неповезанијој теми? :Р -- Обрадовић Горан (разговор) 22:24, 15. децембар 2007. (CET)

Možda se vama, gospodine Obradoviću, ova rasprava čini nevažnom, ali iz nje je proizišla jedna vrlo korisna stvar: uklonio se nepotreban znak u edit prozoru i zamenio drugim, korisnim. Sad... Što je započet i završen na ovom članku, to je manje važno. Vodile su se na ovim stranicama daleko manje konstruktivne i daleko štetnije rasprave i niko se nije setio da ih prekida, i karakteriše "pajtonovskim", nego su svi netom hrlili da se uključe.... --Јагода испеци па реци 22:28, 15. децембар 2007. (CET)

Лошми, шта по твом мишљењу значи „бар два пута дужа“? Колико знам, то значи или два пута дужа, или два и по пута дужа, или три пута дужа итд., само да не буде мање. Да ли је теби познато неко друго значење прилога бар? — Bbasic (разговор) 22:29, 15. децембар 2007. (CET)

Ма само ви расправљајте до миле воље, не смета мени :) Само ми је необично што ово није пребачено на неки од тргова, јер са Исусом Христом везе никакве нема, а и тешко да ће ико ову расправу наћи овде. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:47, 15. децембар 2007. (CET)

Poznata su mi i druga značenja, ali to sad nema veze. Dakle, šta je definicija crtice? Ukoliko je crtica ovo (-), crta može biti sve ovo (–, ―, —), a ukoliko uzmemo da je crtica ovo (–) onda je crta ovo (―, —) itd. Hipotetički, ukoliko je bitno samo da crta bude bar dva puta duža onda ona može biti i nešto ovako (———)? Pa postoje valjda neka tipografska pravila u svemu tome? --loshmi (разговор) 01:20, 16. децембар 2007. (CET)

Тонови

Дакле ово сам се већ више пута запитао али увек би питање остајало некако по страни. Но сада га постављам. Ради се о називима тонова. Да ли је правилно писати:

це, цис, дес, де, дис, ес, е, еис, фес, еф, фис, итд.

или мора:

c, c♯, d♭, d, d♯, e♭, e, e♯, f♭, f, f♯ итд.

Можда су и оба погрешна. :-) Зато се овде јављам.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 18:50, 16. децембар 2007. (CET)

Верујем да је у текстовима који нису много уско стручни (што се односи и на текстове на википедији) требало да стоји ово прво, јер лаик не би знао да прочита ове знаке. С друге стране, у неким уско стручним текстовима које би читали само људи који се разумеју у музику и тонове, може се писати и самим знаковима... Сад... Ако грешим, већ ће доћи неко да ме исправи, међутим, колико ја знам, Правопис нема ни једну посебну одредницу о писању имена тонова... --Јагода испеци па реци 18:55, 16. децембар 2007. (CET)

БТЊ, могло би, кад се први пут помиње, да се у заграду стави и знак: писано у це дуру (c-dur)....?--Јагода испеци па реци 18:57, 16. децембар 2007. (CET)

На пример често је виђен микс C-Дур, F-кључ (слова тонова латинична). Иако може бити правилно, често се осећам као на иглама кад га пишем са Це-Дур или Еф-кључ (а интересовало би ме да ли је ово друго правилно).--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 18:59, 16. децембар 2007. (CET)

Ево, мислим да сам нашла нешто. Клајн, у РЈН стр. 26, под одредницом „цртица“, бр. 5 каже: „Ако је на првом месту слово, цртица се пише“. Па онда даје примере између којих се налази: „g-žica“. Онда под бројем 7. каже: „Ако први елемент сложенице већ садржи цртицу, нема потребе да се додаје друга“. Па даје пример: „ce-mol akord“. Књига је писана латиницом, али ако у овом примеру Клајн пише "транскрибовано, верујем да је онда тако и исправно чак и ћирилицом: це-мол. Са цртицом. Мало ме збуњује ово са „g-žica“, претпостављам да ако би се писало ћирилицом да би Г остало латинично... А можда та жица нема везе с тоновима?--Јагода испеци па реци 19:17, 16. децембар 2007. (CET)

---

Ево, нађох и саму одредницу ДУР. Клајн пише:

• D-дур, F-дур (велико слово, по могућству латиницом) обичније него Де-дур, Еф-дур, како прописује Правопис.

Међутим, са моловима је другачија ствар. У одредници МОЛ, каже:

• c-мол, f-мол (прво слово би по правилу требало писати латиницом), обичније него ц-мол, еф-мол итд. Према устаљеном обичају у музици, називи дурских тоналитета се пишу великим, а молских малим словом.

Поз.--Јагода испеци па реци 19:30, 16. децембар 2007. (CET)

---

Заиста хвала на труду. g-жица је жица која производи тон g (или је произведена тако да наштимована на тај тон показује оптималне особине) тј. директно је везана са именовањима тонова (and that's all what's all about). Интересантно је што је као пример навео и „ce-mol“ (наравно да онда и „це-мол“ важи) уместо само „c-mol“, што ме заједно са другим одговором доводи опет на раскрсницу. Значи имао бих ипак још питање: Да ли се слова, која означавају тонове се по (јакој?) препоруци, значи ипак не транскрибују и пишу латиницом?--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 20:24, 16. децембар 2007. (CET)

---

Конкретније. На путу сам да чланке о тоналитетима преименујем у нпр:

C-дур, Des-дур, es-мол (ех, ово последње није баш изводљиво овде ал` шта ћеш) итд.

Исправно?--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 20:27, 16. децембар 2007. (CET)

---

Па, према ономе што Клајн каже, препоручљивије је писати их латиницом, и у оригиналу. Правопис, изгледа не помиње ту могућност, већ даје "транскрибовану варијанту". Ја бих рекла да је правилно и једно и друго, па како ко воли. Не заборави да се молови пишу малим, а дурови великим словом, без обзира за коју варијанту се определио. И само је слово латинично, оно "дур" или "мол" се пише ћирилицом (наравно, ако је текст ћириличан).

И још нешто, они цисови и дисови, то ми се чини, само транскрибовано - цис, дис и сл. --Јагода испеци па реци 20:33, 16. децембар 2007. (CET)

Не, не... Не... C-дур је добро. es-мол - ово није.

Правилно: C-дур или Це-дур. Дес-дур... Цис-дур....--Јагода испеци па реци 20:33, 16. децембар 2007. (CET)

Понављам: Само латинично у оригиналу, дакле латинична слова. C, D, F (ако су дурови) или c, d, f (ако су молови).... Ако је транскрибовано, онда само ћирилицом све: Це, Де, Еф (дурови), це, де, еф (ако су молови). Они знаци цис, дис и сл. само транскрибовано и ћирилицом.Цис-дур, дес-мол (пардон ако овако нешто не постоји, не разумем се баш у ноте)...--Јагода испеци па реци 20:36, 16. децембар 2007. (CET)

Ок, нећу више да те оптерећујем. Изгледа да је тренутна ситуација ок, а да би се избегле одређене техничке замке оставићу га тако. Хвала пуно. ( морам да набавим Клајна... :/ )--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 20:54, 16. децембар 2007. (CET)

Никакво оптерећење, заиста. Ако могу, увек радо помогнем. Што се Клајна тиче, кад следећи пут будеш долазио у Бгд, потражи га у било којој књижари у Београду. С њим барем нема проблема. --Јагода испеци па реци 21:13, 16. децембар 2007. (CET)

Камило Голџи

Имамо један проблемчић са одредницом Камило Голџи и сродим изразима, као што је Голџијев апарат и Голџијева метода. Наиме, презиме овог италијанског научника је транскибовано у нашој стручној литератури као Голџи, и готово искључиво се тако јавља у њој. Неколико сарадника инсистира да се по правилу преношења gi са италијаснког транскрибује као ђи, а самим тиме и изрази који иду уз то презиме. Не би било лоше да се ви који сте стручни за ову област укључите, распитате у нашем академском свијету, да ли би било проблематично да се измјени у Голђи, голђијев апарат и голђијеву методу? —-Славен Косановић- {разговор} 20:58, 19. децембар 2007. (CET)

---

Аргументи:

• Правопис налаже да се слово Г у италијанском увек транскрибује као Ђ. ЈЕДИНИ изузетак који наводи је Борџија. Једини. Према томе, правилно је Голђи а не Голџи.

• У двема ОПШТИМ енциклопедијама такође се појављује као Голђи.

Мала енциклопедија Просвета, издање из 1986. - Голђи

Мала енциклопедија у боји Вук Караџић-Ларус из 1974. - Голђи и Голђијев апарат.

Хистолози су стручњаци у области ХИСТОЛОГИЈЕ а не у области ПРАВОПИСА, према томе веома је могуће да су они то име транскрибовали како су знали и умели. Уосталом, не би било ни први ни последњи пут. Зато и јесу хистолози, а не лингвисти. Оставимо лингвистику лингвистима а хистологију хистолозима. Тако је најбоље. --Јагода испеци па реци 21:04, 19. децембар 2007. (CET)

Чекај, зар нису „ботаничари“ и „ботаника“? :) Брзо се мијењају ствари на овој вики..., свјетлосном брзином.... :) Морам признати да брзо учиш ствари, заслужила си медаљу за храброст... :) —-Славен Косановић- {разговор} 21:27, 19. децембар 2007. (CET)

Za učenje medalja za hrabrost? Aj idi malo da se odmoriš, počeo si da brljaviš... Što se botaničara tiče, svejedno je ko je u pitanju. Bitno je da nije lingvista. Za sve važi isto. Nek se svako bavi SVOJIM poslom i nek se ne meša u posao drugih. --Јагода испеци па реци 21:32, 19. децембар 2007. (CET)

Када се примјени на твој случај онда је храброст, дакле није ријеч о „правописној грешци“... :) —-Славен Косановић- {разговор} 21:36, 19. децембар 2007. (CET)

---

У општој енциклопецији из 1978. године је Камило Голђи.—Раде Награисаловић (разговор) 21:41, 19. децембар 2007. (CET)

Гласам да буде по правопису.—Мишкин (разговор) 21:43, 19. децембар 2007. (CET)

Претерујете сви данас са госн Голџијем. Раније је о овоме било дискусије и завршило се на облику Голђи. Што се мог мишљења тиче (осећам се прозваним као биолог ;)), нема ама баш никаквог разлога да не пише тако (али немам само ја мишљења ;)). У стручној литератури на српском језику (као и у енциклопедијским лексиконима из области биологије и медицине) ћете наићи на облик Голџи, Голџијев апарат, Голџијев комплекс, предео Голџија, а не на облик Голђи. Даље, наслов чланка на ср.вики у ком пише Голђи нимало неће променити стање ствари у струци. Што је најгоре, ученици и средњошколци који ће се евентуално користити википедијом ради писања семинарских или чега год, могу бити прозвани (нажалост, опет) као неупућени?! Википедија ће изгубити нешто поена што се тиче компетентности, и тако даље... Да не гледам више у кристалну куглу, имам малу замерку свима укљученим у дискусију — чланак о дотичном господину је бар три пута краћи од ваших писанија! Више бих ценио коришћење те енергије у допуњавање чланка. Пошто ће се све средити путем преусмерења, заиста не видим поенту ове ваше приче. Нека пише Голђи, како предлажу и налажу правила транскрипције са италијанског језика, обичном кориснику википедије је тотално небитно. А и биолозима. Научени смо да разликујемо важност форме од важности садржаја. Притом, не бих ја баш лингвисте терао да се баве правописом — нека се држе лингвистике =) Поздрав свима, рекох своје и не враћам се овде. Wlodzimierz (разговор) 21:56, 19. децембар 2007. (CET)

Hm... Ja moju energiju nisam trosila SAMO na raspravu kao neki zaludnici koji ili pametuju ili vredjaju okolo. Koga zanima moze da pogleda u moje izmene i vidi da sam danas zavrsila prevod Spartakov ustanak. Sta je druga strana u ovoj diskusiji uradila osim sto je tvrdoglavo odbijala da prihvati validne argumente, vredjala one koji daju iste, i prodavala pamet u kesicama? To je sto se tice zamerke svim ukljucenima u diskusiju. A sto se tice gospodina Golđija... Već je sve rečeno. Ovo poslednje o lingvistima koji se teraju da se bave pravopisom, nisam bas razumela... Šta si time hteo da kažeš? Pravopis je deo lingvistike. Ili sam ja tu nešto propustila... Eto, vidiš da sam malo glupša, moram da vratim onu medalju za hrabrost... --Јагода испеци па реци 22:11, 19. децембар 2007. (CET)

Сваком лонцу поклопац... Па бре пусти да се људи изјасне, сви су чули твој став о теми. Ја сам завршила ово, оно, дискутовала и пецала се са Славеном, превела оно, пресвукла мајицу, итд... Кога је брига шта си ти радила у међувремену. Овај одјељк је отворен да се сви заинтересовани осим тебе и мене могу изјаснити. —-Славен Косановић- {разговор} 22:36, 19. децембар 2007. (CET)

Тачно тако. Зато престани више да наклапаш будалаштине и пусти људе да се изјасне. Неки се већ јесу изјаснили и чини ми се да тренутно губиш са 3:0.--Јагода испеци па реци 22:37, 19. децембар 2007. (CET)

Шта је тачно тако? Да си сваком лонцу поклопац? То већ знамо. Уопште овдје није циљ да се побјеђује и дају голови. Ако баш хоћеш, организваћу приватну партију с тобом изван Вики, да се ту испуцамо и надајемо голова... :) Дакле, уопште није проблем да буде Голђи, ако као што рече Влодзи то није проблем за струку, али је проблем да неко као ти увијек фура свој стил у свему, без консултације са било ким, и успут лијепећи разне епитете на било кога ко се не слаже с тобом. То је стил који ће имати несрећан епилог, ако га не промијениш. —-Славен Косановић- {разговор} 22:52, 19. децембар 2007. (CET)

Ја јесам за правопис, али ово је претерано. Човек можда треба да буде Голђи пошто то и није толико устаљено, али Голџијев апарат и комплекс су устаљени облици у нашем језику. Па користе се у свим уџбеницима. Деца уче то као голџи од основне школе. Свако ко има основно знање из биологије/цитологије је чуо за голџијев апарат. Зато бих оставио голџијев апарат и комплекс, али треба напоменути и да је име човека Голџи, па би по правопису било Голђијев апарат. —Јован Вуковић (р) 17:30, 20. децембар 2007. (CET)

А од оних који се баве историјом рокенрола чућеш како је својевремено био ненадмашан Елвис Присли, и сви који имају основно познавање опште културе, поп-културе и света који их окружује чули за њега, а кад би некоме пак говорио о Елвису Преслију, јако чудновато би те погледали, па је опет једино Пресли или Презли исправан облик. Или, на пример, сви компјутераши знају шта је кертриџ, иако је једино картриџ исправно, поред бољих одомаћенијих израза као што је патрона. Па и сви који су чули за Голџијев апарат морали би признати себи да нису били у праву, јер човек се звао Голђи, као год што је и Елвис био Пресли а патрона за штампач је картриџ, без обзира на то што су сви чули другојачије. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:23, 20. децембар 2007. (CET)

Problem je što se i dan danas u svim školskim udžbenicima piše goldžijev aparat i goldžijev kompleks, kako je rekao Jovan. A priču da ljudi koji su za ovu godinu pisali te udžbenike ne koriste, ili ne znaju Pravopis, možete mačku o rep, jer to jednostavno nije tačno. Fino je gore rekao Vlodzi, to su ustaljeni termini već godinama koji se neće mijenjati u struci, bez obzira šta pisalo u Pravopisu. Uzgred nigdje se ti pojmovi ne pominju u novijim Pravopisima, a o starijim da i ne govorim. Pravila transkripcije sa italijanskog postoje još u Pravopisu iz šezdesetih prošlog vijeka, te nema šanse da niko toliko godina nije vidio tu navodnu grešku. Pa vi sada pričajte o prisliju/presliju, i pominjite šta god još vam padne na pamet. —-Славен Косановић- {разговор} 22:34, 20. децембар 2007. (CET)

Јак ти је аргумент позивање на наше уџбенике. :) Осим Голџијевог апарата, наћи ћеш у истим тим уџбеницима и мејосу и Хенлејеву петљу (овај научењак није се звао Хенлеј него Хенле) и др. Можда сам песимиста, али стварно сумњам да аутори уџбеника из биологије и сличних струка, а посебно оних стручнијих уџбеника, и за толико година колико постоје правила уопште отварају Правопис. Ти живиш у Шпањолској, али не верујем да си заборавио какав је наш менталитет и стање опште писмености. ;) Устаљени термин јесте апарат, али назван је по научнику чије презиме није Голџи... Уосталом, кад ти кажеш „одувек је овако па ће и остати тако, без обзира на то шта пише у Правопису“ (!!!), онда никакве конструктивне дискусије не може бити, јер ако нешто пише у Правопису, не можеш га окачити мачку о реп и не можеш рећи „без обзира на то“. На Википедији смо досад ваљда утврдили да је једино Правопис једини правопис; и да само нормативна лингвистичка литература (а не биолошка нити било која друга) расуђује шта је устаљено а шта није. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:02, 20. децембар 2007. (CET)

Нису само уџбеници, али џабе је причати овдје на Википедији... :) Нисмо ми ништа ни гори ни бољи од остатка свијета. С друге стране, шпански правопис није крут као наш, јер покрива шире језичко подручје, чак и културе које изворно нису биле хиспанске. Наравно постоје правила, али су подложна промјенама. Интерпретација истих је неријетко сучељавање мишљења међу стручњацима шпанског језика, исто као и код нас. Из тих стручних дискусија се рађају конкретни приједлози за корекције, измјене итд... У сваком случају далеко су флексибилнији у неким небитним детаљима, као што би можда био овај којим се бавимо ових дана, дакле џ или ђ... За разлику од нас који себе адаптирамо другим језицима преко транскрипција исл., Шпанци адаптирају друге себи, дакле ту би била суштинска разлика између њих и нас. Страна имена и презимена, али и многе георгафске и друге одреднице, обично пишу у оригиналу (у случају да не постоји већ устаљени еквивалент), а свако изговара како може. На примјер, нема шансе да неки Шпанац изговори три сугласника заредом. Итд... на крају не пише ништа од тога у Правопису, нити се гдје спомиње конкретан примјер. Постоје људи који гледају у Правопис као у Библију, што је тотално погрешно, ако не вјерујеш питај некога академика ко ради управо на том Правопису. Правопис је скуп смјерница, не закона, нити ултимативних ријешења за сваку ситуацију. —-Славен Косановић- {разговор} 23:34, 20. децембар 2007. (CET)

Само бих хтела да нагласим да овај текст одозго је права дезинформација. Ја живим у Шпанији, бавим се шпанским језиком и завршила сам шпански на Београдском универзитету, и у сталном сам контакту са људима лингвистима и правописним правилима шпанског језика. Шпански језик има правила и она су дефинисана од стране Шпанске краљевске академије. У свакој језичко-правписној расправи, увек се консултује РАЕ (што би био пандан нашем Правопису, али ето, Шпанци имају ту предност да га имају и на интернету), и кад се утврди шта РАЕ каже, ту престаје свака даља прича и расправа. Наравно, и међу хиспанопарлантима има недоказаних и бандоглавих који упорно хоће да иду уз ветар целом свету, али на њих нико не обраћа много пажње, тако да је мој топли савет да и ви то исто учините. Толико од мене. --Јагода испеци па реци 23:49, 20. децембар 2007. (CET)

Да чуо сам ја за твоју дискусију на шпанској вики и твојој интерпретацији шпанског правописа. Питали су ме људи са шпанске вики с које си крушке пала. Али није толико битан сада тај детаљ. Битнп је да сам ја студирао и завршио факултет у Шпанији, имао и имам контакте са многим академицима овдје, како за шпански језик, тако и за друге области, тако да твоје мишљење не може бити јаче од мог. Може само бити истог интензитета у зависности у којим круговима се крећеш. А мени се чини да су ти кругови на нивоу форума на Интернету... :) —-Славен Косановић- {разговор} 00:09, 21. децембар 2007. (CET)

Па то је зато што тамо владају исте силеџије као и овде. То је општи проблем википедије. Свака шуша се нађе самопозваном да онима који знају соли памет. --Јагода испеци па реци 09:51, 21. децембар 2007. (CET)

Šta li je to što ti znaš, a ljudi kojima je španski jezik maternji i među kojima ima i stručnjaka za isti, ne znaju, pa tako fatalno griješe, na jednoj ili bolje rečeno seriji vrlo upadljivih odrednica na špansoj viki, da mi je samo znati. Voliš da soliš pamet, više nego šumskih jagoda da se najedeš. —-Славен Косановић- {разговор} 12:56, 21. децембар 2007. (CET)

хехехе... Лук хуз токин'.... Tú no tienes arreglo, nen... --Јагода испеци па реци 12:59, 21. децембар 2007. (CET)

Claude os, aperi oculos! —-Славен Косановић- {разговор} 13:15, 21. децембар 2007. (CET)

---

По четврти пут:

Мала енциклопедија Просвета, издање из 1986. - Голђи, Камило.

Мала енциклопедија у боји Вук Караџић-Ларус из 1974. - Голђи, Камило, Голђијев апарат.

По четврти пут постављам питање: зашто би школски уџбеник из биологије био компетентнији при решавању једног језичко-правописног проблема од две угледне ћириличне енциклопедије и једног Правописа приде? И нико овде не тражи да се неки "устаљени термин мења у струци", већ се само инсистира на преусмерењу на правилан облик, с тим да устаљен и неправилан облик остаје како би се преко њега могло доћи до правилног облика. И нико не може забранити Владимиру и свим осталима који су навикли на Голџија да и даље користе тај облак приватно, на факултету, у стручној литератури итд. И сви читаоци чланка о Камилу Голђију ће након што искључе рачунар моћи слободно да наставе да га ословљавају са Голџи, а неки ће можда почети да говоре Голђи.

Дакле, занемаримо Правописно правило и констатујмо да није тачно да је СВУГДЕ Голџи, већ да се у неким изворима појављује И облик Голђи што доказује да су неки ипак размишљали својом главом када су писали неке енциклопедије. Можда су писци ових двеју енциклопедија требали да провере код биолога да ли је исправно Голџи или Голђи и да их замоле за дозволу да његово презиме ИПАК напишу исправно? Свашта.

—делија (разговор) 22:56, 20. децембар 2007. (CET)

Овдје више нико не прича о Википедији и који ће облик изабрати неки тамо википедијанци који себе сматрају ауторитетима за све појмове свијета. Прича се о устаљеним облицима у струци за изведене појмове који се користе у свој стручној, али и школској литератури. Двије/три енциклопедије насупрот све стручне литературе је прича о хидалгу и вјетрењачама... —-Славен Косановић- {разговор} 23:04, 20. децембар 2007. (CET)

---

А ко је тебе, ренесансни мислиоче, овластио да пресуђујеш и тврдиш да је за решавање језичко-правописних питања меродавнија стручна литература од опште енциклопедије? Немаш никаквих квалификација за то (ни стручних, ни формалних). Наравно, имаш титулу администратора уз коју си задужио један пендрек на којем пише "блок" па сада машеш тим пендреком и препадаш (односно, ти мислиш да препадаш) свет около. Мене препасти нећеш и нећеш ме спречити да изнесем своје мишљење о неком проблему, које је, ако ниси досад приметио, сваки пут аргументовано цитатима из релевантне литературе.

А у стручној литератури може да пише било шта, док у општој енциклопедији као што је Википедија МОРА да стоји ТАЧАН облик (податак) свидело се то теби или не. И буди сигуран да ћу се ЈА побринути да тај тачан податак (у овом или оном облику) доспе на Википедију будући да имам ИСТА права при уређивању Википедије као што их имате ти, Јован и сви остали. А да ти или Јован одређујете својевољно и на своју руку шта је устаљено или не . . . то ВИ можете окачити мачку о реп. Јасно?

—делија (разговор) 23:32, 20. децембар 2007. (CET)

А о чему разглабамо ако не о томе који ћемо облик употребити у чланцима на Википедији? О пореклу живота и смислу универзума можда? :) Необавезна правописна ћаскања увек можемо оставити за пиће у кафани преко пута, а овде се ваљда бавимо конкретном применљивом ствари. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:17, 20. децембар 2007. (CET)

—делија (разговор) 23:32, 20. децембар 2007. (CET)

Ђорђе, ја сам већ неколико пута предложио да се користе ОБА облика, с тим да прусмерење буде са Голџи на Голђи - и сви срећни и задовољни. Они који цео живот говоре Голџи и који тај чланак траже под Голџи биће усмерени на Голђи, тамо ће прочитати чланак у којеме ће се неколико пута срести с њима мрским обликом Голђи и онда ће лепо искључити рачунар и наставити да у својим стручним текстовима и на факултетима говоре Голџи. Ако ништа друго, сазнаће из Википедије да је облик Голђи правилан и да је забележен у неколико извора, а нико им не може забранити да тај податак брже-боље забораве и да наставе да дотичног господина ословљавају како су навикли. Због чега се у ствари ми свађамо?

—делија (разговор) 23:32, 20. децембар 2007. (CET)

Поштујем правопис, али да ли је сигурно то да ако се научник звао Голђи, а апарат зовемо Голџијев апарат, мора апарат да се мења. Мислим ако је Голџијев апарат српски назив, онда је он то независно од имена научника. Ми а тако зовемо, не транскрибујемо са италијанског голчијев апарат, он је неки општи појам, већ транскрибујемо научника. А што су научници нешто погрешно транскрибовали пре 100 година и после на основу тога направили нове речи, не значи да сада и то морамо да мењамо. Вероватно су и шраф погрешно пренели из немачког Schraube, па сада не причамо шрауб или како год, већ и даље шраф. Нећемо и то да мењамо ваљда —Јован Вуковић (р) 17:53, 21. децембар 2007. (CET)

Да ли је могуће ....

Да ли је могуће следеће: Да рецимо код Елвиса Преслија, Камило Голђија и сличних назива који су се некад другачије изговарали (и сад се нажалост изговарају) негде поред, испод наслова или уз сам наслов стоје упозорење да је то по правопису. То би донекле појаснило ситуацију људима који долазе ретко или нису упућени у расправе на тргу. А и ако неко буде користио вики као извор за рад и употреби правилан облик а други му замере да се позове управо овде за почетак. Не знам да ли је већ било расправа овоме, ако јесте прескочите ову тему.—Мишкин (разговор) 10:09, 21. децембар 2007. (CET)

Сасвим је могуће. Погледај чланак Сри Ланка или Џон Маклохлин. То смо још урадили на пар других чланака, ал се не сећам којих. Међутим, изгледа да нашег драгог администратора не задовољава ни једна тако ваљана референца као што је Правопис, тако да би референцирање Голђија као правописно правилног облика и даље било узалудно... Он би и даље тврдио да је то... безвезе и млатарао својом батином блока претећи свакоме ко би се усудио да премести чланак на правилан облик Голђи. --Јагода испеци па реци 10:18, 21. децембар 2007. (CET)

Можда упозорење у облику шаблона (рецимо као што за медицинске чланке стоји важно упозорење на крају текста- рецимо Трансфузија крви) . С тим што би овде стајало на почетку текста уз сам наслов или изнад њега (уочљиво).—Мишкин (разговор) 10:30, 21. децембар 2007. (CET)

Nema potrebe, nalepnica bi samo naruzila clanak (IMHO). Dovoljno je staviti fusnotu, kao u primerima koje sam navela... Medjutim, prethodno treba ustanoviti da li Vikipedija postuje UVEK pravopis, i ako je tako, onda da dobije jedno pravilo CRNO NA BELO da ubuduce do ovakvih zamornih i nadasve kontraproduktivnih diskusija ne bi vise dolazilo. --Јагода испеци па реци 10:41, 21. децембар 2007. (CET)

Рјешење са преусмјерењем је сасвим логично и увијек лако промјенљиво, тако да би оно ваљда задовољило све. У стручној литератури распрострањенији облик би наравно требао бити главни облик. Који је облик стручно најраспрострањенији наравно одлучују стручњаци. У чему је проблем? Каква упозорења, какви шаблони, какви бакрачи? Само губљење времена. --Kaster (разговор) 10:44, 21. децембар 2007. (CET)

Ок то је то само сам хтео да видим да ли ипак постоји нешто. У чланцима Сри Ланка и Џон Маклохлин је то сасвим задовољавајуће одрађено.—Мишкин (разговор) 10:50, 21. децембар 2007. (CET)

Каштер је у праву — преусмерења јесу решење, али не слажем се с њим по питању одабира облика који ће бити „главни“. Не би требало да то буде распрострањенији облик него исправан облик. Правопис и речници одређују шта је исправније а не стручна литература. Иако многи филозофи говоре философија, по Правопису је само филозофија исправно. Иако је распрострањенији облик Елвис Присли, само је Елвис Пресли или Презли исправно. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:58, 28. децембар 2007. (CET)