Вилијам Гонзага

Вилијам Гонзага (Мантова, 24. април 1538 — Гоито, 14. август 1587) је био трећи војвода од Мантове и Монферата.

Други син војводе Федерика II Гонзаге и војвоткиње Маргарите Палеолог, 1550. године, је наследио на месту војводе свог брата војводу Франческа III, који је умро без деце.

Биографија

Уговором из Катo-Камбрезија потврђено је његово господство над Монфератом. Маркиз Вилијам се 26. априла 1561. године, оженио надвојвоткињом Елеонором Аустријском (2. новембар 1534 – 5. август 1594), ћерком цара Фердинанда I.

Године 1569. подвргнуо је Казале, који је одувек био љубоморан на своју аутономију у односу на Монферат, жестокој репресији. Године 1573. постао је војвода од Монферата. Био је добар администратор својих домена, покровитељ уметности, музичара (и сам је био композитор) и колекционар уметничких дела. Велику бригу водио је и о војсци. Био је проницљив и оштроуман политичар, способан да остане независан од тадашњих владара (папства, империје, сила попут Шпаније и Француске). Повећала се пољопривредна и индустријска производња, интензивирајући трговину. Мантова је 1567. године имала 46.000 становника^[1].

Под његовом владавином, 1575. године, војвода Вилијам је добио важан уступак од цара у модификацији Гонзагиног грба: положај орлова се променио, прелазећи са хералдичког десно на лице и више са спуштеним летвом. Године 1586. ослободио је и у свој двор дочекао песника Торквата Таса, кога је његов зет војвода Алфонсо II д'Есте затворио у Ферари током свог венчања. Под његовом владавином Мантова је постала један од најсјајнијих и најпрестижнијих дворова у Европи и војвода Вилијам је успео да акумулира колосално богатство које се такође састојало од два милиона златника^[2]. Дао је изградити Палатинску базилику Санта Барбара и сеоске резиденције Мармироло и Гоито у војводској палати у Мантови. Умро је 1587. године и сахрањен је у базилици Санта Барбара.^[3]

Потомство

Војвода Вилијам Гонзага и војвоткиња Еленора Хабзбург од Аустрије имали су троје деце:

Винћенцо (1562-1612), војвода од Мантове и Монферата од 1587. са именом војвода Винћенцо I;
Маргарита (27. мај 1564 – 6. јануар 1618), удата 24. фебруара 1579. године, за Алфонса II д'Естеа (1533-1597), војводу од Фераре;
Ана Катарина Гонзага (17. јануар 1566 — 3. август 1621), удата 14. маја 1582. године, за свог ујака Фердинанда II (1529-1595), надвојводу од Аустро-Тирола. Касније је се замонашила, као монахиња позната је под именом Ана Ђулијана.

Литература

Giuseppe Amadei;Ercolano Marani (a cura di), I Gonzaga a Mantova, Milano, 1975. ISBN non esistente.
Giuseppe Coniglio, I Gonzaga, Varese, Dall'Oglio, 1973. ISBN non esistente.
Pompeo Litta, Gonzaga di Mantova, collana Famiglie celebri italiane, Milano, Giulio Ferrario, 1835, SBN LO11405418.
Adelaide Murgia, I Gonzaga, Milano, Mondadori, 1972. ISBN non esistente
Mario Castagna, Stemmi e vicende di casate mantovane, Montichari, 2002. ISBN non esistente
Maria Bellonci, Segreti dei Gonzaga, Verona, 1947, ISBN non esistente.
Riccardo Braglia, I Gonzaga. Il mito, la storia, Artiglio, 2002, ISBN non esistente.

Референце

^ Giuseppe Amadei;Ercolano Marani (a cura di), I Gonzaga a Mantova, Milano, 1975.
^ Braglia, стр. 107.
^ Mantova Capitale Europea dello Spettacolo

[1] Giuseppe Amadei;Ercolano Marani (a cura di), I Gonzaga a Mantova, Milano, 1975.

[2] Braglia, стр. 107.

[3] Mantova Capitale Europea dello Spettacolo

[1]

[2]

[3]