Пређи на садржај

Вили Кабаљеро

С Википедије, слободне енциклопедије
Вили Кабаљеро
Кабаљеро у дресу Аргентине на Светском првенству 2018.
Лични подаци
Пуно име Вилфредо Данијел Кабаљеро Ласкано
Датум рођења (1981-09-28)28. септембар 1981. (43 год.)
Место рођења Санта Елена,
Ентре Риос, Аргентина
Висина 1,86 m
Позиција голман
Клупске информације
Тренутни клуб
 Лестер Сити (помоћни тренер)
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2004. Бока јуниорс 15 (0)
2004—2011. Елче 186 (0)
2006. → Арсенал Саранди 13 (0)
2011—2014. Малага 117 (0)
2014—2017. Манчестер Сити 23 (0)
2017—2021. Челси 11 (0)
2021—2023. Саутемптон 2 (0)
Репрезентативна каријера
2001. Аргентина до 20 2 (0)
2018. Аргентина 5 (0)
Тренерска каријера
2023—2024. Лестер Сити (помоћни тренер)
2024— Челси (помоћни тренер)

Вилфредо Данијел Кабаљеро Ласкано (шп. Wilfredo Daniel Caballero Lazcano; Санта Елена, 28. септембар 1981) аргентински је фудбалски тренер и бивши фудбалер. Играо је на позицији голмана. Тренутно ради као помоћни тренер у Челсију.

Већину каријере провео је у Шпанији, представљајући Елче и Малагу, а такмичио се у Ла лиги са последњим клубом. На лето 2014. године потписао је за Манчестер сити.

Кабаљеро је сениорски деби остварио за Аргентину 2018. Репрезентацију је представљао на Светском првенству 2018.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Рана каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен у Санта Елени, Ентре Риос, Кабаљеро је започео своју играчку каријеру са Бока Јуниорсом 2001. године, где је 2003. освојио три главне титуле. 14. децембра исте године сведочио је са клупе победу његовог тима над АЦ Миланом 3:1 на пенале у Интерконтиненталном купу 2003. године.[1]

Кабаљеро се придружио Елчеу из Шпаније 2004. године, а када је његовој ћерки дијагностикован рак, он је пристао на кратку позајицу у својој земљи с Арсеналом де Сарандијем да би се бринуо о њој.[2] Са бившим клубом, након грубе прве сезоне, ишао је да постане неприкосновени стартер, наступајући у скоро 200 утакмица у другој лиги Шпаније.

Малага

[уреди | уреди извор]

Дана 10. фебруара 2011. године Кабаљеро је пребачен у Малагу у Ла Лиги за 900.000 евра и на две и по године, као хитни трансфер - након прелазног рока 31. јануара - због тешке повреде колена код Серђа Асења (њихов претходни стартер, Рубен, такође није био доступан због физичких проблема).[3] Дебитовао је у лиги 20. фебруара, почевши у ремију 1-1 против Виљареала.,[4] Одиграо је све утакмице до краја лиге. Андалузијци коначно избегавају испадање из такмичења.

Дана 1. октобра 2011, Кабаљеро је ушао у историјске књиге Малаге, одржавајући свој гол чистим 480 минута, оборивши досадашњи рекорд клуба од 429 који је Педро Контрерас држао од сезоне 2001–02.[5] 16. октобра добио је црвени картон средином првог полувремена у гостима против Левантеа, након што је додирнуо лопту руком тик испред оквира - домаћин је на крају победио резултатом 3–0.[6]

Дана 18. јануара 2012. Кабаљеро је потписао продужење уговора, вежући га за клуб до 2016. године.[7] 25. марта, играјући против Еспанњола, рано је сломио леву руку у игри. На крају је био повређен остатак сезоне.[8]

Кабаљеро се вратио потпуно спреман за сезону 2012–2013, играјући у све осим две утакмице и помажући Малаги да дође до шесте позиције. Goal.com га је прогласио најбољим играчем на својој позицији у лиги те године.[9] На крају следеће сезоне номинован је за најбољег голмана лиге заједно са Тибом Куртоом из Атлетико Мадрида и Кејлорјем Навасом из Левантеа.[10]

Манчестер Сити

[уреди | уреди извор]
Кабаљео на загревању у 2014. за Манчестер Сити

Дана 8. јула 2014. Кабаљеро је потписао трогодишњи уговор са Манчестер Ситијем, за цену за коју се верује да износи око 6 милиона фунти без додатака. Окупио се у свом новом клубу са бившим менаџером Малаге Мануелом Пелегринијем,[11] а његов такмичарски деби уследио је 10. августа у ФА Комјунити Шилду-у 2014. одигравши пуних 90 минута у поразу од Арсенала на стадиону у Лондону Вембли[12] од 0: 3. Недељу дана касније, у Премиер лиги, био је неискоришћена замена у утакмици против Њукасл Јунајтеда.[13]

Други службени наступ Кабаљера за Цити догодио се 24. септембра 2014, у среду у победи од 7:0 над Шефилдом у енглеском лига купу.[14] Три дана касније уписао је и први наступ у лигашкој утакмици против Хал Ситија, победивши дугогодишњег голмана Џоа Харта на клупи у победи од 4: 2.[15]

Трећи лигашки меч Кабаљера био је 26. септембра 2015, у утакмици где је његов тим поражен 1: 4 од Тотенхем хотспера, тај дан је описан као 'дан за заборав'.[16] Током целе сезоне био је први избор тренера у Лига купу. Вили је добио бројне критике у националној штампи после финала у ком је његов тим изгубио од Челсија 1:5 у ФА купу где се за два гола сматрао кривим.[17] У одлучујућем мечу на стадиону Вембли, одбранио је три пенала у победи 3:1 на пенале против Ливерпула,[18] и Пелегрини је након тога рекао да ће радије изгубити меч да би одржао реч, док је неколико стручњака додало да су и играч и менаџер заслужили извињење.[19][20]

Након доласка новог менаџера Пепа Гвардиоле ван сезоне 2016. Кабаљеро је постао први избор тренера испред Харта.[21] Убрзо након, Сити доводи Клаудија Брава, па се Кабаљеро вратио на клупу.[22]

Дана 19. октобра 2016. Кабаљеро је ушаоу игру као замена у поразу од 0:4 од Барселоне на Камп Ноу у групној фази УЕФА Лиге шампиона. Након што је у голу заменио Брава који је добио црвени картон, одбранио је пенал Нејмару у 87. минуту меча.[23] Две недеље касније, заменио је за суспендованог Брава-а у победи домаћина од 3:1 над истим противником за исто такмичење.[24]

Дана 1. фебруара 2017. Кабаљеро је заменио Брава. По повратку у почетних једанаест, држао је чисту мрежу у победи од 4:0 над Вест Хем Јунајтедом на олимпијском стадиону у Лондону.[25] Касније тог месеца,у победи од 5:3 у шеснаестини финала Лиге шампиона над Монаком, одбранио је пенал Радамелу Фалкау.[26]

Дана 25. маја 2017. године објављено је да ће Кабаљеро напустити клуб истеком уговора који му је трајао до 30. јуна.[27]

Челси

[уреди | уреди извор]
Кабаљеро у Челсију 2018. године

Дана 1. јула 2017. Кабаљеро је за Челси потписао бесплатан трансфер.[28] Свој такмичарски деби направио је 20. септембра, у победи домаћина 5:1 против Нотингем Форест-а у Лигу купа.[29]

Дана 17. јануара 2018. Кабаљеро је одбранио пенал Нелсону Оливеири у извођењу пенала у трећем колу ФА Купа, реприза победе над Норвич Ситијем, који је завршио 1:1 након продужетака.[30] Због повреде зглоба првог голмана Тибоа Куртое, два дана касније дебитовао је у Премиер лиги против Бригхтон & Хоув Албиона у победи 4:0.[31]

Дана 24. фебруара 2019. године, током финала Купа ЕФЛ-а против прошлогодишњег победника купа Манчестер ситија, мечом који се завшио 0:0 и непосредном реализацијом пенала, голман Челсија Кепа Аризабалага одбио је да изађе из игре како би Кабаљеро бранио гол у пенал серији. Челси је изгубио на пенале 4:3.[32][33]

С обзиром да се Аризабалага борио за одржавање форме током сезоне Премијер лиге 2019–20, Кабаљеро је изабран за првог голмана Челсија у куп мечу против Хал Ситија крајем јануара 2020. Кабаљеро је тада био први голман наредна четири меча у лиги и у утакмицама Лиге шампиона пре него што се Аризабалага вратио на прво место чувара мреже Челсија.[34]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Кабаљеро је првобитно играо за Аргентину у категорији за млађе од 20 година, помажући екипи да освоји Светско Првенство за млађе од 20 година 2001. године одигравши последње две утакмице. 2004. године био је у тиму који је освојио златну медаљу на Летњим олимпијским играма као замена Германију Луксу.

Кабаљеро је био неискориштени члан сениорског састава на Купу конфедерација ФИФА 2005.[35] У репрезентацију га је у новембру 2014. позвао менаџер Герардо Мартино због пријатељских утакмица против Хрватске и Португалије.[36]

Кабаљеро је уврштен у финални састав за ФИФА светски куп 2018. у Русији.[37] Турнир је започео због повреде првог голмана Сергија Ромера,[38] а дебитовао је на такмичењу 16. јуна, у жребу у групној фази у утакмици која је завршила 1:1, против Исланда.[39] У следећем мечу против Хрватске његова грешка је пружила противнику први гол у поразу од 0: 3,[40] а потом га је менаџер Јорге Сампаоли заменио за Франка Арманија у финалном групном мечу тима против Нигерије, који је завршен победом 2:1.[41][42] Такође није наступио у утакмици шеснаестине финала против Француске где је Аргентина изгубила 4:3.[43]

Највећи успеси (као играч)

[уреди | уреди извор]

Бока јуниорс

[уреди | уреди извор]

Манчестер Сити

[уреди | уреди извор]

Челси

[уреди | уреди извор]

Аргентина до 20

[уреди | уреди извор]

Аргентина Олимпијска селекција

[уреди | уреди извор]

Аргентина

[уреди | уреди извор]

Највећи успеси (као помоћни тренер)

[уреди | уреди извор]

Лестер Сити

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „FIFA World Cup Russia 2018: List of players: Argentina” (PDF). FIFA. 15. 7. 2018. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 6. 2018. г. Приступљено 5. 10. 2018. 
  2. ^ „Padre antes que portero” [Father before goalkeeper] (на језику: шпански). Ivoox. 4. 12. 2017. Приступљено 5. 12. 2017. 
  3. ^ Mondal, Subhankar (11. 2. 2011). „Official: Malaga sign Willy Caballero from Elche”. Goal. Приступљено 5. 8. 2015. 
  4. ^ „Villarreal left disappointed again”. ESPN Soccernet. 20. 2. 2011. Архивирано из оригинала 28. 6. 2011. г. Приступљено 28. 2. 2011. 
  5. ^ Puga, Manu (2. 10. 2011). „Willy Caballero ya es historia viva del Málaga CF” [Willy Caballero becomes living history at Málaga CF]. La Opinión de Málaga (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 09. 01. 2016. г. Приступљено 19. 12. 2014. 
  6. ^ „Levante go second”. ESPN Soccernet. 16. 10. 2011. Архивирано из оригинала 20. 7. 2012. г. Приступљено 21. 10. 2011. 
  7. ^ „Willy Caballero amplía su vinculación con el Málaga Club de Fútbol hasta la temporada 2015–2016” [Willy Caballero extends Málaga Club de Fútbol link until 2015–2016 season] (на језику: шпански). Málaga CF. 18. 1. 2012. Приступљено 5. 8. 2015. 
  8. ^ „Caballero se operará de la fractura en su mano” [Caballero to undergo hand fracture surgery]. Marca (на језику: шпански). 27. 3. 2012. Приступљено 5. 8. 2015. 
  9. ^ „La Liga Team of the Season: Messi, Ronaldo & Falcao make up all-star front line”. Goal. 14. 5. 2013. Приступљено 5. 8. 2015. 
  10. ^ Fernandez-Abascal, Eduardo (14. 10. 2014). „Chelsea duo Thibaut Courtois and Filipe Luis nominated for La Liga awards”. International Business Times. Приступљено 5. 8. 2015. 
  11. ^ „Willy Caballero: Man City sign Malaga goalkeeper for £4.4m”. BBC Sport. 8. 7. 2014. Архивирано из оригинала 9. 7. 2014. г. Приступљено 5. 8. 2015. 
  12. ^ Sanghera, Mandeep (10. 8. 2014). „Arsenal 3–0 Manchester City”. BBC Sport. Приступљено 10. 8. 2014. 
  13. ^ Chowdhury, Saj (17. 8. 2014). „Newcastle United 0–2 Manchester City”. BBC Sport. Приступљено 17. 8. 2014. 
  14. ^ „Manchester City 7–0 Sheffield Wednesday”. BBC Sport. 24. 9. 2014. Приступљено 1. 7. 2018. 
  15. ^ Keegan, Mike (27. 9. 2014). „Hull City 2–4 Manchester City”. BBC Sport. Приступљено 1. 10. 2014. 
  16. ^ Al-Samarrai, Riath (26. 9. 2015). „Harry Kane gets off the mark as Willy Caballero has a day to forget in goal for Manchester City – Player ratings”. Daily Mail. Приступљено 28. 9. 2015. 
  17. ^ Ladyman, Ian (26. 2. 2016). „HOT OR NOT: Manchester City to take huge gamble on Willy Caballero while Marc-Andre Ter Stegen proves his worth for Barcelona”. Daily Mail. Приступљено 1. 3. 2016. 
  18. ^ Rostance, Tom (28. 2. 2016). „League Cup final: Man City win on penalties”. BBC Sport. Приступљено 28. 2. 2016. 
  19. ^ McNulty, Phil (29. 2. 2016). „Capital One Cup: Manuel Pellegrini's selection policies pay off”. BBC Sport. Приступљено 1. 3. 2016. 
  20. ^ Brennan, Stuart (1. 3. 2016). „Manchester City's Willy Caballero owed an apology after producing stunning League Cup winning display”. Manchester Evening News. Приступљено 1. 3. 2016. 
  21. ^ Rich, Tim (13. 8. 2016). „Manchester City news: Pep Guardiola defends decision to drop Joe Hart for 'in-form' Willy Caballero”. The Independent. Приступљено 17. 8. 2016. 
  22. ^ McLeman, Neil (4. 9. 2016). „Willy Caballero lavishes praise on Joe Hart and backs him to succeed in Serie A with Torino”. Daily Mirror. Приступљено 17. 1. 2017. 
  23. ^ „Barcelona hand Manchester City Champions League thrashing as Lionel Messi scores treble”. The Sydney Morning Herald. 20. 10. 2016. Приступљено 22. 2. 2017. 
  24. ^ McNulty, Phil (1. 11. 2016). „Manchester City 3–1 Barcelona”. BBC Sport. Приступљено 22. 2. 2017. 
  25. ^ Begley, Emlyn (1. 2. 2017). „West Ham United 0–4 Manchester City”. BBC Sport. Приступљено 22. 2. 2017. 
  26. ^ Wallace, Sam (21. 2. 2017). „Manchester City 5 Monaco 3: City stun manic visitors in showstopping eight goal thriller”. The Daily Telegraph. Приступљено 22. 2. 2017. 
  27. ^ „Willy Caballero to leave Man City”. Manchester City F.C. 25. 5. 2017. Архивирано из оригинала 17. 6. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2017. 
  28. ^ „Willy Caballero: Chelsea sign former Manchester City goalkeeper”. BBC Sport. 1. 7. 2017. Приступљено 1. 7. 2017. 
  29. ^ Phillips, Owen (20. 9. 2017). „Chelsea 5–1 Nottingham Forest”. BBC Sport. Приступљено 21. 9. 2017. 
  30. ^ Dunn, Matthew (18. 1. 2018). „Chelsea 1 – Norwich City 1 (Blues win 5–3 on pens): Caballero the hero in FA Cup thriller”. The Independent. Приступљено 18. 1. 2018. 
  31. ^ Lagan, Paul (20. 1. 2018). „Hazard's brace inspires Blues to thump Brighton 4–0”. South London Press. Приступљено 20. 1. 2018. 
  32. ^ Burt, Jason; Tyers, Alan (24. 2. 2019). „Manchester City take the honours after Kepa Arrizabalaga antics overshadow otherwise drab League Cup final”. The Daily Telegraph. Приступљено 25. 2. 2019. 
  33. ^ „WATCH: Kepa Arrizabalaga defies furious Chelsea boss Maurizio Sarri in Carabao Cup final”. Sky News. 25. 2. 2019. Приступљено 25. 2. 2019. 
  34. ^ Ha, Andy (9. 3. 2020). „Chelsea fans hail Kepa's form since returning to first team”. footballlondon. Приступљено 9. 3. 2020. 
  35. ^ „"Nos debíamos un partido así"” ["We had a game like this coming our way"]. La Nación (на језику: шпански). 10. 6. 2005. Приступљено 23. 3. 2018. 
  36. ^ „International football: Argentina recall Carlos Tevez for Croatia and Portugal friendlies”. Sky Sports. 27. 10. 2014. Приступљено 1. 3. 2016. 
  37. ^ „World Cup 2018: Messi and Aguero in Argentina squad but Icardi out”. BBC Sport. 21. 5. 2018. Приступљено 23. 5. 2018. 
  38. ^ „Argentina goalkeeper Romero out of World Cup with injury”. ABS-CBN. 24. 5. 2018. Архивирано из оригинала 17. 06. 2018. г. Приступљено 16. 6. 2018. 
  39. ^ Bevan, Chris (16. 6. 2018). „Argentina 1–1 Iceland”. BBC Sport. Приступљено 16. 6. 2018. 
  40. ^ „World Cup 2018: Argentina 0-3 Croatia”. BBC Sport. 21. 6. 2018. Приступљено 22. 1. 2020. 
  41. ^ „Aguero and Caballero dropped by Argentina”. Reuters. 26. 6. 2018. Приступљено 1. 7. 2018. 
  42. ^ Skelton, Jack (26. 6. 2018). „Nigeria 1–2 Argentina”. BBC Sport. Приступљено 1. 7. 2018. 
  43. ^ Begley, Emlyn (30. 6. 2018). „France 4–3 Argentina”. BBC Sport. Приступљено 1. 7. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вили_Кабаљеро&oldid=28560473”