Вирак
| Вирак, госпин плашт | |
|---|---|
| |
| Alchemilla vulgaris | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Племе: | |
| Потплеме: | |
| Род: | |
| Врста: | A. vulgaris
|
| Биномно име | |
| Alchemilla vulgaris | |
Вирак или вркута, ситна росница, бисерак, госпин плашт (лат. Alchemilla vulgaris), је зељаста биљка из породице ружа (Rosaceae).
Научно име потиче:
- рода - из арапског језика од речи alkemelych, што значи небеска роса
- врсте - из латинског језика од речи vulgaris = обичан.
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Вишегодишња зељаста биљка са дебелим, хоризонталним кореном. Приземни листови су сакупљени у розету из које израста стабло високо до 50 cm, усправно или полуусправно и длакаво. Листови су округласти усечени звездасто на 7-11 режњева чији су ободи исецкани или назубљени. Када је влажност ваздуха висока на ободима листова се јављају капљице воде (арапски alkemelych = небеска роса). Цветови су жутозелени, ситни, неугледни, без круничних листића.
Станиште
[уреди | уреди извор]Цвета од јуна до септембра, а расте на пашњацима, поред потока од брдских до планинских предела и веома је честа поговотово у југоисточној Србији.
Хемијски састав дроге
[уреди | уреди извор]Као дрога користи се надземни део биљке у цвету (Alchemillae herba), ређе само листови и имају слабогорак и опор укус.
Хемијски састав вирка није довољно изучен. Зна се да садржи:
- танин,
- елагну киселину,
- горке гликозиде,
- сапонине,
- флавоноиде и
- мало етарског уља.
Употреба
[уреди | уреди извор]Због садржаја танина користи се пре свега за површинско скупљање ткива (смирује упале коже и слузокоже), као средство против крварења а такође и код пролива и дизентерија. Улази у састав тзв. женског чаја који је лековит код крварења ван времена менструације.
Млади листови се при исхрани у природи могу користити за прављење чорби, пиреа и варива.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
