Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић”
Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић” била је политичка школа која је постојала од 1945. до 1954. ради потребе политичког образовања кадрова СКЈ, а носила је име по револуционару и организационом секретару ЦК КПЈ Ђури Ђаковићу (1886—1929). ЦК СКЈ је 1975. формирао Политичку школу СКЈ „Јосип Броз Тито” у Кумровцу, која је деловала до 1990. године.
Историјат
[уреди | уреди извор]Одлуку о формирању Партијске школе „Ђуро Ђаковић” у Београду донео је крајем 1944. Централни комитет КП Југославије, али пошто је рат још увек трајао, с фронта се није могао повући већи број партијског и војног кадра на школовање, па је школа формирана тек наредне године. Школа је била замишљена као централна партијска установа за идеолошко образовање, која је требала да настави рад партијских курсева из предратног и ратног времена. Јула 1945, школа је реорганизована, након чега је њен задатак био васпитавање виших и средњих партијских кадрова. Тада су назначене и категорије партијских радника, које су требале да похађају ову школу — чланови републичких Централних комитета, чланови Обласних и Окружних комитета, секретари Среских комитета, чланови Политичких одељења армија и дивизија, шефови Политичких одсека, бригада и чланови партије из државног апарата и производње, који су по свом идеолошко-политичком нивоу и дужностима имали квалификације виших или средњих партијских руководилаца.[1]
У програм наставе Више школе улазили су следећи предмети — кратки курс Историје СКП(б), дијалектички и историјски материјализам, политичка економија, учење о држави, Народноослободилачка борба народа Југославије и изградња нове државе, устројство Партије, руски језик и правопис. Први курс трајао је шест месеци, а похађало га је 120 ученика.[2]
Децембра 1946. школа је претворена у једногодишњу школу, а до тада је завршило 623 слушала. У двогодишњу школу претворена је јула 1948, до када је завршило 937 слушалаца. Директори школе били су Пуниша Перовић и Никола Вујановић.
Иако је паралелно постојала виша партијска школа „Ђуро Ђаковић” и Висока новинарско-дипломатска школа, биле су им две одвојене функције. Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић” је имала сврху образовања партијског кадра тадашње КПЈ, и касније Савеза комуниста, и њиховог напредовања у партији, док је Висока новинарско-дипломатска школа имала за сврху образовање професионалаца у сфери новинарства и дипломатских односа. Исти је случај био са каснијом школом у Кумровцу и наследницама Високе новинарско-дипломатске школе.[3]
Полазници
[уреди | уреди извор]Неки од полазника Више партијске школе, били су:
- Станка Веселинов
- Предраг Владисављевић
- Никола Гажевић
- Вели Дева
- Душан Драгосавац
- Момчило Дугалић
- Десимир Јововић
- Ђурица Јојкић
- Веселинка Малинска
- Милосав Милосављевић
- Џавид Нимани
- Дане Петковски
- Бранко Пешић
- Велимир Радичевић
- Драги Стаменковић
- Добрица Ћосић
- Доброслав Ћулафић
- Синан Хасани
- Фадиљ Хоџа
- Милан Шијан
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918—1988. Treća knjiga: Socijalistička Jugoslavija 1945—1988. Beograd: Nolit. COBISS.SR 29586439
