Пређи на садржај

Вишњевац

Координате: 45° 57′ 01″ С; 19° 44′ 19″ И / 45.950333° С; 19.7385° И / 45.950333; 19.7385
С Википедије, слободне енциклопедије
Вишњевац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 543
 — густина48*/km2
Географске карактеристике
Координате45° 57′ 01″ С; 19° 44′ 19″ И / 45.950333° С; 19.7385° И / 45.950333; 19.7385
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина122 m
Површина119,0* km2
Вишњевац на карти Србије
Вишњевац
Вишњевац
Вишњевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24222
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Вишњевац (мађ. Meggyes) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2022. било је 457 становника.

У селу се налази основна школа „Сибињанин Јанко“, али због ограниченог капацитета настава се изводи до 4. разреда, а ученици своје образовање настављају у Чантавиру. Постоји и фудбалски клуб ФК Ударник Вишњевац, који се такмичи у Градској лиги Суботице.

Према првим резултатима пописа из 2011. у селу је било 527 становника.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Вишњевац тренутно живи око 450 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,5 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 201 домаћинство, 242 стана, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.074
1953. 932
1961. 694
1971. 668
1981. 703
1991. 634 622
2002. 639 645
2011. 527
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
302 47,26%
Мађари
  
224 35,05%
Буњевци
  
41 6,41%
Црногорци
  
23 3,59%
Југословени
  
21 3,28%
Роми
  
8 1,25%
Хрвати
  
7 1,09%
Македонци
  
6 0,93%
Русини
  
1 0,15%
непознато
  
0 0,0%
Етнички састав према попису из 2011.‍[2]
Срби
  
253 46,6%
Мађари
  
188 34,6%
Буњевци
  
37 6,8%
остали
  
65 12%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Историја назива

[уреди | уреди извор]

Први незванични назив села био је „Нови Срб“, како су га називали досељеници из Лике. Недуго затим, досељеници на Пустару село називају „Долина“. После неколико година од свог настанка село добија и свој први званични назив „Добровољачко село“. Међутим, и даље га називају разним именима као што су „Рит“ и „Мали Лондон“ (верује се да су добровољци на првом радио уређају који је донет у село, често слушали радио станицу „Лондон“). Пар година пред окупацију земље, село мења назив у „Генерал Радивојевићево“, по имену генерала који је био командант дивизије. За време окупације, мађарски досељеници село називају „Иштенвара“ - у преводу „Божија Тврђава“. Пред крај рата, селу се мења назив у „Фогадиштен“ - у преводу „Да Бод да“ или „Помози нам Бог“. После рата, како су се добровољачке породице враћале у своје напуштене домове, село узима свој стари назив „Генерал Радивојевићево“. На крају, село добија и свој тренутни назив, „Вишњевац“, јер је било познато по плантажама вишања, а и дан данас се тешко проналази кућа која нема бар једну вишњу у дворишту.[4]

Напомене

[уреди | уреди извор]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Жедник, на којој се налазе три насеља, Вишњевац, Нови Жедник и Стари Жедник.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ а б „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Бајалица, Мила и Димитрије (1982). Монографија села Вишњевац. Издавачко-штампарска радна организација „МИНЕРВА“ - ООУР штампарска делатност Суботица, Трг 29. новембра бр 3.: Јован Бајагић. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]