Пређи на садржај

Влада Боже Петровића Његоша

С Википедије, слободне енциклопедије
Министарство
Датум оснивања8. март 1879. (ст.кл)
Претходне администрације
  • Сенат (био уједно највиша административна власт)
Расформирано6. децембар 1905. (ст.кл)
Замењена са администрацијом
СедиштеКњажевина Црна Гора

Историјат

[уреди | уреди извор]

Раније трасформације државне власти

[уреди | уреди извор]

Током дуге владавине Николе I Петровића Његоша (1860-1921) институције власти трансформисале су се у неколико наврата. Сенат је 1874. године реорганизован - у његовом оквиру установљене су тзв. управе које су представљале неку врсту једноставних министарстава: за унутрашње послове, за војне послове, за финансије и књажевска канцеларија за инострана дјела. Реформом из 1879. године на највишој инстанци раздвојена су судска и административна власт укидањем Сената и успостављањем Министарства и Великог суда.[1]

Од 1879. до 1905.

[уреди | уреди извор]

Новоустановљена институција Министарство било је у ствари влада, а његових 6 одјељења прерасли су у: Министарство војно, Министарство иностраних дјела, Министарство правде, Министарство просвјете и црквених дјела, Министарство унутрашњих дјела и Министарство финансија и грађевина. Сви чланови владе били су такође чланови Државног Савјета, институције која је истовремено била највише законодавно тијело и највиша државна надзорна власт. Државном Савјету било је подређено и Министарство. У дугом периоду од 8. III 1879. до 6. XII 1905. године персоналне промјене у саставу Владе биле су релативно ријетке. У току читавог тог периода Министарством је предсједавао рођак књаза Николе, војвода Божо Петровић, који је истовремено био и предсједник Државног Савјета.[1]

Чланови владе

[уреди | уреди извор]
Министарство, 8. март 1879 - 6. децембар 1905
Функција Слика Име и презиме Детаљи
Предсједник државнога Савјета Божо Петровић
Министар спољашних послова
(Министар Иностраних Дјела)
Станко Радоњић преминуо 1. октобра 1889.
Гавро Вуковић
Министар унутрашних послова
(Министар Унутрашњијех Дјела)
Машо Врбица
Божо Петровић од ?
Министар правде Божо Петровић
Валтазар Богишић од ?
Лујо Војиновић од 1889
Милош Ђ. Шаулић вршилац дужности
преминуо 19. септембра 1904.
Божо Петровић заступник
Министар финансија Ђуро Церовић до 1882.
до наименовања министра просвјете заступа га министар финансија
Никола Ђ. Матановић од 1882. до 1903.
Лазар Мијушковић од 1903.
Министар војни Илија Пламенац
Министар Просвјете и Црквених Послова 8. марта 1879. до наименовања министра просвјете заступа га министар финансија
Висарион Љубиша заступник министра од 1882. до 1884.
Митрофан Бан заступник министра од 1884. до 1885.
Јован Павловић заступник министра од 1885. до 1887.
министар од 1887.
Симо Поповић од 1887. до 1903.
Гавро Вуковић заступник министра од 1903. до 1905.

[2]

[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 02. 2017. г. Приступљено 27. 01. 2017. 
  2. ^ Глас Црногорца, 10. 3. 1879. (ст. 3)
  3. ^ Глас Црногорца, 6. 12. 1905. (ст. 3)

Литература

[уреди | уреди извор]


-
Влада Књажевине Црне Горе

1879 - 1905