Пређи на садржај

Владимир Волков (фудбалер)

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Волков
Волков у дресу Црне Горе 2012. године
Лични подаци
Пуно име Владимир Волков
Датум рођења (1986-06-06)6. јун 1986.(38 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,85 m
Позиција леви бек / лево крило
Јуниорска каријера
Раднички Београд
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2005. Графичар 25 (0)
2005—2006. Железничар Београд 16 (0)
2006—2008. БСК Борча 54 (12)
2008. Портимоненсе 3 (0)
2008—2009. ОФК Београд 5 (0)
2009—2011. Шериф Тираспољ 45 (13)
2011—2015. Партизан 76 (8)
2015—2017. Мехелен 13 (0)
2016. Лех Познањ 7 (0)
2017. Раднички Ниш 6 (0)
2017—2018. Рад 26 (5)
2018. Ермис Арадипу 3 (0)
2019. Рад 7 (2)
2019—2020. Борац Бања Лука 7 (0)
Репрезентативна каријера
2011. Србија 1 (0)
2012—2015. Црна Гора 17 (0)
Тренерска каријера
2020—2021. Колубара (помоћник)
2021—2022. Раднички 1923 Крагујевац (помоћник)
2024— ПКБ Падинска Скела

Владимир Волков (Београд, 6. јун 1986) је бивши српски и црногорски фудбалер а садашњи фудбалски тренер.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Волков је прошао млађе категорије Радничког са Новог Београда,[1] да би на почетку сениорске каријере играо у београдским клубовима Графичару и Железничару.[2] Након тога је две и по сезоне наступао за БСК Борчу. Кратко је био у португалском Портимоненсеу и ОФК Београду, пре него што је отишао у Шериф Тираспољ у чијем је дресу освојио две дупле круне у Молдавији. У априлу 2011. потписао је трогодишњи уговор са Партизаном.[3] Наступајући за клуб из Хумске, Волков је освојио три титуле првака Србије (2012, 2013. и 2015). Након Партизана наступао је за белгијски Мехелен и пољски Лех Познањ, да би у јануару 2017. године прешао у Раднички из Ниша са којим је потписао уговор до краја сезоне.[4] Крајем априла исте године је раскинуо уговор са клубом из Ниша.[5] Након тога је у два наврата наступао за Рад, а шест месеци је носио и дрес кипарског Ермиса. Последњи ангажман је имао у бањалучком Борцу у сезони 2019/20.[6]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

У новембру 2011. тадашњи селектор репрезентације Србије Радован Ћурчић је позвао Волкова за пријатељске мечеве против Мексика и Хондураса. Волков је дебитовао за Србију 15. новембра 2011. одигравши цео меч против Хондураса.[7] Након што је ФИФА увела ново правило по којем играч који има двојно држављанство може након једног одиграног меча да промени репрезентацију, Волков је одлучио да убудуће представља Црну Гору. Волков је такође изјавио да у Фудбалском савезу Србије нису били заинтересовани за њега па је одлучио да промени државни дрес.[8] За Црну Гору је дебитовао 25. маја 2012. као стартер у пријатељском мечу против Белгије.[9] Волков је наступио за репрезентацију Црне Горе на 17 утакмица.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру је почео у Колубари из Лазаревца као помоћни тренер Зорану Милинковићу.[10] Након тога је са истим тренером сарађивао и у Радничком 1923 из Крагујевца. У мају 2024. преузео је функцију шефа стручног штаба српсколигаша ПКБ из Падинске Скеле.[11]

Остало[уреди | уреди извор]

Волков је руског порекла.[12]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Шериф[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Профил на сајту репрезентације Србије”. Reprezentacija.rs. Приступљено 3. 9. 2015. 
  2. ^ „Профил на сајту србијафудбал.рс”. Srbijafudbal.net. 19. 7. 2019. Архивирано из оригинала 19. 07. 2019. г. Приступљено 19. 7. 2019. 
  3. ^ „Волков званично представљен”. B92.net. 14. 5. 2011. Приступљено 3. 9. 2015. 
  4. ^ „Волков поново у Суперлиги!”. mozzartsport.com. 13. 1. 2017. Архивирано из оригинала 15. 01. 2017. г. Приступљено 3. 9. 2015. 
  5. ^ „Раднички раскинуо уговор са Перендијом и Волковим”. sport.blic.rs. 28. 4. 2017. Приступљено 29. 5. 2017. 
  6. ^ „Владимир Волков у Борцу до краја сезоне”. borac-sport.com. 9. 9. 2019. Приступљено 22. 2. 2023. 
  7. ^ „Волков убеђен да је одлично дебитовао”. Smedia.rs. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 3. 9. 2015. 
  8. ^ „Волков: Играћу за Црну Гору јер у Србији нису заинтересовани за мене”. Sport.blic.rs. 10. 5. 2012. Приступљено 3. 9. 2015. 
  9. ^ „ПРИЈАТЕЉСКЕ: Волков дебитовао ремијем”. Mondo.rs. 25. 5. 2012. Приступљено 3. 9. 2015. 
  10. ^ „Volkov za “Arenu”: Čast mi je što sam deo istorije Kolubare”. 24sedam.rs. 17. 5. 2021. Приступљено 11. 6. 2024. 
  11. ^ „БОМБА У ПАДИНСКОЈ СКЕЛИ: Волков уместо Ђурића!”. zurnal.rs. 3. 5. 2024. Приступљено 11. 6. 2024. 
  12. ^ Интервју Владимира Волкова за сајт moldfootball.com (језик: руски)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]