Пређи на садржај

Владимир Гаћиновић (фудбалер)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Владимир Гаћиновић (вишезначна одредница).
Владимир Гаћиновић
Лични подаци
Пуно име Владимир Гаћиновић
Датум рођења (1966-01-03)3. јануар 1966. (58 год.)
Место рођења Требиње, СФРЈ
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1983—1984. Леотар 7 (0)
1988—1990. Леотар 58 (15)
1990. ГОШК Дубровник 15 (0)
1991. Леотар 15 (5)
1991—1997. Бечеј
Тренерска каријера
2002—2004. Леотар (помоћник)
2004. Леотар
2011—2012. Војводина (млађе категорије)
2012—2013. Леотар
2013. Звијезда Градачац
2013. Игало
2014. Леотар
2015—2016. Судува (помоћник)
2016—2017. Војводина (помоћник)
2017—2018. Спартак Суботица (помоћник)
2018. Спартак Суботица
2019—2020. Спартак Суботица
2020—2021. Раднички Ниш
2021—2022. Спартак Суботица
2022 Нови Пазар
2023 Дечић
2023. Железничар Панчево
2023—2024 Напредак Крушевац
* Датум актуелизовања: 29. април 2024.

Владимир Гаћиновић (Требиње, 3. јануар 1966) бивши је српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер. Његов син Мијат је фудбалер.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

Играчку каријеру је почео у Леотару, а током сезоне 1990/91. је играо и за ГОШК Дубровник.[1] Касније је заиграо за Бечеј који се тада такмичио у првој лиги СР Југославије.

Као играч Бечеја, Гаћиновић је 1992. постигао хет–трик на Маракани против Црвене звезде у четвртфиналу Купа. Он је тада постао једини играч у историји који је Црвеној звезди на њеном терену дао три гола, и то чувеној генерацији Савићевића, Михајловића, Панчева, Југовића, Белодедића која је била шампион Европе.[2]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Гаћиновић је био помоћни тренер Милету Јовину у екипи Леотара која је у сезони 2002/03. била шампион Босне и Херцеговине.[3] Након што је Јовин у марту 2004. напустио клуб, Гаћиновић је преузео место првог тренера Леотара до краја сезоне.[4] Након тога је радио као руководилац омладинске школе ФК Леотар, а током сезоне 2011/12. је тренирао кадете новосадске Војводине, са којима је освојио 2. место у лиги Србије. У јулу 2012. је поново преузео Леотар.[5]

У јуну 2013. је преузео Звијезду из Градачца,[6] али се на клупи овог клуба задржао кратко јер је већ после пет кола (у којима је његов тим забележио четири пораза) поднео оставку.[7] У септембру 2013. је преузео црногорског друголигаша Игало,[8] где се задржао до краја јесењег дела сезоне.[9] У фебруару 2014. по трећи пут преузима Леотар,[10] али већ наредног месеца подноси оставку незадовољан стањем у клубу.[11]

У фебруару 2015. одлази у Литванију да ради као помоћни тренер Александру Веселиновићу у Судуви.[12] Након што је Веселиновић у јуну 2017. преузео суботички Спартак, и Гаћиновић долази са њим као помоћни тренер.[13] Након што је Веселиновић у априлу 2018. напустио место првог тренера, Гаћиновић је преузео његову позицију.[14] Као тренер Спартака, Гаћиновић је водио клуб у квалификацијама за Лигу Европе где су Суботичани направили историјски успех када су елиминисали Спарту из Прага.[15] Након тога су у трећем колу квалификација испали од данског Брондбија.[16] На почетку сезоне 2018/19. клуб је бележио слабе резултате у Суперлиги. Спартак је после десет одиграних кола био на претпоследњем, 15. месту на табели са седам освојених бодова па је Гаћиновић 1. октобра 2018. смењен.[17]

У јуну 2019. је поново постављен за тренера Спартака.[18] На тој функцији је био до средине новембра 2020, када је поднео оставку.[19] Касније истог месеца је постављен за тренера Радничког из Ниша.[20] Водио је Раднички до 9. априла 2021. када је због лоших резултата уговор раскинут.[21] Гаћиновић је Раднички предводио на 14 утакмица, а забележио је четири победе, два ремија и осам пораза, од чега три узастопна - од Вождовца, Младости и Напретка, након чега је напустио клуб.[22]

Почетком јуна 2022. је постављен за тренера Новог Пазара.[23] На тој функцији је био до 15. октобра исте године када је због приватних разлога напустио клуб. Гаћиновић је водио Нови Пазар на укупно 15 утакмица са скором од осам победа, два ремија и пет пораза, од чега су три доживљена у прва три кола Суперлиге. Пазарци су на врхунцу форме били почетком септембра, када су направили серију од седам победа и меч са Црвеном звездом 11. септембра чекали са прве позиције на табели.[24]

Почетком 2023. године је постављен за тренера црногорског прволигаша ФК Дечић.[25] Током пролећа исте године с клупе је предводио панчевачки Железничар.[26] Почетком новембра је именован на место шефа стручног штаба Напретка из Крушевца.[27] Поднео је оставку у априлу наредне године.[28]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Фудбал Екс-ЈУ 1945-1992 > Играчи Г”. zerodic.com. Архивирано из оригинала 05. 03. 2009. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  2. ^ „Мијат Гаћиновић: Рођак ми је био у Младој Босни!”. kurir.rs. 13. 8. 2014. Приступљено 22. 10. 2019. 
  3. ^ „Клубови Премијер лиге 2002–2003”. angelfire.com. Приступљено 22. 10. 2019. 
  4. ^ „Владимир Гаћиновић наслиједио Мила Јовина”. infobiro.ba. 24. 3. 2004. Приступљено 22. 10. 2019. 
  5. ^ „Владимир Гаћиновић нови тренер Леотара”. lokoportal.com. 16. 7. 2012. Приступљено 22. 10. 2019. 
  6. ^ „Владимир Гаћиновић нови тренер Звијезде”. trebinjelive.info. 8. 6. 2013. Приступљено 22. 10. 2019. 
  7. ^ „Гаћиновић: Било је вријеме да одем, Звијезди све најбоље”. sportsport.ba. 19. 8. 2013. Приступљено 22. 10. 2019. 
  8. ^ „Владимир Гаћиновић нови тренер ОФК Игало”. trebinjelive.info. 19. 9. 2013. Приступљено 22. 10. 2019. 
  9. ^ „Владимир Гаћиновић напустио ОФК Игало”. trebinjelive.info. 25. 12. 2013. Приступљено 22. 10. 2019. 
  10. ^ „Леотар опстаје: Владимир Гаћиновић поново на Полицама”. slobodnahercegovina.com. 19. 8. 2013. Архивирано из оригинала 07. 03. 2021. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  11. ^ „Гаћиновић поднио оставку”. srbijasport.net. 18. 3. 2014. Приступљено 22. 10. 2019. 
  12. ^ „Стадион ФК "Судува" - Гдје је Мијат подигао пехар, сада Владо тренира”. trebinjelive.info. 25. 2. 2015. Приступљено 22. 10. 2019. 
  13. ^ „Веселиновић води Спартак, отац Мијата Гаћиновића помоћник”. zurnal.rs. 5. 6. 2017. Приступљено 22. 10. 2019. 
  14. ^ „Спартак представио новог тренера Гаћиновића”. zurnal.rs. 10. 4. 2018. Приступљено 22. 10. 2019. 
  15. ^ „Историјски успех Спартака, Суботичани заказали дуел са Брондбијем”. rts.rs. 2. 8. 2018. Приступљено 22. 10. 2019. 
  16. ^ „ЧАСТАН ОПРОШТАЈ ОД ЕВРОПЕ Спартак изгубио од Брондбија”. sport.blic.rs. 16. 8. 2018. Приступљено 22. 10. 2019. 
  17. ^ „РАЗИШЛИ СЕ ГАЋИНОВИЋ И СПАРТАК: Суботичани услед лоших резултата приморани на промене”. novosti.rs. 1. 10. 2018. Приступљено 22. 10. 2019. 
  18. ^ „Владимир Гаћиновић нови шеф стручног штаба”. fkspartak.com. 6. 6. 2019. Архивирано из оригинала 01. 03. 2021. г. Приступљено 22. 10. 2019. 
  19. ^ „Гаћиновић изненада напустио клупу Спартака, мења га Буач”. zurnal.rs. 19. 11. 2020. Приступљено 22. 11. 2020. 
  20. ^ „Гаћиновић нови тренер Радничког из Ниша”. zurnal.rs. 27. 11. 2020. Приступљено 29. 11. 2020. 
  21. ^ „Раднички мења тренере као на траци: Из Ниша отишао и Гаћиновић”. zurnal.rs. 9. 4. 2021. Приступљено 19. 4. 2020. 
  22. ^ „Gaćinović otišao iz Radničkog, novi strateg Nišlija Aleksandar Stanković”. juznevesti.com. 9. 4. 2021. Приступљено 19. 4. 2020. 
  23. ^ „Vladimir Gaćinović promovisan u Novom Pazaru”. mozzartsport.com. 4. 6. 2022. Приступљено 30. 10. 2022. 
  24. ^ „Gaćinović otišao iz Novog Pazara”. mozzartsport.com. 15. 10. 2022. Приступљено 30. 10. 2022. 
  25. ^ „Са Новим Пазаром је правио чуда, сада је завршио у Црној Гори”. zurnal.rs. 4. 1. 2023. Приступљено 4. 1. 2023. 
  26. ^ „Gaćinović: Ugovor sa Železničarom validan do 15. juna”. mozzartsport.com. 6. 6. 2023. Приступљено 4. 11. 2023. 
  27. ^ „Navijači zaslužuju Napredak koji se bori za vrh: Vladimir Gaćinović preuzeo komandnu "palicu", iako zna da ga čeka "rudarski posao"”. Арена спорт. 2. 11. 2023. Приступљено 4. 11. 2023. 
  28. ^ „Šok u Kruševcu: Gaćinović napustio Napredak!”. mozzartsport.com. 14. 4. 2024. Приступљено 29. 4. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Гаћиновић_(фудбалер)&oldid=28562668”