Влашка бањица
Влашка бањица | |
---|---|
| |
Тип | Термоминерални извор |
Издашност | 0,02—0,3 m3/s |
Температура воде | 18—19 °C |
Планински венац | Влашка планина |
Област | Југоисточна Србија |
Држава | ![]() |
Влашка бањица je група термоминералних извора који избијају на десној страни реке Јерме, непосредно пошто она напусти њен кањонски део и зађе у котлински део долине.[1][2]
Географија
[уреди | уреди извор]- Положај
Вода избија недалеко од крашког врела Ђеверице, у висини алувијалне равни, испод каменог потпорног зида старе пруге а сада пута, на висини од око 430 метара, и потом се улива, ниже од села Власи у нивоу алувијалне равни реке Јерме.[3]
По истивцању вода се разлива по алувијалној равни образујући забарено земљиште.
- Карактеристике
Врело Влашка бањица је извориште разбијеног типа. Воде извора избијају дуж раседа којим је предиспонирана долина реке Јерме, а који пресеца Пиротску котлину и Тепошку површ, све до Одоровачког поља. Раседна зона је покривена језерским седиментима и речним наносом, а на десној страни долине јављају се масивни баремски кречњаци.[4]
- Издашност
Крајем лета и почетком јесени истиче само главни извор, чија се издашност креће око 20 до 30 l/sec. Тада је вода загрејана на 18—19º C. У пролеће, у време максималне издашности, када прораде и периодски извори, из Бањице истиче и до 300 l/sec, воде знатно ниже температуре.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Цвијић Ј. (1896) - Извори, водопади и тресаве у источној Србији, Глас СКАН, књ. Ли, Београд.8.
- ^ Станковић С. (1998) - Географија Понишавља, Српско географско друштво, Београд.
- ^ П. Чубриловић, Љ. Палавестрић, Карсне издани ширег обода Пиротске котлине, Фонд Геолошког завода, Београд. Распоред врела Пиротске котлине може се видети на стр. 58. Извори, врела и површинске воде Горњег Понишавља. Издање Јавног предузећа водовод и канализација Пирот, 2000. г.
- ^ З. Протић, К. Петковић, Тумач за геолошку карту листа „Пирот“ размере 1:100.000. Повремена издања Геолошког института Београд, 1932. г.