Смиловска језера
| Смиловска језера | |
|---|---|
.jpg) | |
| Координате | 43° 02′ 27″ С; 22° 30′ 20″ И / 43.0408° С; 22.5056° И 43° 02′ 27″ С; 22° 30′ 20″ И / 43.0408° С; 22.5056° И |
| Тип | вештачка акумулација |
| Земље басена |  СрбијаСрбија |
| Површина | 28 km2 |
| Прос. дубина | 6 m |
| Макс. дубина | 7 m |
| Запремина | 503000 km3 |
| Над. висина | 700 m |
| Насеља | Димитровград |
  Смиловска језера | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Сават I и Сават II или Смиловска језера су водене површине и у сливу реке Нишаве. Административно језера се налаза у општини Димитровград.[1] Ове вештачке акумулације направљене су у рејону Забрђа, у крашкој Одоровачко-смиловској котлини (на око 700 метара надморске висине) у близини села Смиловаца, по коме се називају и Смиловска језера. У близини се налази чувена природна реткост Петрлашка пећина и манастири Света Петка и манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима.
Положај и пространство
[уреди | уреди извор]Језера Сават I и Сават II се налазе се у Одоровском пољу између села Смиловци, Радејна и Протопопинци. Површина језера Сават I је око 3 ha, са дужином око 300 m, а језера Сават II око 26 ha са дужином око 1.100 m.
Географске одлике
[уреди | уреди извор]Језера Сават I и Сават II се налазе на надморској висини од око 700 m. Образована су 1979, односно 1985. године. Површина Савата I је око 5,3 хектара, са акумулацијом од 83.000 кубних метара воде и највећом дубином од 6 метара, а површина Савата II је око 22 хектара, са акумулацијом од 420.000 кубних метара воде и највећом дубином од 6 метара.[2]
Прихрањују се примарно водом из извора који се налазе на њиховом дну.
Намена
[уреди | уреди извор]Ова језера која су власништво Земљорадничке задруге „Сточар” из Димитровграда, направљена су 1979, односно 1985. године, због мелиорације, односно одводњавања у пролеће и наводњавања у лето и јесен, плодног пространог крашког, Одоровског поља. Тренутно се не користе за ту намену већ у рекреативне намене, пре свега спортски риболов.[3] Маја 2010. године из језера је истицало око 15 литара воде у секунди.[4]
Пошто никад нису у потпуности стављена у своју основну функцију, језера су временом порибљена и стављена на газдовање Удружењу спортских риболоваца „Нишава" у Димитровграду.
Удружењу спортских риболоваца „Нишава” из Димитровграда, а после тога Удружењу спортских риболоваца „CARP“. Показала су се као идеална за узгој рибе и спортски риболов, па су задњих година омиљена дестинација многих спортских риболоваца из Димитровграда, Пирота, Ниша и других места. Језера су богата шараном, штуком, сомом, црвенперком, бодорком, америчким сомићем, карашем и другом рибом. Годишњи капацитет је производња и изловљавање 30 — 50 тона рибе.[5][6]
Удружењу спортских риболоваца има рибочуварску службу, која врши контролу пецања, које је дозвољено само са годишњом или дневном дозволом које важе само за ова језера.
Галерија
[уреди | уреди извор].jpg)
.jpg)
.jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Вукашин У. Минчић (1989): Упознај свој завичај, Пирот
- ^ „Смиловска језера и друге приче”. РТС Београд, 15.6.2011. Приступљено 7. 3. 2019.
- ^ Сават I и Сават II У: Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2017), Ниш, 2015. стр. 172.
- ^ Ђокић М. (2010): Хидрогеографска студија реке Јерме. Магистарски рад. Географски факултет, Београд
- ^ Стратегија развоја туризма општине Димитровград 2009 – Економски факултет Универзитета у Београду
- ^ Стратегија развоја спорта 2009 – 2013 - Општина Димитровград
Литература
[уреди | уреди извор]- „Група аутора”. Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- Мрђан М. Ђокић Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, 2015
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Смиловска језера Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2019)
- Vodič kroz Srbiju - Smilovska jezera
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)