Војводина Крањска

Војводина Крањска
1364.—1918.
Застава Грб
Положај Крањске у Хабзбуршкој монархији
Главни град	Љубљана
Регија	Средња Европа
Земља	Свето римско царство, Хабзбуршка монархија
Догађаји
Статус	Бивша хабзбуршка крунска земља
Владавина
• Облик	војводство
војвода
•	Рудолф IV, војвода Аустрије
Историја
• Успостављено	1364.
• Укинуто	1918.
Претходник Следбеник Крањска марка (Свето римско царство) Држава Словенаца, Хрвата и Срба Покрајина Словенија (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца)

Војводина Крањска или Војводство Крањско је назив за једну од земаља у саставу Светог римског царства и Хабзбуршке монархије. Постојала је од 1364. до 1918. године, а заузимала је централни део данашње Словеније. Управно седиште јој се налазило у граду Љубљани. Становништво су чинили претежно Словенци. Ово војводство је постојало до 1918. године, када постаје део Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије).

Историја

Током старије историје, Војводини Крањској је припадала и жумберачка област, на источној граници према суседној Бановини Славонији. То подручје је тешко пострадало почетком 16. века, у време османске најезде. У периоду од 1530. до 1538. године, у опустошене пограничне области Војводине Крањске доселило се неколико скупина православних Срба-крајишника, који су од цара Фердинанда I добили разна права и повластице. Након коначног уређења Војне крајине, земаљске власти Војводине Крањске су изгубиле управну надлежност над подручјем Жумберка, које је након развојачења у 19. веку прикључено Краљевини Хрватској и Славонији.

Демографија

Попис становништва 1851. године

Становништво по матерњем језику 1851. године.

Матерњи језик	Становништво	Проценат
словеначки	426.013	91,82%
немачки	37.307	8,04%
остали	636	0,14%
Укупно	463.956	100%

Попис становништва 1910. године

Матерњи језик

Становништво по матерњем језику 1910. године.

Матерњи језик	Становништво	Проценат
словеначки	491.107	94,38%
немачки	28.120	5,41%
остали	1.100	0,21%
укупно	520.327	100%

Религија

Становништво по религији 1910. године.

Религија	Становништво	Проценат
римокатолици	519.227	99,79%
остали (протестанти и унијати)	1.100	0,21%
укупно	520.327	100%

Литература

• Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. 
• Тејлор, Ален (2001). Хабзбуршка монархија 1809-1918: Историја Аустријске царевине и Аустроугарске. Београд: Clio. 
• Haas, Arthur G. (1963). Metternich, Reorganization and Nationality, 1813-1818: A Story of Foresight and Frustration in the Rebuilding of the Austrian Empire. Wiesbaden: Franz Steiner Verlag.