Галактоза
| |||
| |||
| Идентификација | |||
|---|---|---|---|
| MeSH | Galactose | ||
| Својства | |||
| C6H12O6 | |||
| Моларна маса | 180,156 g mol-1 | ||
| Тачка топљења | 167 °C[3][4] | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
| Референце инфокутије | |||
Галактоза (скраћ. Gal) је тип шећера који се налази у млечним производима, у шећерној репи и осталим гумама и слузи.[5] Такође, синтетише га тело, у коме формира део гликолипида и гликопротеина у неколицини ткива. Галактоза се сматра нутритивним заслађивачем јер има хранљиву енергију. Галактоза је мање слатка од глукозе и није много растворљива у води.
Галактоза има хемијску формулу C6H12O6, молекуларну тежину 180.08, и тачку топљења од 167°C.
Галактан је полимер галактозе. Има га у хемицелулози и може да се конвертује у галактозу хидролизом.
Галактоза је моносахарид и заједно са глукозом гради дисахарид лактозу. Хидролизу лактозе на глукозу и галактозу катализује ензим лактаза, једна β-галактосидаза. У човечјем телу, глукоза се претвара у галактозу како би млечне жлезде могле да луче лактозу.
Структура и изомери
[уреди | уреди извор]Прва и последња -OH група налазе се на једној страни, а друга и трећа на другој. D-галактоза има исту конфогурацију на свом претпоследњем угљенику као и D-глицералдехид. Галактоза је оптички изомер глукозе.
Метаболички поремећаји
[уреди | уреди извор]Постоје три важна поремећаја која укључују галактозу[6]:
- Галактосемија (недостатак галактокиназе) узрокује катаракте и менталну ретардацију. Ако исхрана без галактозе почне на време, катаракте ће нестати без даљих компликација, премда неуролошко оштећење остаје за стално.
- Недостатак УДП галактоза-4-епимеразе је веома редак (само 2 забележена случаја). Узрокује глувост нерава.
- Недостатак галактоза-1-фосфат уридил трансферазе је најпроблематичнији поремећај, јер исхрана без галактозе нема значајне дугорочне последице.
Несварљиви шећери
[уреди | уреди извор]Лактулоза је синтетички дисахарид галактозе и фруктозе које је отпоран на интестиналну активност дисахараза.[7]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). „Chapter 17. Glycolysis, 5. Metabolism of hexoses other than glucose”. Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 620. ISBN 9780471193500.
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
Литература
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
