Пређи на садржај

Голдендејл (Вашингтон)

Координате: 45° 49′ 16″ С; 120° 49′ 17″ З / 45.821111° С; 120.821389° З / 45.821111; -120.821389
С Википедије, слободне енциклопедије
Голдендејл
енгл. Goldendale
Поглед из ваздуха на Голдендејл, Вашингтон, САД.
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Федерална јединица Вашингтон
ОкругКликитат
Становништво
Становништво‍
 — 2010.3.407
 — густина521,75 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 49′ 16″ С; 120° 49′ 17″ З / 45.821111° С; 120.821389° З / 45.821111; -120.821389
Временска зонаUTC-8, лети UTC-7
Апс. висина499 m
Површина6,53 km2
 — вода0 km2
Голдендејл на карти САД
Голдендејл
Голдендејл
Голдендејл на карти САД
Остали подаци
Позивни број509
ЗИП код98620
ФИПС код53-27435

Голдендејл (енгл. Goldendale) град је у америчкој савезној држави Вашингтон, сједиште округа Кликитат. По попису становништва из 2010. године у њему је живело 3.407 становника.[1], а према попису из 2000. 2.760 што је смањење од 9,4%. Град се налази у близини клисуре ријеке Колумбије. Налази се у примарно пољопривредном подручју, а такође је у близини Државног парка Опсерваторија Голдендејл. Долина у којој се налази Голдендејл пружа поглед на Каскадске планине на западу и планине Симкое на сјеверу.

Историја

[уреди | уреди извор]

Године 1859. град је добио име од раног земљопосједника Џона Голдена, фармера рођеног у Пенсилванији који се настанио са својом женом из Орегона. Дом његове ћерке у улици Колумбус и Колинс и даље стоји у центру Голдендејла. Град је одређен као сједиште округа Кликитат округа 1878. године. Голдендејл је званично регистрован 14. новембра 1879. године. Велики дио младог града, укључујући и зграду окружног суда, уништен је у разорном пожару 13. маја 1888. године.[2]

Географија

[уреди | уреди извор]
Главна улица, Голдендејл

Према Бироу за попис становништва Сједињених Држава, град има укупну површину од 252 sq mi (652,68 km2), од чега је све земљиште.[3]

Надморска висина Голдендејла у згради окружног суда је 498 meters (1.634 feet).

Ријека Мали Кликитат тече отприлике од истока према западу преко сјеверног дијела града. Бладгуд Крик, извор воде који се у потпуности напаја из извора током цијеле године, пролази кроз сјеверозападни дио града и укршта се са Малим Кликитатом западно од града. Обје су извори калифорнијске пастрмке, као и дом водених птица као што су велика плава чапља и неколико врста патака. Бладгуд Крик обезбјеђује дио Голдендејлове воде за пиће и затворен је на извору у ту сврху.

Амерички пут 97 пролази дуж источне границе града и повезује Голдендејл са Интерстате 84, 21 km (13 mi) јужно у држави Орегон и државни пут 14, који је 19 km (12 mi) јужно и иде дуж Вашингтонске стране ријеке Колумбије. Државни пут 142 ствара главну руту исток-запад кроз Голдендејл, почевши од америчког пута 97 на сјеверном крају града.

Клима

[уреди | уреди извор]

Голдендале има континенталну медитеранску климу (према Кепену Dsb, односно топло-љетња влажна континентална клима под утицајем Медитерана). Кишна сјенка Каскадских планина ствара јасну и видљиву разлику између сушних и сувих подручја јужно од заједнице и подручја са бујнијим дрвећем на сјеверу. Ово ствара предио отворених прерија са травом прошараним шикаром и зечјим грмом који садржи повремено дрво клеке, док се заштићенија подручја састоје од савана пондероса бора и храста.

Облачни дани су ријетки, углавном у касну јесен и током зиме. Љетње температуре могу достићи и преко 100 °F or 37,8 °C, док зими, када се јавља већина годишњих падавина од око 17 инча или 430 милиметара, могу се видети температуре испод 17 in or 430 mm, посебно у јануару. Љетње олује са грмљавином се јављају повремено, посебно у јулу и августу, али због високе базе облака, киша ријетко допире до земље у било којој значајној количини. Муње и шумски пожари су честа појава у ово доба године. Прољећно цвијеће и зелене ливаде и прерије чине Голдендејл посебно лијепим мјестом. Прољеће и љето могу бити веома бурни јер вјетрови Чинука са Тихог океана иду кроз кланац ријеке Колумбије. Јесен има тенденцију да буде скоро без вјетра, а јесење храстово лишће додају лијеп додир златне рђе црвене на Опсерваторијско брду на сјеверној страни града.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Кућа преуређена у пословни простор.

Попис 2010.

[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 3.407 становника, што је 353 (9,4%) становника мање него 2000. године.[1] То је укупно 1 462 домаћинства и 858 породица. Густина насељености је износила 13.520/sq mi (5.220,1/km2). Било је 1.635 стамбених јединица са просечном густином од 6.488/sq mi (2.505,0/km2). Расни састав града био је 88,3% бјелаца, 0,4% Афроамериканаца, 4,1% Индијанаца, 0,5% Азијаца, 0,1% становника Пацифичког острва, 4,1% припадника других раса и 2,6% припадника двије или више раса. Хиспаноамериканци или Латиноамериканци било које расе чинили су 8,4% становништва.

Имало је 1.462 домаћинстава, од којих је 29,6% имало дјецу млађу од 18 година, 39,7% су били брачни парови који су живели заједно, 13,9% је имало женско домаћинство без присутног мужа, 5,1% је имало мушко без супруге, а 41,3% су били непородични. Од укупног броја домаћинстава њих 35,1% су чинили појединци, а 14,4% је имало некога ко је сам и има 65 година или више. Просјечна величина домаћинства била је 2,30, а просјечна величина породице 2,96.

Попис 2000.

[уреди | уреди извор]

Према попису 2000. године,[6] у граду је живело 3760 људи, 1515 домаћинстава и 963 породице. Густина насељености износила је 615.1/km2 (1.592,6 људи по квадратној миљи). Било је 1.690 стамбених јединица са просјечном густином од 276.5/km2 (715,8 по квадратној миљи). Расни састав града био је 87,42% бјелаца, 0,21% Афроамериканаца, 4,63% Индијанаца, 0,72% Азијаца, 0,27% становника Пацифичког острва, 4,07% других раса и 2,69% од двије или више раса. Хиспаноамериканци или Латиноамериканци било које расе чинили су 5,85% становништва.

Имало је 1.462 домаћинстава, од којих је 29,6% имало дјецу млађу од 18 година, 39,7% су били брачни парови који су живели заједно, 13,9% је имало женско домаћинство без присутног мужа, 5,1% је имало мушко без супруге, а 41,3% су били непородични. Од укупног броја домаћинстава њих 35,1% су чинили појединци, а 14,4% је имало некога ко је сам и имао 65 година или више. Просјечна величина домаћинства била је 2,30, а просјечна величина породице 2,96.

Сумарум

[уреди | уреди извор]
Група 2000. 2010.
Белци 3.223 (85,7%) 2.914 (85,5%)
Афроамериканци 8 (0,2%) 12 (0,4%)
Азијати 27 (0,7%) 16 (0,5%)
Хиспаноамериканци 220 (5,9%) 287 (8,4%)
Укупно 3.760 3.407

Индустрија

[уреди | уреди извор]
Окружни суд у Кликитату

Дрвопрерађивачка и дрвосјеча су некада биле главне индустрије у овој области, али су од тада престале да постоје.

Сјеча дрвета, ранчирање, пољопривреда, пољопривреда су и даље кључне индустрије у овој области, али су током година доживјеле нека тешка времена, што је био случајан ефекат на модернизацију фарми и лакоћу транспорта производа до лука на обали Орегона.

Затворена фабрика за прераду алуминијума имала је велики економски утицај већ 35 година и наставља да утиче на област јер пензионери и даље извлаче користи из деценија рада. Фабрику за смањење алуминијума у ​​области Џон Деј изградио је Харви Алуминиум (касније Мартин Мариета, претеча конгломерата Локид Мартин) на индустријској локацији поред бране Џон Деј 1968. године. Индустријски развој и послови из тога донијели су еру раста и просперитета Голдендејлу током 35 година, што је овој области донијело нове нивое просперитета од високо плаћених индустријских послова са значајним бенефицијама. Ова фабрика је додала снагу платног списка и разноликост привреде у области Голдендејла засноване на дрвној и пољопривредној производњи. Многи становници овог подручја и даље уживају пензионе и здравствене бенефиције из 35 година рада индустрије. Фабрика алуминијума са 3 смјене запослености на свом врхунцу 70-их и 80-их запошљавала је око 1.400–1.800 људи и око 800 у годинама од 1990. до 2003. Постројење је добило велику доделу енергије по ниској цијени од хидроелектричне бране која се налазила у близини, уз претпоставку да ће то подстаћи индустријски развој и отворити радна мјеста и резултирајући економски развој. Године 2003. топионица алуминијума је престала са радом. Наведени разлози су високи трошкови електричне енергије и ниске свјетске цијене алуминијума. Многи радници су се преселили, док су други остали док су се вратили у школу и преквалификовали за друга занимања. Затварање фабрике алуминијума изазвало је озбиљан економски стрес у овој области.

У овом тренутку Rabanco Regional Disposal је највећи појединачни послодавац становника у области Голдендејл.

Култура

[уреди | уреди извор]
Поглед из ваздуха на Голдендејл са сјевероистока, 2015. године

Голдендејл има много годишњих грађанских активности укључујући сајам округа Кликитат и родео, дане заједнице Голдендејл, који се одржавају на травњаку зграде суда у Голдендејлу, и празничне параде.

Голдендејл је прославио своју четврту годишњу прославу поноса 2023. године, коју је предводила Goldendale Pride Alliance, добротворна фондација коју је основао Ендру Халм.

Туризам

[уреди | уреди извор]

Туристичке атракције Голдендејла укључују опсерваторију Голдендејл, оближњи музеј умјетности Мерихил[7] са колекцијом од 87 дијела Огиста Родена и савремену архитектонску конструкцију фирме Allied Works Architecture из Портланда,[8] и Мерихил Стоунхенџ, у природној величини цементна реплика оригиналног Стоунхенџа,[9] који се налази десет минута јужно од Голдендејла. Реплика, завршена 1930. године, представља спомен на погинуле у Првом свјетском рату.

У центру Голдендејла, палата Пресби, сада музеј Пресби, такође је туристичка атракција са недавно рестаурираним Руселовим парним трактором из 1898. године и у коме се налази Историјско друштво округа Кликитат.[10]

Медији

[уреди | уреди извор]

Град има недјељне новине Goldendale Sentinel, које се објављују средом и имају око 3.200 претплатника широм округа Кликитат. Основан је 1879. године као Klickitat Sentinel и апсорбовао је неколико ривалских новина у Голдендејлу и округу до средине 1910-их година. Новине остају у локалном власништву свог издавача.[11][12]

Важне особе

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Куполе телескопа и помоћна зграда у Државном парку опсерваторије Голдендејл
    Куполе телескопа и помоћна зграда у Државном парку опсерваторије Голдендејл
  • Музеј Пресби. Фотографија је дио Архива фотографија Џона Марголиса на путу Америке (1972-2008.)[15]
    Музеј Пресби. Фотографија је дио Архива фотографија Џона Марголиса на путу Америке (1972-2008.)[15]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Washington Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 23. 03. 2013. г. Приступљено 4. 1. 2013. 
  2. ^ „US Gazetteer files 2010”. United States Census Bureau. Архивирано из оригинала 25. 1. 2012. г. Приступљено 19. 12. 2012. 
  3. ^ „NOWData – NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 19. 4. 2024. 
  4. ^ „Summary of Monthly Normals 1991–2020”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 19. 4. 2024. 
  5. ^ „US Gazetteer files: 2010, 2000, and 1990”. United States Census Bureau. 12. 2. 2011. Приступљено 23. 4. 2011. 
  6. ^ Maryhill Museum Homepage
  7. ^ „Allied Works Architecture”. Архивирано из оригинала 27. 11. 2010. г. Приступљено 3. 12. 2010. 
  8. ^ Washington State Legends "An American Stonehenge in Maryhill"
  9. ^ Presby Museum Homepage
  10. ^ Bagwell, Steve; Stapilus, Randy (2013). New Editions: The Northwest's newspapers as they were, are, and will be. Carlton, Oregon: Ridenbaugh Press. стр. 218–219. ISBN 978-0-945648-10-9. OCLC 861618089. 
  11. ^ „About The Goldendale Sentinel”. The Goldendale Sentinel. Архивирано из оригинала 24. 4. 2020. г. Приступљено 16. 5. 2019. 
  12. ^ U.S. Department of War (5. 6. 1917). „U.S. World War I Draft Registration Cards, 1917-1918, Entry for Alan Walter Jones”Неопходна новчана претплата. Ancestry.com. Lehi, UT: Ancestry.com LLC. Приступљено 9. 11. 2019. 
  13. ^ Farolito, Phil (6. 5. 2007). „Yakama chief balances old, new”. The Spokesman-Review, Spokesman.com. Приступљено 8. 4. 2013. 
  14. ^ http://loc.gov/pictures/resource/mrg.06820/

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (7. изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Голдендејл_(Вашингтон)&oldid=28905591”