С Википедије, слободне енциклопедије
За другa значења, погледајте страницу
Сабанта .
Горња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу . Према попису из 2022. има 629 становника (према попису из 2011. било је 748 становника).[ 1] Насеље је основано 1705. године. Под њивама се налази 795,11 ha, воћњацима 129,16 ha, виноградима 10,36 ha, ливадама 58,49 ha, пашњацима 42,39 ha док остало земљиште заузима 2,55 ha.
До Другог српског устанка Горња Сабанта се налазила у саставу Османског царства . Након Другог српског устанка Горња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини [ 2] све до 1834 . године када је Србија подељена на сердарства.
Овде се налази Црква Свете Марине у Горњој Сабанти .
Орашје , Прњавор , Равнишка Мала , Ровине и Средња Мала .
У насељу Горња Сабанта живи 718 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,5 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 274 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002 . године).
Горња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829. [ 2]
Година пописа
1818 .
1819 .
1820 .
1821 .
1822 .
1823 .
1824 /25 .
1825 .
1826 .
1827 .
1828 .
1829 .
Куће
31
37
38
42
42
42
44
44
43
42
43
43
Пореске главе*
-
45
47
45
45
45
49
48
45
45
48
46
Арачке главе**
80
102
106
105
107
111
116
118
119
122
121
120
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година
Становништво према полу и старости
[ 5]
м
?
3
4
80+
7
21
75—79
18
20
70—74
27
43
65—69
44
43
60—64
28
28
55—59
26
24
50—54
27
30
45—49
38
40
40—44
28
26
35—39
15
15
30—34
20
17
25—29
26
19
20—24
37
25
15—19
24
16
10—14
12
17
5—9
21
16
0—4
18
16
Просек :
43,5
47,8
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
1948.
1953.
1961.
1971.
1981.
1991.
2002.
Број домаћинстава
218
237
278
281
274
265
274
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 и више
Просек
Број домаћинстава
61
73
42
40
22
22
9
4
1
0
3,06
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
Укупно
Неожењен/Неудата
Ожењен/Удата
Удовац/Удовица
Разведен/Разведена
Непознато
Мушки
368
99
244
16
8
1
Женски
371
43
240
78
7
3
УКУПНО
739
142
484
94
15
4
Становништво по делатностима које обавља
Пол
Укупно
Пољопривреда, лов и шумарство
Рибарство
Вађење руде и камена
Прерађивачка индустрија
Мушки
165
49
0
0
54
Женски
104
44
0
0
22
УКУПНО
269
93
0
0
76
Пол
Производња и снабдевање
Грађевинарство
Трговина
Хотели и ресторани
Саобраћај, складиштење и везе
Мушки
10
8
20
0
5
Женски
0
1
19
0
1
УКУПНО
10
9
39
0
6
Пол
Финансијско посредовање
Некретнине
Државна управа и одбрана
Образовање
Здравствени и социјални рад
Мушки
0
0
4
4
5
Женски
1
1
1
6
5
УКУПНО
1
1
5
10
10
Пол
Остале услужне активности
Приватна домаћинства
Екстериторијалне организације и тела
Непознато
Мушки
3
0
0
3
Женски
1
0
0
2
УКУПНО
4
0
0
5
^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF) . stat.gov.rs . Приступљено 21. 1. 2024 .
^ а б
Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF) . Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1 . Приступљено 12. 7. 2012 .
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF) . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . мај 2004. ISBN 86-84433-14-9 .
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9 .
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7 .