Горња Сабанта

Горња Сабанта
Горња Сабанта;
	Црква Свете великомученице Марине
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Град	Крагујевац
Становништво
— 2022.	629
Географске карактеристике
Координате	43° 56′ 30″ С; 21° 00′ 17″ И / 43.9417° С; 21.0047° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	335 m
	Горња Сабанта Горња Сабанта на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34206
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Горња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 629 становника (према попису из 2011. било је 748 становника).^[1] Насеље је основано 1705. године. Под њивама се налази 795,11 ha, воћњацима 129,16 ha, виноградима 10,36 ha, ливадама 58,49 ha, пашњацима 42,39 ha док остало земљиште заузима 2,55 ha.

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Горња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Горња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[2] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Црква Свете Марине у Горњој Сабанти.

Делови насеља[уреди | уреди извор]

Орашје, Прњавор, Равнишка Мала, Ровине и Средња Мала.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горња Сабанта живи 718 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,5 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 274 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.203
1953.	1.254
1961.	1.221
1971.	1.113
1981.	1.045
1991.	918	909
2002.	839	869
2011.	748
2022.	629

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	823	98,09%
Црногорци	1	0,11%
Хрвати	1	0,11%
Румуни	1	0,11%
Југословени	1	0,11%
непознато	6	0,71%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Горња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[2]
Куће	31	37	38	42	42	42	44	44	43	42	43	43
Пореске главе*	-	45	47	45	45	45	49	48	45	45	48	46
Арачке главе**	80	102	106	105	107	111	116	118	119	122	121	120
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	3	4
80+	7	21
75—79	18	20
70—74	27	43
65—69	44	43
60—64	28	28
55—59	26	24
50—54	27	30
45—49	38	40
40—44	28	26
35—39	15	15
30—34	20	17
25—29	26	19
20—24	37	25
15—19	24	16
10—14	12	17
5—9	21	16
0—4	18	16
Просек :	43,5	47,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	218	237	278	281	274	265	274

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	61	73	42	40	22	22	9	4	1	0	3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	368	99	244	16	8	1
Женски	371	43	240	78	7	3
УКУПНО	739	142	484	94	15	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	165	49	0	0	54
Женски	104	44	0	0	22
УКУПНО	269	93	0	0	76
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	8	20	0	5
Женски	0	1	19	0	1
УКУПНО	10	9	39	0	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	4	4	5
Женски	1	1	1	6	5
УКУПНО	1	1	5	10	10
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	3
Женски	1	0	0	2
УКУПНО	4	0	0	5

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[Јагодинска_нахија_I-2] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]