Пређи на садржај

Горња Сабанта

Координате: 43° 56′ 30″ С; 21° 00′ 17″ И / 43.9417° С; 21.0047° И / 43.9417; 21.0047
С Википедије, слободне енциклопедије

Горња Сабанта
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округШумадијски
ГрадКрагујевац
Становништво
 — 2022.629
Географске карактеристике
Координате43° 56′ 30″ С; 21° 00′ 17″ И / 43.9417° С; 21.0047° И / 43.9417; 21.0047
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина335 m
Горња Сабанта на карти Србије
Горња Сабанта
Горња Сабанта
Горња Сабанта на карти Србије
Остали подаци
Поштански број34206
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Горња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 629 становника (према попису из 2011. било је 748 становника).[1] Насеље је основано 1705. године. Под њивама се налази 795,11 ha, воћњацима 129,16 ha, виноградима 10,36 ha, ливадама 58,49 ha, пашњацима 42,39 ha док остало земљиште заузима 2,55 ha.

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Горња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Горња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[2] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Црква Свете Марине у Горњој Сабанти.

Делови насеља[уреди | уреди извор]

Орашје, Прњавор, Равнишка Мала, Ровине и Средња Мала.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горња Сабанта живи 718 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,5 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 274 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.203
1953. 1.254
1961. 1.221
1971. 1.113
1981. 1.045
1991. 918 909
2002. 839 869
2011. 748
2022. 629
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
823 98,09%
Црногорци
  
1 0,11%
Хрвати
  
1 0,11%
Румуни
  
1 0,11%
Југословени
  
1 0,11%
непознато
  
6 0,71%
Горња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[2]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 31 37 38 42 42 42 44 44 43 42 43 43
Пореске главе* - 45 47 45 45 45 49 48 45 45 48 46
Арачке главе** 80 102 106 105 107 111 116 118 119 122 121 120
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]