Горња Сабанта

Горња Сабанта
Горња Сабанта;
	Црква Свете великомученице Марине
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Град	Крагујевац
Становништво
— 2011.	748
Географске карактеристике
Координате	43° 56′ 30″ С; 21° 00′ 17″ И / 43.9417° С; 21.0047° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	335 m
	Горња Сабанта Горња Сабанта на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	34206
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Горња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 748 становника. Насеље је основано 1705. године. Под њивама се налази 795,11 ha, воћњацима 129,16 ha, виноградима 10,36 ha, ливадама 58,49 ha, пашњацима 42,39 ha док остало земљиште заузима 2,55 ha.

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Горња Сабанта се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Горња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Овде се налази Црква Свете Марине у Горњој Сабанти.

Делови насеља[уреди | уреди извор]

Орашје, Прњавор, Равнишка Мала, Ровине и Средња Мала.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горња Сабанта живи 718 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (43,5 код мушкараца и 47,8 код жена). У насељу има 274 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.203
1953.	1.254
1961.	1.221
1971.	1.113
1981.	1.045
1991.	918	909
2002.	839	869
2011.	748

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	823	98,09%
Црногорци	1	0,11%
Хрвати	1	0,11%
Румуни	1	0,11%
Југословени	1	0,11%
непознато	6	0,71%

Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Горња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.^[1]
Куће	31	37	38	42	42	42	44	44	43	42	43	43
Пореске главе*	-	45	47	45	45	45	49	48	45	45	48	46
Арачке главе**	80	102	106	105	107	111	116	118	119	122	121	120
Пореске главе = Ожењени мушкарци \| * Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	4
80+	7	21
75—79	18	20
70—74	27	43
65—69	44	43
60—64	28	28
55—59	26	24
50—54	27	30
45—49	38	40
40—44	28	26
35—39	15	15
30—34	20	17
25—29	26	19
20—24	37	25
15—19	24	16
10—14	12	17
5—9	21	16
0—4	18	16
Просек :	43,5	47,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	218	237	278	281	274	265	274

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	61	73	42	40	22	22	9	4	1	0	3,06

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	368	99	244	16	8	1
Женски	371	43	240	78	7	3
УКУПНО	739	142	484	94	15	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	165	49	0	0	54
Женски	104	44	0	0	22
УКУПНО	269	93	0	0	76
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	10	8	20	0	5
Женски	0	1	19	0	1
УКУПНО	10	9	39	0	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	4	4	5
Женски	1	1	1	6	5
УКУПНО	1	1	5	10	10
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	3	0	0	3
Женски	1	0	0	2
УКУПНО	4	0	0	5

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[Јагодинска_нахија_I-1] а ^б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]