Гоша 410
 |
Гоша 410 је троделни путнички електро-моторни воз које је израђивани у фабрици вагона Гоша у Смедеревској Паланци током 70-их година 20. века. Произведено је укупно три гарнитуре, које су имале популаран назив "летећи шумадинац"[тражи се извор].
Развој
[уреди | уреди извор]Након електрификације значајних железничких праваца крајем 60-их и почетком 70-их, стручњаци из Гоше су се одлучили да уђу у развој путничког електро-моторног воза за југословенску железницу који би служио за приградски и регионални саобраћај. Након извесног времена израђен је прототип - троделни електро-моторни воз, диодно вучно возило монофазног система 25 kV,50 Hz, основни састав са електро-моторним колима у средини, УК - МК - УК, и осовинским распоредом 2’2’+B’oB’o+2’2’. У возу је била уграђена електрична опрема Групмент (Groupment) и обртно постоље типа Вегман са диск кочницом. Гоша 410 је располагала са пнеуматском и електро-отпорничком кочницом Оерликен-Рапид, а аутоматско квачило је било Шарфенберг (Scharfenberg). До краја 70-их израђене су три гарнитуре које су дате на пробу ЖТП БГД.
Саобраћај
[уреди | уреди извор]Гоша 410 је на пробним вожњама показала добре карактеристике. Међутим, Југословенске железнице које су биле тада јако заинтересоване за масовнију набавку путничких електро-моторних возова, на крају су се одлучили за страног произвођача из СССР. ЖТП БГД ЈЖ је купило гарнитуре ЕМВ 412/416 фабрике РВР из СССР, данашња Летонија, и после свих тестова и проба пуштене су у редован саобраћај 25. септембра 1980. Ово је уједно био и крај Гоше 410, првог домаћег ЕМВ, који никада није ушао у серијску производњу. Званично објашњење је било да због измирења дела клириншког дуга СССР цене ових гарнитура као и делова су знатно били јефтинији од гошиног ЕМВ, који је имао одређене делове западних произвођача који су знатно скупљи. После 3-4 године експлантације, три гарнитуре Гоше 410, су због недостатка делова повучене из железничког саобраћаја и остављене без намере да се ремонтују и набаве потребни делови. Данас се могу наћи зарђали остаци једне гарнитуре недалеко од Смедерева.
Технички подаци
[уреди | уреди извор]| Параметар | Подаци |
|---|---|
| Систем ел. вуче | 25 kV, 50 Hz |
| Дужина гарнитуре | 74300 мм |
| Дужина сандука МК и УК | 24200 мм |
| Ширина сандука МК | 2831 мм |
| Висина сандука са новим точковима | 3690 мм |
| Пречник новог точка у МК | 1000 мм |
| Пречник новог точка у УК | 920 мм |
| Маса МК | 127,4 т |
| Маса УК | 35 т |
| Бруто маса воза | 135 т |
| Број вучних мотора | 4 |
| Трајна снага воза | 1180 kW |
| Трајна брзина | 65 км/ч |
| Једночасовна снага | 1360 kW |
| Једночасовна брзина | 61 км/ч |
| Макс. експл. брзина | 120 км/ч |
| Пренос однос ос. преносника | 5,05 |
| Број степена на степ. прекидачу | 28 |
| Број степена сл. поља | 2 |
| Укупан бр. места за седење | 228 |
| Број места за седење УК 1 | Првог разреда: 24 - Другог разреда: 44 |
| Број места за седење УК 2 | 84 |
| Број места за седење МК | 76 |
| Укупан бр. места за стајање | 207 |
| Број места за стајање МК | 75 |
| Број места за стајање УК 1 | 60 |
| Број места за стајање УК 2 | 72 |